ΙΩΒ 36
Septuagint (Brenton Greek text, with Apocrypha)Original language
Septuagint (Brenton Greek text, with Apocrypha)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Προσθεὶς δὲ ἔτι Ἐλιοὺς, λέγει,
1Још говори Елијуј и рече:
2Μεῖνόν με μικρὸν ἔτι, ἵνα διδάξω σε· ἔτι γὰρ ἐν ἐμοί ἐστι λέξις.
2Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има шта бих говорио за Бога.
3Ἀναλαβὼν τὴν ἐπιστήμην μου μακράν, ἔργοις δέ μου δίκαια ἐρῶ ἐπʼ ἀληθείας,
3Почећу издалека беседу своју, и показаћу да је Творац мој праведан.
4καὶ οὐκ ἄδικα ῥήματα ἀδίκως συνιεῖς.
4Доиста, неће бити лажне речи моје, код тебе је који право мисли.
5Γίνωσκε δὲ, ὅτι ὁ Κύριος οὐ μὴ ἀποποιήσηται τὸν ἄκακον, δυνατὸς ἰσχύϊ καρδίας
5Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном.
6ἀσεβῆ οὐ μὴ ζωοποιήσῃ, καὶ κρίμα πτωχῶν δώσει.
6Не да живети безбожнику, а невољницима чини правду.
7Οὐκ ἀφελεῖ ἀπὸ δικαίου ὀφθαλμοὺς αὐτοῦ, καὶ μετὰ βασιλέων εἰς θρόνον, καὶ καθιεῖ αὐτοὺς εἰς νῖκος, καὶ ὑψωθήσονται.
7Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на престо посађује их на век, те се узвишују.
8Καὶ οἱ πεπεδημένοι ἐν χειροπέδαις, συσχεθήσονται ἐν σχοινίοις πενίας.
8Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,
9Καὶ ἀναγγελεῖ αὐτοῖς τὰ ἔργα αὐτῶν, καὶ τὰ παραπτώματα αὐτῶν, ὅτι ἰσχύσουσιν.
9Тада им напомиње дела њихова и безакоња њихова како су силна.
10Ἀλλὰ τοῦ δικαίου εἰσακούσεται· καὶ εἶπεν ὅτι ἐπιστραφήσονται ἐξ ἀδικίας.
10И отвара Му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња.
11Ἐὰν ἀκούσωσι, καὶ δουλεύσωσι, συντελέσουσι τὰς ἡμέρας αὐτῶν ἐν ἀγαθοῖς, καὶ τὰ ἔτη αὐτῶν ἐν εὐπρεπείαις.
11Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости.
12Ἀσεβεῖς δὲ οὐ διασώζει, παρὰ τὸ μὴ βούλεσθαι αὐτοὺς εἰδέναι τὸν Κύριον, καὶ διότι νουθετούμενοι ἀνήκοοι ἦσαν.
12Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља.
13Καὶ ὑποκριταὶ καρδίᾳ τάξουσι θυμόν, οὐ βοήσονται, ὅτι ἔδησεν αὐτούς.
13А који су лицемерног срца, навлаче гнев и не вичу кад их повеже;
14Ἀποθάνοι τοίνυν ἐν νεότητι ἡ ψυχὴ αὐτῶν, ἡ δὲ ζωὴ αὐτῶν τιτρωσκομένη ὑπὸ ἀγγέλων,
14Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.
15ἀνθʼ ὧν ἔθλιψαν ἀσθενῆ καὶ ἀδύνατον, κρίμα δὲ πραέων ἐκθήσει.
15Избавља невољника из невоље његове и отвара му ухо у муци.
16Καὶ προσεπιηπάτησέ σε ἐκ στόματος ἐχθροῦ, ἄβυσσος κατάχυσις ὑποκάτω αὐτῆς, καὶ κατέβη τράπεζά σου πλήρης πιότητος.
16Тако би и тебе извео из тескобе на пространо место, где ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине.
17Οὐχ ὑστερήσει δὲ ἀπὸ δικαίων κρίμα,
17Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те.
18θυμὸς δὲ ἐπʼ ἀσεβεῖς ἔσται, διʼ ἀσέβειαν δώρων ὧν ἐδέχοντο ἐπʼ ἀδικίαις.
18Доиста, гнев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити.
19Μή σε ἐκκλινάτω ἑκὼν ὁ νοῦς δεήσεως ἐν ἀνάγκῃ ὄντων ἀδυνάτων,
19Хоће ли гледати на твоје богатство? Неће ни на злато ни на какву силу блага твог.
20καὶ πάντας τοὺς κραταιοῦντας ἰσχὺν μὴ ἐξελκύσῃς τὴν νύκτα, τοῦ ἀναβῆναι λαοὺς ἀντʼ αὐτῶν,
20Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје место.
21ἀλλὰ φύλαξαι μὴ πράξῃς ἄτοκα· ἐπὶ τοὺτων γὰρ ἐξείλω ἀπὸ πτωχείας.
21Чувај се да не погледаш на таштину и волиш на њу него невољу.
22Ἰδοὺ ὁ ἰσχυρὸς κραταιώσει ἐν ἰσχύι αὐτοῦ· τίς γάρ ἐστι κατʼ αὐτὸν δυνάστης;
22Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као Он?
23Τίς δέ ἐστιν ὁ ἐτάζων αὐτοῦ τὰ ἔργα; ἢ τίς ὁ εἰπὼν, ἔπραξεν ἄδικα;
23Ко Му је одредио пут Његов? Или ко ће Му рећи: Чиниш неправо?
24Μνήσθητι, ὅτι μεγάλα ἐστὶν αὐτοῦ τὰ ἔργα, ὧν ἦρξαν ἄνδρες.
24Опомињи се да величаш дела Његова, која гледају људи.
25Πᾶς ἄνθρωπος εἶδεν ἐν ἑαυτῷ, ὅσοι τιτρωσκόμενοί εἰσι βροτοί.
25Сви људи виде их, сваки их гледа из далека.
26Ἰδοὺ ὁ ἰσχυρὸς πολύς, καὶ οὐ γνωσόμεθα· ἀριθμὸς ἐτῶν αὐτοῦ καὶ ἀπέραντος.
26Гле, Бог је велик, и не можемо Га познати, број година Његових не може се докучити.
27Ἀριθμηταὶ δὲ αὐτῷ σταγόνες ὑετοῦ, καὶ ἐπιχυθήσονται ὑετῷ εἰς νεφέλην.
27Јер Он стеже капље водене, које лију дажд из облака Његових;
28Ῥυήσονται παλαιώματα, ἐσκίασε δὲ νέφη ἐπὶ ἀμυθήτῳ βροτῷ· ὥραν ἔθετο κτήνεσιν, οἴδασι δὲ κοίτης τάξιν· ἐπὶ τούτοις πᾶσιν οὐκ ἐξίσταταί σου ἡ διάνοια, οὐδὲ διαλλάσσεταί σου ἡ καρδία ἀπὸ σώματος.
28Кад теку облаци, капљу на мноштво људско.
29Καὶ ἐὰν συνῇ ἐπεκτάσεις νεφέλης, ἰσότητα σκηνῆς αὐτοῦ,
29И ко би разумео простор облацима и грмљаву у шатору његовом?
30ἰδοὺ ἐκτενεῖ ἐπʼ αὐτὸν ἠδὼ, καὶ ῥιζώματα τῆς θαλάσσης ἐκάλυψεν.
30Како простире над њим светлост своју, и дубине морске покрива?
31Ἐν γὰρ αὐτοῖς κρινεῖ λαούς, δώσει τροφὴν τῷ ἰσχύοντι.
31Тиме суди народима, даје хране изобила.
32Ἐπὶ χειρῶν ἐκάλυψε φῶς, καὶ ἐνετείλατο περὶ αὐτῆς ἐν ἀπαντῶντι.
32Рукама заклања светлост, и наређује кога да срете,
33Ἀναγγελεῖ περὶ αὐτοῦ φίλον αὐτοῦ Κύριος, κτῆσι καὶ περὶ ἀδικίας.
33Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.