Матеј 12
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1У то време иђаше Исус у суботу кроз усеве: а ученици Његови огладнеше, и почеше тргати класје, и јести.
1В то время проходил Иисус в субботу засеянными полями; ученики же Его взалкали и начали срывать колосья и есть.
2А фарисеји видевши то рекоше Му: Гле, ученици твоји чине шта не ваља чинити у суботу.
2Фарисеи, увидев это, сказали Ему: вот, ученики Твои делают, чего не должно делать в субботу.
3А Он рече им: Нисте ли читали шта учини Давид кад огладне, он и који беху с њим?
3Он же сказал им: разве вы не читали, что сделал Давид, когда взалкал сам и бывшие с ним?
4Како уђе у кућу Божју, и хлебове постављене поједе, којих није ваљало јести њему ни онима што су били с њим, него самим свештеницима.
4как он вошел в дом Божий и ел хлебы предложения, которых не должно было есть ни ему, ни бывшим с ним, а только одним священникам?
5Или нисте читали у закону како у суботу свештеници у цркви суботу погане, па нису криви?
5Или не читали ли вы в законе, что в субботы священники в храме нарушают субботу, однако невиновны?
6А ја вам кажем да је овде онај који је већи од цркве.
6Но говорю вам, что здесь Тот, Кто больше храма;
7Кад бисте пак знали шта је то: Милости хоћу а не прилога, никад не бисте осуђивали праве;
7если бы вы знали, что значит: милости хочу, а не жертвы, то не осудили бы невиновных,
8јер је Господар и од суботе Син човечији.
8ибо Сын Человеческий есть Господин и субботы.
9И отишавши оданде дође у зборницу њихову.
9И, отойдя оттуда, вошел Он в синагогу их.
10И гле, човек беше ту с руком сувом; и запиташе Га говорећи: Ваља ли у суботу лечити? Да би Га окривили.
10И вот, там был человек, имеющий сухую руку. И спросили Иисуса, чтобы обвинить Его: можно ли исцелять в субботы?
11А Он рече им: Који је међу вама човек који има овцу једну па ако она у суботу упадне у јаму неће је узети и извадити?
11Он же сказал им: кто из вас, имея одну овцу, если она в субботу упадет в яму, не возьмет ее и не вытащит?
12А колико је човек претежнији од овце? Дакле ваља у суботу добро чинити.
12Сколько же лучше человек овцы! Итак можно в субботы делать добро.
13Тада рече човеку: Пружи руку своју. И пружи. И постаде здрава као и друга.
13Тогда говорит человеку тому: протяни руку твою. И он протянул, и стала она здорова, как другая.
14А фарисеји изишавши начинише веће о Њему како би Га погубили. Но Исус дознавши то уклони се оданде.
14Фарисеи же, выйдя, имели совещание против Него, как бы погубить Его. Но Иисус, узнав, удалился оттуда.
15И за Њим идоше људи многи, и исцели их све.
15И последовало за Ним множество народа, и Он исцелил их всех
16И запрети им да Га не разглашују:
16и запретил им объявлять о Нем,
17Да се збуде шта је казао Исаија пророк говорећи:
17да сбудется реченное через пророка Исаию, который говорит:
18Гле, слуга мој, кога сам изабрао, љубазни мој, који је по вољи душе моје: метнућу дух свој на Њега, и суд незнабошцима јавиће.
18Се, Отрок Мой, Которого Я избрал, Возлюбленный Мой, Которому благоволит душа Моя. Положу дух Мой на Него, и возвестит народам суд;
19Неће се свађати ни викати, нити ће чути ко по распутицама глас Његов.
19не воспрекословит, не возопиет, и никто не услышит на улицах голоса Его;
20Трску стучену неће преломити и свештило запаљено неће угасити док правда не одржи победу.
20трости надломленной не переломит и льна курящегося не угасит, доколе не доставит суду победы;
21И у име Његово уздаће се народи.
21и на имя Его будут уповать народы.
22Тада доведоше к Њему беснога који беше нем и слеп; и исцели га да неми и слепи стаде говорити и гледати.
22Тогда привели к Нему бесноватого слепого и немого; и исцелил его, так что слепой и немой стал и говорить и видеть.
23И дивљаху се сви људи говорећи: Није ли ово Христос, син Давидов?
23И дивился весь народ и говорил: не это ли Христос, сын Давидов?
24А фарисеји чувши то рекоше: Овај другачије не изгони ђавола до помоћу Веелзевула кнеза ђаволског.
24Фарисеи же, услышав сие, сказали: Он изгоняет бесов не иначе как силою веельзевула, князя бесовского.
25А Исус знајући мисли њихове рече им: Свако царство које се раздели само по себи, опустеће; и сваки град или дом који се раздели сам по себи, пропашће.
25Но Иисус, зная помышления их, сказал им: всякое царство, разделившееся само в себе, опустеет; и всякий город или дом, разделившийся сам в себе, не устоит.
26И ако сотона сотону изгони, сам по себи разделио се; како ће дакле остати царство његово?
26И если сатана сатану изгоняет, то он разделился сам с собою: как же устоит царство его?
27И ако ја помоћу Веелзевула изгоним ђаволе, синови ваши чијом помоћу изгоне? Зато ће вам они бити судије.
27И если Я силою веельзевула изгоняю бесов, то сыновья ваши чьею силою изгоняют? Посему они будут вам судьями.
28А ако ли ја Духом Божијим изгоним ђаволе, дакле је дошло к вама царство небеско.
28Если же Я Духом Божиим изгоняю бесов, то, конечно, достигло до вас Царствие Божие.
29Или како може ко ући у кућу јакога и покућство његово отети, ако најпре не свеже јакога? И онда ће кућу његову опленити.
29Или, как может кто войти в дом сильного и расхитить вещи его, если прежде не свяжет сильного? и тогда расхитит дом его.
30Који није са мном, против мене је; и који не сабира са мном, просипа.
30Кто не со Мною, тот против Меня; и кто не собирает со Мною, тот расточает.
31Зато вам кажем: сваки грех и хула опростиће се људима; а на Духа Светог хула неће се опростити људима.
31Посему говорю вам: всякий грех и хула простятся человекам, а хула на Духа не простится человекам;
32И ако ко рече реч на Сина човечијег, опростиће му се; а који рече реч на Духа Светог, неће му се опростити ни на овом свету ни на оном.
32если кто скажет слово на Сына Человеческого, простится ему; если же кто скажет на Духа Святаго, не простится ему ни в сем веке, ни в будущем.
33Или усадите дрво добро, и род његов биће добар; или усадите дрво зло, и род његов зао биће; јер се по роду дрво познаје.
33Или признайте дерево хорошим и плод его хорошим; или признайте дерево худым и плод его худым, ибо дерево познается по плоду.
34Породи аспидини! Како можете добро говорити, кад сте зли? Јер уста говоре од сувишка срца.
34Порождения ехиднины! как вы можете говорить доброе, будучи злы? Ибо от избытка сердца говорят уста.
35Добар човек из добре клети износи добро; а зао човек из зле клети износи зло.
35Добрый человек из доброго сокровища выносит доброе, а злой человек из злого сокровища выносит злое.
36А ја вам кажем да ће за сваку празну реч коју кажу људи дати одговор у дан страшног суда.
36Говорю же вам, что за всякое праздное слово, какое скажут люди, дадут они ответ в день суда:
37Јер ћеш се својим речима оправдати, и својим ћеш се речима осудити.
37ибо от слов своих оправдаешься, и от слов своих осудишься.
38Тада одговорише неки од књижевника и фарисеја говорећи: Учитељу! Ми би ради од тебе знак видети.
38Тогда некоторые из книжников и фарисеев сказали: Учитель! хотелось бы нам видеть от Тебя знамение.
39А Он одговарајући рече им: Род зли и прељуботворни тражи знак; и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка.
39Но Он сказал им в ответ: род лукавый и прелюбодейный ищет знамения; и знамение не дастся ему, кроме знамения Ионы пророка;
40Јер као што је Јона био у трбуху китовом три дана и три ноћи: тако ће бити и Син човечији у срцу земље три дана и три ноћи.
40ибо как Иона был во чреве кита три дня и три ночи, так и Сын Человеческий будет в сердце земли три дня и три ночи.
41Ниневљани изићи ће на суд с родом овим, и осудиће га; јер се покајаше Јониним поучењем: а гле, овде је већи од Јоне.
41Ниневитяне восстанут на суд с родом сим и осудят его, ибо они покаялись от проповеди Иониной; и вот, здесь больше Ионы.
42Царица јужна изићи ће на суд с родом овим, и осудиће га; јер она дође с краја земље да слуша премудрост Соломунову: а гле, овде је већи од Соломуна.
42Царица южная восстанет на суд с родом сим и осудит его, ибо она приходила от пределов земли послушать мудрости Соломоновой; и вот, здесь больше Соломона.
43А кад нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја, и не нађе га.
43Когда нечистый дух выйдет из человека, то ходит по безводным местам, ища покоя, и не находит;
44Онда рече: Да се вратим у дом свој откуда сам изишао; и дошавши нађе празан, пометен и украшен.
44тогда говорит: возвращусь в дом мой, откуда я вышел. И, придя, находит его незанятым, выметенным и убранным;
45Тада отиде и узме седам других духова горих од себе, и ушавши живе онде; и буде потоње горе човеку оном од првог. Тако ће бити и овоме роду зломе.
45тогда идет и берет с собою семь других духов, злейших себя, и, войдя, живут там; и бывает для человека того последнее хуже первого. Так будет и с этим злым родом.
46Док Он још говораше с људима, гле, мати Његова и браћа Његова стајаху напољу и чекаху да говоре с Њиме.
46Когда же Он еще говорил к народу, Матерь и братья Его стояли вне дома, желая говорить с Ним.
47И неко Му рече: Ево мати Твоја и браћа Твоја стоје на пољу, ради су да говоре с Тобом.
47И некто сказал Ему: вот Матерь Твоя и братья Твои стоят вне, желая говорить с Тобою.
48А Он одговори и рече ономе што Му каза: Ко је мати моја, и ко су браћа моја?
48Он же сказал в ответ говорившему: кто Матерь Моя? и кто братья Мои?
49И пруживши руку своју на ученике своје рече: Ето мати моја и браћа моја.
49И, указав рукою Своею на учеников Своих, сказал: вот матерь Моя и братья Мои;
50Јер ко извршује вољу Оца мог који је на небесима, онај је брат мој и сестра и мати.
50ибо, кто будет исполнять волю Отца Моего Небесного, тот Мне брат, и сестра, и матерь.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.