Job 36
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Elihu also proceeded, and said:
1Још говори Елијуј и рече:
2Suffer me a little, and I will tell thee; for there are yet words on God's behalf.
2Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има шта бих говорио за Бога.
3I will fetch my knowledge from afar, and will ascribe righteousness to my Maker.
3Почећу издалека беседу своју, и показаћу да је Творац мој праведан.
4For truly my words are not false; one that is upright in mind is with thee.
4Доиста, неће бити лажне речи моје, код тебе је који право мисли.
5Behold, God is mighty, yet He despiseth not any; He is mighty in strength of understanding.
5Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном.
6He preserveth not the life of the wicked; but giveth to the poor their right.
6Не да живети безбожнику, а невољницима чини правду.
7He withdraweth not His eyes from the righteous; but with kings upon the throne He setteth them for ever, and they are exalted.
7Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на престо посађује их на век, те се узвишују.
8And if they be bound in fetters, and be holden in cords of affliction;
8Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,
9Then He declareth unto them their work, and their transgressions, that they have behaved themselves proudly.
9Тада им напомиње дела њихова и безакоња њихова како су силна.
10He openeth also their ear to discipline, and commandeth that they return from iniquity.
10И отвара Му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња.
11If they hearken and serve Him, they shall spend their days in prosperity, and their years in pleasures.
11Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости.
12But if they hearken not, they shall perish by the sword, and they shall die without knowledge.
12Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља.
13But they that are godless in heart lay up anger; they cry not for help when He bindeth them.
13А који су лицемерног срца, навлаче гнев и не вичу кад их повеже;
14Their soul perisheth in youth, and their life as that of the depraved.
14Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.
15He delivereth the afflicted by His affliction, and openeth their ear by tribulation.
15Избавља невољника из невоље његове и отвара му ухо у муци.
16Yea, He hath allured thee out of distress into a broad place, where there is no straitness; and that which is set on thy table is full of fatness;
16Тако би и тебе извео из тескобе на пространо место, где ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине.
17And thou art full of the judgment of the wicked; judgment and justice take hold on them.
17Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те.
18For beware of wrath, lest thou be led away by thy sufficiency; neither let the greatness of the ransom turn thee aside.
18Доиста, гнев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити.
19Will thy riches avail, that are without stint, or all the forces of thy strength?
19Хоће ли гледати на твоје богатство? Неће ни на злато ни на какву силу блага твог.
20Desire not the night, when peoples are cut off in their place.
20Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје место.
21Take heed, regard not iniquity; for this hast thou chosen rather than affliction.
21Чувај се да не погледаш на таштину и волиш на њу него невољу.
22Behold, God doeth loftily in His power; who is a teacher like Him?
22Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као Он?
23Who hath enjoined Him His way? Or who hath said: 'Thou hast wrought unrighteousness'?
23Ко Му је одредио пут Његов? Или ко ће Му рећи: Чиниш неправо?
24Remember that thou magnify His work, whereof men have sung.
24Опомињи се да величаш дела Његова, која гледају људи.
25All men have looked thereon; man beholdeth it afar off.
25Сви људи виде их, сваки их гледа из далека.
26Behold, God is great, beyond our knowledge; the number of His years is unsearchable.
26Гле, Бог је велик, и не можемо Га познати, број година Његових не може се докучити.
27For He draweth away the drops of water, which distil rain from His vapour;
27Јер Он стеже капље водене, које лију дажд из облака Његових;
28Which the skies pour down and drop upon the multitudes of men.
28Кад теку облаци, капљу на мноштво људско.
29Yea, can any understand the spreadings of the clouds, the crashings of His pavilion?
29И ко би разумео простор облацима и грмљаву у шатору његовом?
30Behold, He spreadeth His light upon it; and He covereth the depths of the sea.
30Како простире над њим светлост своју, и дубине морске покрива?
31For by these He judgeth the peoples; He giveth food in abundance.
31Тиме суди народима, даје хране изобила.
32He covereth His hands with the lightning, and giveth it a charge that it strike the mark.
32Рукама заклања светлост, и наређује кога да срете,
33The noise thereof telleth concerning it, the cattle also concerning the storm that cometh up.
33Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.