Job 37
Louis Segond 1910Translation
Louis Segond 1910
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Mon cœur est tout tremblant, Il bondit hors de sa place.
1И од тога дрхће срце моје, и одскаче са свог места.
2Écoutez, écoutez le frémissement de sa voix, Le grondement qui sort de sa bouche!
2Слушајте добро громовни глас Његов и говор што излази из уста Његових.
3Il le fait rouler dans toute l’étendue des cieux, Et son éclair brille jusqu’aux extrémités de la terre.
3Под сва небеса пушта га, и светлост своју до крајева земаљских.
4Puis éclate un rugissement: il tonne de sa voix majestueuse; Il ne retient plus l’éclair, dès que sa voix retentit.
4За њом риче гром, грми гласом величанства свог, нити шта одгађа кад се чује глас Његов.
5Dieu tonne avec sa voix d’une manière merveilleuse; Il fait de grandes choses que nous ne comprenons pas.
5Дивно Бог грми гласом својим, чини ствари велике, да их не можемо разумети.
6Il dit à la neige: Tombe sur la terre! Il le dit à la pluie, même aux plus fortes pluies.
6Говори снегу: Падни на земљу; и дажду ситном и дажду силном.
7Il met un sceau sur la main de tous les hommes, Afin que tous se reconnaissent comme ses créatures.
7Запечаћава руку сваком човеку, да позна све посленике своје.
8L’animal sauvage se retire dans une caverne, Et se couche dans sa tanière.
8Тада звер улази у јаму, и остаје на својој ложи.
9L’ouragan vient du midi, Et le froid, des vents du nord.
9С југа долази олуја, и са севера зима.
10Par son souffle Dieu produit la glace, Il réduit l’espace où se répandaient les eaux.
10Од дихања Божијег постаје лед, и широке воде стискају се.
11Il charge de vapeurs les nuages, Il les disperse étincelants;
11И да се натапа земља, натерује облак, и расипа облак светлошћу својом.
12Leurs évolutions varient selon ses desseins, Pour l’accomplissement de tout ce qu’il leur ordonne, Sur la face de la terre habitée;
12И он се обрће и тамо и амо по вољи Његовој да чини све што му заповеди по васиљеној.
13C’est comme une verge dont il frappe sa terre, Ou comme un signe de son amour, qu’il les fait apparaître.
13Чини да се нађе или за кар или за земљу или за доброчинство.
14Job, sois attentif à ces choses! Considère encore les merveilles de Dieu!
14Чуј то, Јове, стани и гледај чудеса Божија.
15Sais-tu comment Dieu les dirige, Et fait briller son nuage étincelant?
15Знаш ли како их Он уређује и како сија светлошћу из облака свог?
16Comprends-tu le balancement des nuées, Les merveilles de celui dont la science est parfaite?
16Знаш ли како висе облаци? Знаш ли чудеса Оног који је савршен у сваком знању?
17Sais-tu pourquoi tes vêtements sont chauds Quand la terre se repose par le vent du midi?
17Како ти се хаљине угреју кад умири земљу с југа?
18Peux-tu comme lui étendre les cieux, Aussi solides qu’un miroir de fonte?
18Јеси ли ти с Њим разапињао небеса, која стоје тврдо као саливено огледало?
19Fais-nous connaître ce que nous devons lui dire; Nous sommes trop ignorants pour nous adresser à lui.
19Научи нас шта ћемо Му рећи; не можемо од таме говорити по реду.
20Lui annoncera-t-on que je parlerai? Mais quel est l’homme qui désire sa perte?
20Хоће ли Му ко приповедити шта бих ја говорио? Ако ли би ко говорио, заиста, био бих прождрт.
21On ne peut fixer le soleil qui resplendit dans les cieux, Lorsqu’un vent passe et en ramène la pureté;
21Али сада не могу људи гледати у светлост кад сјаји на небу, пошто ветар прође и очисти га;
22Le septentrion le rend éclatant comme l’or. Oh! Que la majesté de Dieu est redoutable!
22Са севера долази као злато; али је у Богу страшнија слава.
23Nous ne saurions parvenir jusqu’au Tout-Puissant, Grand par la force, Par la justice, par le droit souverain: Il ne répond pas!
23Свемогућ је, не можемо Га стигнути; велике је силе, али судом и великом правдом никога не мучи.
24C’est pourquoi les hommes doivent le craindre; Il ne porte les regards sur aucun sage.
24Зато Га се боје људи; Не може Га видети никакав мудрац.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.