Йов 42
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Йов а рэспунс Домнулуй ши а зис:
1Тада Јов одговори Господу и рече:
2„Штиу кэ Ту поць тотул ши кэ нимик ну поате ста ымпотрива гындурилор Тале.” –
2Знам да све можеш, и да се не може смести шта наумиш.
3„Чине есте ачела каре аре небуния сэ-Мь ынтунече плануриле?” – „Да, ам ворбит, фэрэ сэ ле ынцелег, де минунь каре сунт май пресус де мине ши пе каре ну ле причеп.” –
3Ко је то што замрачује савет неразумно? Зато кажем да нисам разумевао; чудесно је то за ме, те не могу знати.
4„Аскултэ-Мэ ши вой ворби; те вой ынтреба ши Мэ вей ынвэца.” –
4Слушај кад узговорим, и кад запитам, кажи ми.
5„Урекя мя аузисе ворбинду-се де Тине, дар акум окюл меу Те-а вэзут.
5Ушима слушах о Теби, а сада Те око моје види.
6Де ачея мь-е скырбэ де мине ши мэ покэеск ын цэрынэ ши ченушэ.”
6Зато поричем, и кајем се у праху и пепелу.
7Дупэ че а ворбит ачесте кувинте луй Йов, Домнул а зис луй Елифаз дин Теман: „Мыния Мя С-а апринс ымпотрива та ши ымпотрива челор дой приетень ай тэй, пентру кэ н-аць ворбит аша де дрепт де Мине кум а ворбит робул Меу Йов.
7А кад Господ изговори оне речи Јову, рече Господ Елифасу Теманцу: Распалио се гнев мој на тебе и на два пријатеља твоја што не говористе о мени право као слуга мој Јов.
8Луаць акум шапте вицей ши шапте бербечь, дучеци-вэ ла робул Меу Йов ши адучець о ардере-де-тот пентру вой. Робул Меу Йов сэ се роаӂе пентру вой, ши нумай ын ведеря луй ну вэ вой фаче дупэ небуния воастрэ; кэч н-аць ворбит аша де дрепт деспре Мине кум а ворбит робул Меу Йов.”
8Зато сада узмите седам телаца и седам овнова, и идите к слузи мом Јову и принесите жртве паљенице за се, и слуга мој Јов нека се помоли за вас, јер ћу доиста погледати на њ да не учиним с вама по вашој лудости, јер не говористе о мени право као слуга мој Јов.
9Елифаз дин Теман, Билдад дин Шуах ши Цофар дин Наама с-ау дус ши ау фэкут кум ле спусесе Домнул. Ши Домнул а аскултат ругэчуня луй Йов.
9И тако отиде Елифас Теманац и Вилдад Сушанин и Софар Намаћанин, и учинише како им заповеди Господ. И погледа Господ на Јова.
10Домнул а адус пе Йов ярэшь ын старя луй де ла ынчепут, дупэ че с-а ругат Йов пентру приетений сэй. Ши Домнул й-а дат ынапой ындоит декыт тот че авусесе.
10И Господ врати што беше узето Јову пошто се помоли за пријатеље своје; и умножи Господ Јову двојином све што беше имао.
11Фраций, сурориле ши векий приетень ай луй Йов ау венит тоць сэ-л вадэ ши ау мынкат ку ел ын касэ. Л-ау плынс ши л-ау мынгыят пентру тоате ненорочириле пе каре ле тримисесе Домнул песте ел, ши фиекаре й-а дат ун кесита ши ун инел де аур.
11И дођоше к њему сва браћа његова и све сестре његове и сви пређашњи знанци његови, и једоше с њим у његовој кући и жалећи га тешише га за све зло што беше Господ пустио на њ, и дадоше му сваки по новац и по гривну златну.
12Ын чей дин урмэ ань ай сэй, Йов а примит де ла Домнул май мулте бинекувынтэрь декыт примисе ын чей динтый. А авут пайспрезече мий де ой, шасе мий де кэмиле, о мие де перекь де бой ши о мие де мэгэрице.
12И Господ благослови последак Јовов више него почетак, те имаше четрнаест хиљада оваца и шест хиљада камила и хиљаду јармова волова и хиљаду магарица.
13А авут шапте фий ши трей фете;
13И имаше седам синова и три кћери.
14челей динтый й-а пус нумеле Иемима, челей де а доуа Кеция ши челей де а трея Керен-Хапук.
14И првој наде име Јемима, а другој Кесија а трећој Керен-апуха.
15Ын тоатэ цара ну ерау фемей аша де фрумоасе ка фетеле луй Йов. Татэл лор ле-а дат о парте де моштенире принтре фраций лор.
15И не нахођаше се у свој земљи тако лепих девојака као кћери Јовове, и отац им даде наследство међу браћом њиховом.
16Йов а май трэит дупэ ачея о сутэ патрузечь де ань ши а вэзут пе фиий сэй ши пе фиий фиилор сэй пынэ ла ал патруля ням.
16И после поживе Јов сто и четрдесет година, и виде синове и унуке до четвртог колена.
17Ши Йов а мурит бэтрын ши сэтул де зиле.
17И умре Јов стар и сит живота.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.