Матеј 22
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1И одговарајући Исус опет рече им у причама говорећи:
1Иисус, продолжая говорить им притчами, сказал:
2Царство је небеско као човек цар који начини свадбу сину свом.
2Царство Небесное подобно человеку царю, который сделал брачный пир для сына своего
3И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтеше доћи.
3и послал рабов своих звать званых на брачный пир; и не хотели придти.
4Опет посла друге слуге говорећи: Кажите званицама: Ево сам обед свој уготовио, и јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово; дођите на свадбу.
4Опять послал других рабов, сказав: скажите званым: вот, я приготовил обед мой, тельцы мои и что откормлено, заколото, и все готово; приходите на брачный пир.
5А они не маривши отидоше овај у поље своје, а овај к трговини својој.
5Но они, пренебрегши то, пошли, кто на поле свое, а кто на торговлю свою;
6А остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише их.
6прочие же, схватив рабов его, оскорбили и убили их.
7А кад то чу цар онај, разгневи се и пославши војску своју погуби крвнике оне, и град њихов запали.
7Услышав о сем, царь разгневался, и, послав войска свои, истребил убийц оных и сжег город их.
8Тада рече слугама својим: Свадба је дакле готова, а званице не бише достојне.
8Тогда говорит он рабам своим: брачный пир готов, а званые не были достойны;
9Идите дакле на раскршће и кога год нађете, дозовите на свадбу.
9итак пойдите на распутия и всех, кого найдете, зовите на брачный пир.
10И изишавши слуге оне на раскршћа сабраше све које нађоше, зле и добре; и столови напунише се гостију.
10И рабы те, выйдя на дороги, собрали всех, кого только нашли, и злых и добрых; и брачный пир наполнился возлежащими.
11Изашавши пак цар да види госте угледа онде човека необученог у свадбено рухо.
11Царь, войдя посмотреть возлежащих, увидел там человека, одетого не в брачную одежду,
12И рече му: Пријатељу! Како си дошао амо без свадбеног руха? А он оћуте.
12и говорит ему: друг! как ты вошел сюда не в брачной одежде? Он же молчал.
13Тада рече цар слугама: Свежите му руке и ноге, па га узмите те баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.
13Тогда сказал царь слугам: связав ему руки и ноги, возьмите его и бросьте во тьму внешнюю; там будет плач и скрежет зубов;
14Јер су многи звани, али је мало избраних.
14ибо много званых, а мало избранных.
15Тада отидоше фарисеји и начинише веће како би Га ухватили у речи.
15Тогда фарисеи пошли и совещались, как бы уловить Его в словах.
16И послаше к Њему ученике своје с Иродовцима, те рекоше: Учитељу! Знамо да си истинит, и путу Божјем заиста учиш, и не мариш ни за кога, јер не гледаш ко је ко.
16И посылают к Нему учеников своих с иродианами, говоря: Учитель! мы знаем, что Ты справедлив, и истинно пути Божию учишь, и не заботишься об угождении кому-либо, ибо не смотришь ни на какое лице;
17Кажи нам дакле шта мислиш ти? Треба ли дати харач ћесару или не?
17итак скажи нам: как Тебе кажется? позволительно ли давать подать кесарю или нет?
18Разумевши Исус лукавство њихово рече: Што ме кушате, лицемери?
18Но Иисус, видя лукавство их, сказал: что искушаете Меня, лицемеры?
19Покажите ми новац харачки. А они донесоше Му новац.
19покажите Мне монету, которою платится подать. Они принесли Ему динарий.
20И рече им: Чији је образ овај и натпис?
20И говорит им: чье это изображение и надпись?
21И рекоше Му: Ћесарев. Тада рече им: Подајте дакле ћесарево ћесару, и Божје Богу.
21Говорят Ему: кесаревы. Тогда говорит им: итак отдавайте кесарево кесарю, а Божие Богу.
22И чувши дивише се, и оставивши Га отидоше.
22Услышав это, они удивились и, оставив Его, ушли.
23Тај дан приступише к Њему садукеји који говоре да нема васкрсења, и упиташе Га
23В тот день приступили к Нему саддукеи, которые говорят, что нет воскресения, и спросили Его:
24говорећи: Учитељу! Мојсије рече: Ако ко умре без деце, да узме брат његов жену његову и да подигне семе брату свом.
24Учитель! Моисей сказал: если кто умрет, не имея детей, то брат его пусть возьмет за себя жену его и восстановит семя брату своему;
25У нас беше седам браће; и први оженивши се умре, и не имавши порода остави жену своју брату свом.
25было у нас семь братьев; первый, женившись, умер и, не имея детей, оставил жену свою брату своему;
26А тако и други, и трећи, све до седмог.
26подобно и второй, и третий, даже до седьмого;
27А после свих умре и жена.
27после же всех умерла и жена;
28О васкрсењу дакле кога ће од седморице бити жена? Јер је за свима била.
28итак, в воскресении которого из семи будет она женою? ибо все имели ее.
29А Исус одговарајући рече им: Варате се, не знајући Писма ни силе Божје.
29Иисус сказал им в ответ: заблуждаетесь, не зная Писаний, ни силы Божией,
30Јер о васкрсењу нити ће се женити ни удавати; него су као анђели Божји на небу.
30ибо в воскресении не женятся, не выходят замуж, но пребывают, как Ангелы Божии на небесах.
31А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је рекао Бог говорећи:
31А о воскресении мертвых не читали ли вы реченного вам Богом:
32Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев! Није Бог Бог мртвих, него живих.
32Я Бог Авраама, и Бог Исаака, и Бог Иакова? Бог не есть Бог мертвых, но живых.
33И чувши народ дивљаше се науци Његовој.
33И, слыша, народ дивился учению Его.
34А фарисеји чувши да посрами садукеје сабраше се заједно.
34А фарисеи, услышав, что Он привел саддукеев в молчание, собрались вместе.
35И упита један од њих законик кушајући Га и говорећи:
35И один из них, законник, искушая Его, спросил, говоря:
36Учитељу! Која је заповест највећа у закону?
36Учитель! какая наибольшая заповедь в законе?
37А Исус рече му: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом.
37Иисус сказал ему: возлюби Господа Бога твоего всем сердцем твоим и всею душею твоею и всем разумением твоим:
38Ово је прва и највећа заповест.
38сия есть первая и наибольшая заповедь;
39А друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе.
39вторая же, подобная ей: возлюби ближнего твоего, как самого себя;
40О овима двема заповестима виси сав закон и пророци.
40на сих двух заповедях утверждается весь закон и пророки.
41А кад се сабраше фарисеји, упита их Исус
41Когда же собрались фарисеи, Иисус спросил их:
42говорећи: Шта мислите за Христа, чији је син? Рекоше Му: Давидов.
42что вы думаете о Христе? чей Он Сын? Говорят Ему: Давидов.
43Рече им: Како дакле Давид Њега духом назива Господом говорећи:
43Говорит им: как же Давид, по вдохновению, называет Его Господом, когда говорит:
44Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим?
44сказал Господь Господу моему: седи одесную Меня, доколе положу врагов Твоих в подножие ног Твоих?
45Кад дакле Давид назива Њега Господом, како му је син?
45Итак, если Давид называет Его Господом, как же Он сын ему?
46И нико Му не могаше одговорити речи; нити смеде ко од тог дана да Га запита више.
46И никто не мог отвечать Ему ни слова; и с того дня никто уже не смел спрашивать Его.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.