Матеј 15
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Тада приступише к Исусу књижевници и фарисеји од Јерусалима говорећи:
1Тогда приходят к Иисусу Иерусалимские книжники и фарисеи и говорят:
2Зашто ученици твоји преступају обичаје старих? Јер не умивају руке своје кад хлеб једу.
2зачем ученики Твои преступают предание старцев? ибо не умывают рук своих, когда едят хлеб.
3А Он одговарајући рече им: Зашто и ви преступате заповест Божју за обичаје своје?
3Он же сказал им в ответ: зачем и вы преступаете заповедь Божию ради предания вашего?
4Јер Бог заповеда говорећи: Поштуј оца и матер; и који опсује оца или матер смрћу да умре.
4Ибо Бог заповедал: почитай отца и мать; и: злословящий отца или мать смертью да умрет.
5А ви кажете: Ако који рече оцу или матери: Прилог је чим би ти ја могао помоћи;
5А вы говорите: если кто скажет отцу или матери: дар Богу то, чем бы ты от меня пользовался,
6може и да не поштује оца свог или матере. И укидосте заповест Божју за обичаје своје.
6тот может и не почтить отца своего или мать свою; таким образом вы устранили заповедь Божию преданием вашим.
7Лицемери! Добро је за вас пророковао Исаија говорећи:
7Лицемеры! хорошо пророчествовал о вас Исаия, говоря:
8Ови људи приближавају се к мени устима својим, и уснама поштују ме; а срце њихово далеко стоји од мене.
8приближаются ко Мне люди сии устами своими и чтут Меня языком, сердце же их далеко отстоит от Меня;
9Но залуду ме поштују учећи наукама и заповестима људским.
9но тщетно чтут Меня, уча учениям, заповедям человеческим.
10И дозвавши људе, рече им: Слушајте и разумите.
10И, призвав народ, сказал им: слушайте и разумейте!
11Не погани човека шта улази у уста; него шта излази из уста оно погани човека.
11не то, что входит в уста, оскверняет человека, но то, что выходит из уст, оскверняет человека.
12Тада приступише ученици Његови и рекоше Му: Знаш ли да фарисеји чувши ту реч саблазнише се?
12Тогда ученики Его, приступив, сказали Ему: знаешь ли, что фарисеи, услышав слово сие, соблазнились?
13А Он одговарајући рече: Свако дрво које није усадио Отац мој небески, искорениће се.
13Он же сказал в ответ: всякое растение, которое не Отец Мой Небесный насадил, искоренится;
14Оставите их: они су слепе вође слепцима; а слепац слепца ако води, оба ће у јаму пасти.
14оставьте их: они - слепые вожди слепых; а если слепой ведет слепого, то оба упадут в яму.
15А Петар одговарајући рече Му: Кажи нам причу ову.
15Петр же, отвечая, сказал Ему: изъясни нам притчу сию.
16А Исус рече: Еда ли сте и ви још неразумни?
16Иисус сказал: неужели и вы еще не разумеете?
17Зар још не знате да све што улази у уста у трбух иде, и избацује се напоље?
17еще ли не понимаете, что все, входящее в уста, проходит в чрево и извергается вон?
18А шта излази из уста из срца излази, и оно погани човека.
18а исходящее из уст - из сердца исходит; сие оскверняет человека,
19Јер од срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, курварства, крађе, лажна сведочанства, хуле на Бога.
19ибо из сердца исходят злые помыслы, убийства, прелюбодеяния, любодеяния, кражи, лжесвидетельства, хуления -
20И ово је што погани човека, а неумивеним рукама јести не погани човека.
20это оскверняет человека; а есть неумытыми руками - не оскверняет человека.
21И изишавши оданде Исус отиде у крајеве тирске и сидонске.
21И, выйдя оттуда, Иисус удалился в страны Тирские и Сидонские.
22И гле, жена Хананејка изађе из оних крајева, и повика к Њему говорећи: Помилуј ме Господе сине Давидов! Моју кћер врло мучи ђаво.
22И вот, женщина Хананеянка, выйдя из тех мест, кричала Ему: помилуй меня, Господи, Сын Давидов, дочь моя жестоко беснуется.
23А Он јој не одговори ни речи. И приступивши ученици Његови мољаху Га говорећи: Отпусти је, како виче за нама.
23Но Он не отвечал ей ни слова. И ученики Его, приступив, просили Его: отпусти ее, потому что кричит за нами.
24А Он одговарајући рече: Ја сам послан само к изгубљеним овцама дома Израиљевог.
24Он же сказал в ответ: Я послан только к погибшим овцам дома Израилева.
25А она приступивши поклони Му се говорећи: Господе помози ми!
25А она, подойдя, кланялась Ему и говорила: Господи! помоги мне.
26А Он одговарајући рече: Није добро узети од деце хлеб и бацити псима.
26Он же сказал в ответ: нехорошо взять хлеб у детей и бросить псам.
27А она рече: Да, Господе, али и пси једу од мрва што падају с трпезе њихових господара.
27Она сказала: так, Господи! но и псы едят крохи, которые падают со стола господ их.
28Тада одговори Исус, и рече јој: О жено! Велика је вера твоја; нека ти буде како хоћеш. И оздрави кћи њена од оног часа.
28Тогда Иисус сказал ей в ответ: о, женщина! велика вера твоя; да будет тебе по желанию твоему. И исцелилась дочь ее в тот час.
29И отишавши Исус оданде, дође к мору галилејском, и попевши се на гору, седе онде.
29Перейдя оттуда, пришел Иисус к морю Галилейскому и, взойдя на гору, сел там.
30И приступише к Њему људи многи који имаху са собом хромих, слепих, немих, узетих и других многих, и положише их к ногама Исусовим, и исцели их,
30И приступило к Нему множество народа, имея с собою хромых, слепых, немых, увечных и иных многих, и повергли их к ногам Иисусовым; и Он исцелил их;
31тако да се народ дивљаше, видећи неме где говоре, узете здраве, хроме где иду, и слепе где гледају; и хвалише Бога Израиљевог.
31так что народ дивился, видя немых говорящими, увечных здоровыми, хромых ходящими и слепых видящими; и прославлял Бога Израилева.
32А Исус дозвавши ученике своје рече: Жао ми је овог народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести; а нисам их рад отпустити гладне да не ослабе на путу.
32Иисус же, призвав учеников Своих, сказал им: жаль Мне народа, что уже три дня находятся при Мне, и нечего им есть; отпустить же их не евшими не хочу, чтобы не ослабели в дороге.
33И рекоше Му ученици Његови: Откуда нам у пустињи толики хлеб да се насити толики народ?
33И говорят Ему ученики Его: откуда нам взять в пустыне столько хлебов, чтобы накормить столько народа?
34И рече им Исус: Колико хлебова имате? А они рекоше: Седам, и мало рибице.
34Говорит им Иисус: сколько у вас хлебов? Они же сказали: семь, и немного рыбок.
35И заповеди народу да поседају по земљи.
35Тогда велел народу возлечь на землю.
36И узевши оних седам хлебова и рибе, и давши хвалу, преломи, и даде ученицима својим, а ученици народу.
36И, взяв семь хлебов и рыбы, воздал благодарение, преломил и дал ученикам Своим, а ученики народу.
37И једоше сви, и наситише се; и накупише комада што претече седам котарица пуних.
37И ели все и насытились; и набрали оставшихся кусков семь корзин полных,
38А оних што су јели беше четири хиљаде људи, осим жена и деце.
38а евших было четыре тысячи человек, кроме женщин и детей.
39И отпустивши народ уђе у лађу, и дође у околине магдалске.
39И, отпустив народ, Он вошел в лодку и прибыл в пределы Магдалинские.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.