ΙΩΒ 5
Septuagint (Brenton Greek text, with Apocrypha)Original language
Septuagint (Brenton Greek text, with Apocrypha)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ἐπικαλέσαι δὲ εἴ τις σοι ὑπακούσεται, ἢ εἴ τινα ἀγγέλων ἁγίων ὄψῃ·
1Зови; хоће ли ти се ко одазвати? И коме ћеш се између светих обратити?
2Καὶ γὰρ ἄφρονα ἀναιρεῖ ὀργὴ, πεπλανημένον δὲ θανατοῖ ζῆλος.
2Доиста безумног убија гнев, и лудог усмрћује срдња.
3Ἐγὼ δὲ ἑώρακα ἄφρονας ῥίζαν βάλλοντας, ἀλλʼ εὐθέως ἐβρώθη αὐτῶν ἡ δίαιτα.
3Ја видех безумника где се укоренио; али одмах проклех стан његов.
4Πόῤῥω γένοιντο οἱ υἱοὶ αὐτῶν ἀπὸ σωτηρίας, κολαβρισθείησαν δὲ ἐπὶ θύραις ἡσσόνων, καὶ οὐκ ἔσται ὁ ἐξαιρούμενος.
4Синови су његови далеко од спасења и сатиру се на вратима а нема ко да избави.
5Ἃ γὰρ ἐκεῖνοι συνήγαγον, δίκαιοι ἔδονται, αὐτοὶ δὲ ἐκ κακῶν οὐκ ἐξαίρετοι ἔσονται· ἐκσιφωνισθείη αὐτῶν ἡ ἰσχύς.
5Летину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово.
6Οὐ γὰρ μὴ ἐξέλθῃ ἐκ τῆς γῆς κόπος, οὐδὲ ἐξ ὀρέων ἀναβλαστήσει πόνος.
6Јер мука не излази из праха нити невоља из земље ниче.
7Ἀλλὰ ἄνθρωπος γεννᾶται κόπῳ, νεοσσοὶ δὲ γυπὸς τὰ ὑψηλὰ πέτονται.
7Него се човек рађа на невољу, као што искре из угљевља узлећу у вис.
8Οὐ μὴν δὲ ἀλλὰ ἐγὼ δεηθήσομαι Κυρίου, Κύριον δὲ τὸν πάντων δεσπότην ἐπικαλέσομαι,
8Али ја бих Бога тражио, и пред Бога бих изнео ствар своју,
9τὸν ποιοῦντα μεγάλα καὶ ἀνεξιχνίαστα, ἔνδοξά τε καὶ ἐξαίσια, ὧν οὐκ ἔστιν ἀριθμὸς,
9Који чини ствари велике и неиспитиве, дивне, којима нема броја;
10τὸν διδόντα ὑετὸν ἐπὶ τὴν γῆν, ἀποστέλλοντα ὕδωρ ἐπὶ τὴν ὑπʼ οὐρανὸν,
10Који спушта дажд на земљу и шаље воду на поља;
11τὸν ποιοῦντα ταπεινοὺς εἰς ὕψος, καὶ ἀπολωλότας ἐξεγείροντα,
11Који подиже понижене, и жалосне узвишује к спасењу;
12διαλλάσσοντα βουλὰς πανούργων, καὶ οὐ μὴ ποιήσουσιν αἱ χεῖρες αὐτῶν ἀληθές·
12Који расипа мисли лукавих да руке њихове не сврше ништа;
13ὁ καταλαμβάνων σοφοὺς ἐν τῇ φρονήσει, βουλὴν δὲ πολυπλόκων ἐξέστησεν.
13Који хвата мудре у њиховом лукавству, и намеру опаких обара;
14Ἡμέρας συναντήσεται αὐτοῖς σκότος, τὸ δὲ μεσημβρινὸν ψηλαφήσαισαν ἶσα νυκτὶ,
14Дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи.
15ἀπόλοιντο δὲ ἐν πολέμῳ· ἀδύνατος δὲ ἐξέλθοι ἐκ χειρὸς δυνάστου.
15Он избавља убогог од мача, од уста њихових и од руке силног.
16Εἴη δὲ ἀδυνάτῳ ἐλπὶς, ἀδίκου δὲ στόμα ἐμφραχθείη.
16Тако има надања сиромаху, а злоћа затискује уста своја.
17Μακάριος δὲ ἄνθρωπος ὃν ἤλεγξεν ὁ Κύριος, νουθέτημα δὲ παντοκράτορος μὴ ἀπαναίνου.
17Гле, благо човеку кога Бог кара; и зато не одбацуј карање Свемогућег.
18Αὐτὸς γὰρ ἀλγεῖν ποιεῖ, καὶ πάλιν ἀποκαθίστησιν· ἔπαισε, καὶ αἱ χεῖρες αὐτοῦ ἰάσαντο.
18Јер Он задаје ране, и завија; Он удара, и руке Његове исцељују.
19Ἑξάκις ἐξ ἀναγκῶν σε ἐξελεῖται, ἐν δὲ τῷ ἑβδόμῳ οὐ μὴ ἅψηταί σου κακόν.
19Из шест невоља избавиће те; ни у седмој неће те се зло дотаћи.
20Ἐν λιμῷ ῥύσεταί σε ἐκ θανάτου, ἐν πολέμῳ δὲ ἐκ χειρὸς σιδήρου λύσει σε.
20У глади избавиће те од смрти и у рату од мача.
21Ἀπὸ μάστιγος γλώσσης σε κρύψει, καὶ οὐ μὴ φοβηθῇς ἀπὸ κακῶν ἐρχομένων.
21Кад језик шиба, бићеш сакривен, нити ћеш се бојати пустоши кад дође.
22Ἀδίκων καὶ ἀνόμων καταγελάσῃ· ἀπὸ δὲ θηρίων ἀγρίων οὐ μὴ φοβηθῇς·
22Смејаћеш се пустоши и глади, нити ћеш се бојати зверја земаљског.
23Θῆρες γὰρ ἄγριοι εἰρηνεύσουσί σοι.
23Јер ћеш с камењем пољским бити у вери, и зверје ће пољско бити у миру с тобом.
24Εἶτα γνώσῃ ὅτι εἰρηνεύσει σου ὁ οἶκος· ἡ δὲ δίαιτα τῆς σκηνῆς σου οὐ μὴ ἁμάρτῃ.
24И видећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити.
25Γνώσῃ δὲ ὅτι πολὺ τὸ σπέρμα σου, τὰ δὲ τέκνα σου ἔσται ὥσπερ τὸ παμβότανον τοῦ ἀγροῦ.
25Видећеш како ће ти се умножити семе твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи.
26Ἐλεύσῃ δὲ ἐν τάφῳ ὥσπερ σῖτος ὥριμος κατὰ καιρὸν θεριζόμενος, ἢ ὥσπερ θιμωνία ἅλωνος καθʼ ὥραν συγκομισθεῖσα.
26Стар ћеш отићи у гроб као што се жито сноси у стог у своје време.
27Ἰδοὺ ταῦτα οὕτως ἐξιχνιάσαμεν· ταῦτά ἐστιν ἃ ἀκηκόαμεν· σὺ δὲ γνῶθι σεαυτῷ, εἴ τι ἔπραξας.
27Ето, разгледасмо то, тако је; послушај и разуми.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.