Йов 37
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ла аузул ачестор лукрурь ымь тремурэ инима де тот ши саре дин локул ей.
1И од тога дрхће срце моје, и одскаче са свог места.
2Аскултаць, аскултаць трэснетул тунетулуй Сэу, бубуитул каре есе дин гура Луй!
2Слушајте добро громовни глас Његов и говор што излази из уста Његових.
3Ыл ростоголеште пе тоатэ ынтиндеря черурилор ши фулӂерул Луй луминязэ пынэ ла марӂиниле пэмынтулуй.
3Под сва небеса пушта га, и светлост своју до крајева земаљских.
4Апой се ауде ун бубуит, тунэ ку гласул Луй мэрец, ши ну май опреште фулӂерул де ындатэ че рэсунэ гласул Луй.
4За њом риче гром, грми гласом величанства свог, нити шта одгађа кад се чује глас Његов.
5Думнезеу тунэ ку гласул Луй ын кип минунат; фаче лукрурь марь пе каре ной ну ле ынцелеӂем.
5Дивно Бог грми гласом својим, чини ствари велике, да их не можемо разумети.
6Ел зиче зэпезий: ‘Казь пе пэмынт!’ Зиче ачелашь лукру плоий, кяр ши челор май путерниче плой.
6Говори снегу: Падни на земљу; и дажду ситном и дажду силном.
7Печетлуеште мына тутурор оаменилор, пентру ка тоць сэ се рекуноаскэ де фэптурь але Луй.
7Запечаћава руку сваком човеку, да позна све посленике своје.
8Фяра сэлбатикэ се траӂе ынтр-о пештерэ ши се кулкэ ын визуина ей.
8Тада звер улази у јаму, и остаје на својој ложи.
9Вижелия вине де ла мязэзи ши фригул, дин вынтуриле де ла мязэноапте.
9С југа долази олуја, и са севера зима.
10Думнезеу, прин суфларя Луй, фаче гяца ши микшорязэ локул апелор марь.
10Од дихања Божијег постаје лед, и широке воде стискају се.
11Ынкаркэ норий ку абурь ши-й рисипеште скынтееторь;
11И да се натапа земља, натерује облак, и расипа облак светлошћу својом.
12мишкаря лор се ындряптэ дупэ плануриле Луй, пентру ымплиниря а тот че ле порунчеште Ел пе фаца пэмынтулуй локуит.
12И он се обрће и тамо и амо по вољи Његовој да чини све што му заповеди по васиљеној.
13Ый фаче сэ парэ ка о нуя ку каре ловеште пэмынтул сау ка ун семн ал драгостей Луй.
13Чини да се нађе или за кар или за земљу или за доброчинство.
14Йов, я аминте ла ачесте лукрурь! Привеште лиништит минуниле луй Думнезеу!
14Чуј то, Јове, стани и гледај чудеса Божија.
15Штий кум кырмуеште Думнезеу норий ши кум фаче сэ стрэлучяскэ дин ей фулӂерул Сэу?
15Знаш ли како их Он уређује и како сија светлошћу из облака свог?
16Ынцелеӂь ту плутиря норилор, минуниле Ачелуя а кэруй штиинцэ есте десэвыршитэ?
16Знаш ли како висе облаци? Знаш ли чудеса Оног који је савршен у сваком знању?
17Штий пентру че ци се ынкэлзеск вешминтеле кынд се одихнеште пэмынтул де вынтул де мязэзи?
17Како ти се хаљине угреју кад умири земљу с југа?
18Поць ту сэ ынтинзь черуриле ка Ел, тарь ка о оглиндэ турнатэ?
18Јеси ли ти с Њим разапињао небеса, која стоје тврдо као саливено огледало?
19Аратэ-не че требуе сэ-Й спунем. Кэч сунтем пря нештиуторь ка сэ-Й путем ворби.
19Научи нас шта ћемо Му рећи; не можемо од таме говорити по реду.
20Чине-Й ва да де весте кэ Ый вой ворби? Дар каре есте омул каре-шь дореште пердеря?
20Хоће ли Му ко приповедити шта бих ја говорио? Ако ли би ко говорио, заиста, био бих прождрт.
21Акум, фиреште, ну путем ведя лумина соарелуй каре стрэлучеште ын досул норилор, дар ва трече ун вынт ши-л ва курэци.
21Али сада не могу људи гледати у светлост кад сјаји на небу, пошто ветар прође и очисти га;
22Де ла мязэноапте не вине аурора ши че ынфрикошатэ есте мэреция каре ынконжоарэ пе Думнезеу!
22Са севера долази као злато; али је у Богу страшнија слава.
23Пе Чел Атотпутерник ну-Л путем ажунӂе, кэч есте маре ын тэрие, дар дрептул ши дрептатя деплинэ Ел ну ле фрынӂе.
23Свемогућ је, не можемо Га стигнути; велике је силе, али судом и великом правдом никога не мучи.
24Де ачея, оамений требуе сэ се тямэ де Ел; Ел ну-Шь ындряптэ привириле спре чей че се кред ынцелепць.”
24Зато Га се боје људи; Не може Га видети никакав мудрац.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.