Job 24
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Times are not hid from the Almighty: but they that know him, know not his days.
1Зашто Свемогућем нису сакривена времена? И који Га знају, не виде дана Његових?
2Some have removed landmarks, have taken away flocks by force, and fed them.
2Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу;
3They have driven away the ass of the fatherless, and have taken away the widow’s ox for a pledge.
3Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици;
4They have overturned the way of the poor, and have oppressed together the meek of the earth.
4Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви.
5Others like wild asses in the desert go forth to their work: by watching for a prey they get bread for their children.
5Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плен; пустиња је храна њима и деци њиховој.
6They reap the field that is not their own, and gather the vintage of his vineyard whom by violence they have oppressed.
6Жању њиву и беру виноград који није њихов;
7They send men away naked, taking away their clothes who have no covering in the cold:
7Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими,
8Who are wet, with the showers of the mountains, and having no covering embrace the stones.
8Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стени.
9They have violently robbed the fatherless, and stripped the poor common people.
9Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог.
10From the naked and them that go without clothing, and from the hungry they have taken away the ears of corn.
10Голог остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују.
11They have taken their rest at noon among the stores of them, who after having trodden the winepresses suffer thirst.
11Који међу њиховим зидовима уље цеде и грожђе у кацама газе, подносе жеђ.
12Out of the cities they have made men to groan, and the soul of the wounded hath cried out, and God doth not suffer it to pass unrevenged.
12Људи у граду уздишу, и душе побијених вичу, а Бог не укида то.
13They have been rebellious to the light, they have not known his ways, neither have they returned by his paths.
13Они се противе светлости, не знају за путеве њене и не стају на стазама њеним.
14The murderer riseth at the very break of day, he killeth the needy, and the poor man: but in the night he will be as a thief.
14Зором устајући крвник убија сиромаха и убогог; а ноћу је као лупеж.
15The eye of the adulterer observeth darkness, saying: No eye shall see me: and he will cover his face.
15И око курварово пази на сумрак говорећи: Да ме око не види. И сакрива лице.
16He diggeth through houses in the dark, as in the day they had appointed for themselves, and they have not known the light.
16Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забележе; не знају за светлост.
17If the morning suddenly appear, it is to them the shadow of death: and they walk in darkness as if it were in light.
17Јер је зора њима свима сен смртни; ако их ко позна, страх их је сена смртног.
18He is light upon the face of the water: cursed be his portion on the earth, let him not walk by the way of the vineyards.
18Брзи су као поврх воде, проклет је део њихов на земљи; неће видети пута виноградског.
19Let him pass from the snow waters to excessive heat, and his sin even to hell.
19Као што суша и врућина граби воде снежне, тако гроб грешнике.
20Let mercy forget him: may worms be his sweetness: let him be remembered no more, but be broken in pieces as an unfruitful tree.
20Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник.
21For he hath fed the barren that beareth not, and to the widow he hath done no good.
21Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра.
22He hath pulled down the strong by his might: and when he standeth up, he shall not trust to his life.
22Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој.
23God hath given him place for penance, and he abuseth it unto pride: but his eyes are upon his ways.
23Да му Бог да у шта ће се поуздати; али очи Његове пазе на њихове путе.
24They are lifted up for a little while and shall not stand, and shall be brought down as all things, and shall be taken away, and as the tops of the ears of corn they shall be broken.
24Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсецају се.
25And if it be not so, who can convince me that I have lied, and set my words before God?
25Није ли тако? Ко ће ме утерати у лаж и обратити у ништа речи моје?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.