Job 19
King James Version with ApocryphaTranslation
King James Version with Apocrypha
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Then Job answered and said,
1А Јов одговори и рече:
2How long will ye vex my soul, and break me in pieces with words?
2Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
3These ten times have ye reproached me: ye are not ashamed that ye make yourselves strange to me.
3Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
4And be it indeed that I have erred, mine error remaineth with myself.
4Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
5If indeed ye will magnify yourselves against me, and plead against me my reproach:
5Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
6Know now that God hath overthrown me, and hath compassed me with his net.
6Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
7Behold, I cry out of wrong, but I am not heard: I cry aloud, but there is no judgment.
7Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
8He hath fenced up my way that I cannot pass, and he hath set darkness in my paths.
8Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
9He hath stripped me of my glory, and taken the crown from my head.
9Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
10He hath destroyed me on every side, and I am gone: and mine hope hath he removed like a tree.
10Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
11He hath also kindled his wrath against me, and he counteth me unto him as one of his enemies.
11Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
12His troops come together, and raise up their way against me, and encamp round about my tabernacle.
12Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
13He hath put my brethren far from me, and mine acquaintance are verily estranged from me.
13Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
14My kinsfolk have failed, and my familiar friends have forgotten me.
14Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
15They that dwell in mine house, and my maids, count me for a stranger: I am an alien in their sight.
15Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
16I called my servant, and he gave me no answer; I intreated him with my mouth.
16Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
17My breath is strange to my wife, though I intreated for the children’s sake of mine own body.
17Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
18Yea, young children despised me; I arose, and they spake against me.
18Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
19All my inward friends abhorred me: and they whom I loved are turned against me.
19Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
20My bone cleaveth to my skin and to my flesh, and I am escaped with the skin of my teeth.
20За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
21Have pity upon me, have pity upon me, O ye my friends; for the hand of God hath touched me.
21Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
22Why do ye persecute me as God, and are not satisfied with my flesh?
22Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
23Oh that my words were now written! oh that they were printed in a book!
23О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
24That they were graven with an iron pen and lead in the rock for ever!
24Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
25For I know that my redeemer liveth, and that he shall stand at the latter day upon the earth:
25Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
26And though after my skin worms destroy this body , yet in my flesh shall I see God:
26И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
27Whom I shall see for myself, and mine eyes shall behold, and not another; though my reins be consumed within me.
27Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
28But ye should say, Why persecute we him, seeing the root of the matter is found in me?
28Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
29Be ye afraid of the sword: for wrath bringeth the punishments of the sword, that ye may know there is a judgment.
29Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.