Job 9
Louis Segond 1910Translation
Louis Segond 1910
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Job prit la parole et dit:
1А Јов одговори и рече:
2Je sais bien qu’il en est ainsi; Comment l’homme serait-il juste devant Dieu?
2Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?
3S’il voulait contester avec lui, Sur mille choses il ne pourrait répondre à une seule.
3Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.
4A lui la sagesse et la toute-puissance: Qui lui résisterait impunément?
4Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
5Il transporte soudain les montagnes, Il les renverse dans sa colère.
5Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;
6Il secoue la terre sur sa base, Et ses colonnes sont ébranlées.
6Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;
7Il commande au soleil, et le soleil ne paraît pas; Il met un sceau sur les étoiles.
7Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;
8Seul, il étend les cieux, Il marche sur les hauteurs de la mer.
8Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
9Il a créé la Grande Ourse, l’Orion et les Pléiades, Et les étoiles des régions australes.
9Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
10Il fait des choses grandes et insondables, Des merveilles sans nombre.
10Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.
11Voici, il passe près de moi, et je ne le vois pas, Il s’en va, et je ne l’aperçois pas.
11Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
12S’il enlève, qui s’y opposera? Qui lui dira: Que fais-tu?
12Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?
13Dieu ne retire point sa colère; Sous lui s’inclinent les appuis de l’orgueil.
13Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.
14Et moi, comment lui répondre? Quelles paroles choisir?
14А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?
15Quand je serais juste, je ne répondrais pas; Je ne puis qu’implorer mon juge.
15Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.
16Et quand il m’exaucerait, si je l’invoque, Je ne croirais pas qu’il eût écouté ma voix,
16Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.
17Lui qui m’assaille comme par une tempête, Qui multiplie sans raison mes blessures,
17Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.
18Qui ne me laisse pas respirer, Qui me rassasie d’amertume.
18Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.
19Recourir à la force? Il est tout-puissant. A la justice? Qui me fera comparaître?
19Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?
20Suis-je juste, ma bouche me condamnera; Suis-je innocent, il me déclarera coupable.
20Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
21Innocent! Je le suis; mais je ne tiens pas à la vie, Je méprise mon existence.
21Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
22Qu’importe après tout? Car, j’ose le dire, Il détruit l’innocent comme le coupable.
22Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.
23Si du moins le fléau donnait soudain la mort!… Mais il se rit des épreuves de l’innocent.
23Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.
24La terre est livrée aux mains de l’impie; Il voile la face des juges. Si ce n’est pas lui, qui est-ce donc?
24Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?
25Mes jours sont plus rapides qu’un courrier; Ils fuient sans avoir vu le bonheur;
25Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
26Ils passent comme les navires de jonc, Comme l’aigle qui fond sur sa proie.
26Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
27Si je dis: Je veux oublier mes souffrances, Laisser ma tristesse, reprendre courage,
27Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;
28Je suis effrayé de toutes mes douleurs. Je sais que tu ne me tiendras pas pour innocent.
28Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
29Je serai jugé coupable; Pourquoi me fatiguer en vain?
29Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
30Quand je me laverais dans la neige, Quand je purifierais mes mains avec du savon,
30Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,
31Tu me plongerais dans la fange, Et mes vêtements m’auraient en horreur.
31Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
32Il n’est pas un homme comme moi, pour que je lui réponde, Pour que nous allions ensemble en justice.
32Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;
33Il n’y a pas entre nous d’arbitre, Qui pose sa main sur nous deux.
33Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
34Qu’il retire sa verge de dessus moi, Que ses terreurs ne me troublent plus;
34Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;
35Alors je parlerai et je ne le craindrai pas. Autrement, je ne suis point à moi-même.
35Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.