Йов
Chapter 16
Cornilescu Bible (1924),…
vs Daničić–Karadžić B…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Йов а луат кувынтул ши а зис:
1А Јов одговори и рече:
2„Астфел де лукрурь ам аузит еу дес; вой тоць сунтець ниште мынгыеторь супэрэчошь.
2Слушао сам много таквих ствари; сви сте досадни тешиоци.
3Кынд се вор сфырши ачесте ворбе ын вынт? Ши пентру че атыта супэраре ын рэспунсуриле тале?
3Хоће ли бити крај празним речима? Или шта те тера да тако одговараш?
4Ка вой аш ворби еу де аць фи ын локул меу? В-аш коплеши ку ворбе, аш да дин кап ла вой?
4И ја бих могао говорити као ви, да сте на мом месту, гомилати на вас речи и махати главом на вас,
5В-аш мынгыя ку гура ши аш мишка дин бузе ка сэ вэ ушурез дуреря?
5Могао бих вас храбрити устима својим, и мицање усана мојих олакшало би бол ваш.
6Дакэ ворбеск, дуреря ну ми с-алинэ, яр дакэ так, ку че се микшорязэ?
6Ако говорим, неће одахнути бол мој; ако ли престанем, хоће ли отићи од мене?
7Дар акум, вай! Ел м-а сторс де путерь… Мь-ай пустиит тоатэ каса!
7А сада ме је уморио; опустошио си сав збор мој.
8М-ай апукат ка пе ун виноват – довадэ слэбичуня мя, каре се ридикэ ши мэ ынвинуеште ын фацэ.
8Навукао си на ме мрштине за сведочанство; и моја мрша подиже се на ме, и сведочи ми у очи.
9Мэ сфышие ши мэ урмэреште ын мыния Луй, скрышнеште дин динць ымпотрива мя, мэ ловеште ши мэ стрэпунӂе ку привиря Луй.
9Гнев Његов растрже ме, ненавиди ме, шкргуће зубима на ме, поставши ми непријатељ сева очима својим на ме.
10Ей дескид гура сэ мэ мэнынче, мэ окэрэск ши мэ бат песте ображь, се ынвершунязэ ку тоций дупэ мине.
10Разваљују на ме уста своја, срамотно ме бију по образима, скупљају се на ме.
11Думнезеу мэ ласэ ла бунул плак ал челор нелеӂюиць ши мэ арункэ ын мыниле челор рэй.
11Предао ме је Бог неправеднику, и у руке безбожницима бацио ме.
12Ерам лиништит ши м-а скутурат, м-а апукат де чафэ ши м-а здробит, а трас асупра мя ка ынтр-о цинтэ.
12Бејах миран и затре ме, и ухвативши ме за врат смрска ме и метну ме себи за белегу.
13Сэӂециле Луй мэ ынконжоарэ дин тоате пэрциле. Ел Ымь стрэпунӂе рэрункий фэрэ милэ, ымь варсэ феря пе пэмынт,
13Опколише ме Његови стрелци, цепа ми бубреге немилице, просипа на земљу жуч моју.
14мэ фрынӂе букэць, букэць, Се арункэ асупра мя ка ун рэзбойник.
14Задаје ми ране на ране, и удара на ме као јунак.
15Мь-ам кусут ун сак пе пеле ши мь-ам прэвэлит капул ын цэрынэ.
15Сашио сам кострет по кожи својој, и уваљао сам у прах славу своју.
16Плынсул мь-а ынрошит фаца ши умбра морций есте пе плеоапеле меле.
16Лице је моје подбуло од плача, на веђама је мојим смртни сен;
17Тотушь н-ам фэкут ничо нелеӂюире ши ругэчуня мя тотдяуна а фост куратэ.
17Премда нема неправде у рукама мојим, и молитва је моја чиста.
18Пэмынтуле, ну-мь акопери сынӂеле, ши ваетеле меле сэ н-айбэ марӂине!
18Земљо, не криј крв што сам пролио, и нека нема места викању мом.
19Кяр акум Марторул меу есте ын чер, Апэрэторул меу есте ын локуриле ыналте.
19И сада ето је на небу сведок мој, сведок је мој на висини.
20Приетений мей рыд де мине, дар еу мэ рог луй Думнезеу, ку лакримь,
20Пријатељи се моји подругују мном; око моје рони сузе Богу.
21сэ факэ дрептате омулуй ынаинтя луй Думнезеу ши фиулуй омулуй ымпотрива приетенилор луй.
21О да би се човек могао правдати с Богом, као син човечији с пријатељем својим!
22Кэч нумэрул анилор мей се апропие де сфыршит ши мэ вой дуче пе о кэраре де унде ну мэ вой май ынтоарче.
22Јер године избројане навршују се, и полазим путем одакле се нећу вратити.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.