Матеј 21
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1И кад се приближише к Јерусалиму и дођоше у Витфагу к маслинској гори, онда Исус посла два ученика
1И когда приблизились к Иерусалиму и пришли в Виффагию к горе Елеонской, тогда Иисус послал двух учеников,
2говорећи им: Идите у село што је према вама, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом: одрешите је и доведите ми.
2сказав им: пойдите в селение, которое прямо перед вами; и тотчас найдете ослицу привязанную и молодого осла с нею; отвязав, приведите ко Мне;
3И ако вам ко рече шта, кажите да они требају Господу: и одмах ће их послати.
3и если кто скажет вам что-нибудь, отвечайте, что они надобны Господу; и тотчас пошлет их.
4А ово је све било да се збуде шта је казао пророк говорећи:
4Все же сие было, да сбудется реченное через пророка, который говорит:
5Кажите кћери Сионовој: Ево цар твој иде теби кротак, и јаше на магарцу, и магарету сину магаричином.
5Скажите дщери Сионовой: се, Царь твой грядет к тебе кроткий, сидя на ослице и молодом осле, сыне подъяремной.
6И ученици отидоше, и учинивши како им заповеди Исус.
6Ученики пошли и поступили так, как повелел им Иисус:
7Доведоше магарицу и магаре, и метнуше на њих хаљине своје, и посадише Га на њих.
7привели ослицу и молодого осла и положили на них одежды свои, и Он сел поверх их.
8А људи многи простреше хаљине своје по путу; а други резаху грање од дрвета и простираху по путу.
8Множество же народа постилали свои одежды по дороге, а другие резали ветви с дерев и постилали по дороге;
9А народ који иђаше пред Њим и за Њим, викаше говорећи: Осана Сину Давидовом! Благословен који иде у име Господње! Осана на висини!
9народ же, предшествовавший и сопровождавший, восклицал: осанна Сыну Давидову! благословен Грядущий во имя Господне! осанна в вышних!
10И кад Он уђе у Јерусалим, узбуни се сав град говорећи: Ко је то?
10И когда вошел Он в Иерусалим, весь город пришел в движение и говорил: кто Сей?
11А народ говораше: Ово је Исус пророк из Назарета галилејског.
11Народ же говорил: Сей есть Иисус, Пророк из Назарета Галилейского.
12И уђе Исус у цркву Божју, и изгна све који продаваху и куповаху по цркви, и испремета трпезе оних што мењаху новце, и клупе оних што продаваху голубове.
12И вошел Иисус в храм Божий, и выгнал всех продающих и покупающих в храме, и опрокинул столы меновщиков и скамьи продающих голубей,
13И рече им: У Писму стоји: Дом мој дом молитве нека се зове; а ви начинисте од њега пећину хајдучку.
13и говорил им: написано: дом Мой домом молитвы наречется; а вы сделали его вертепом разбойников.
14И приступише к Њему хроми и слепи у цркви, и исцели их.
14И приступили к Нему в храме слепые и хромые, и Он исцелил их.
15А кад видеше главари свештенички и књижевници чудеса што учини, и децу где вичу у цркви и говоре: Осана сину Давидовом, расрдише се.
15Видев же первосвященники и книжники чудеса, которые Он сотворил, и детей, восклицающих в храме и говорящих: осанна Сыну Давидову! - вознегодовали
16И рекоше Му: Чујеш ли шта ови говоре? А Исус рече им: Да! Зар нисте никад читали: Из уста мале деце и која сисају начинио си себи хвалу?
16и сказали Ему: слышишь ли, что они говорят? Иисус же говорит им: да! разве вы никогда не читали: из уст младенцев и грудных детей Ты устроил хвалу?
17И оставивши их изађе напоље из града у Витанију, и заноћи онде.
17И, оставив их, вышел вон из города в Вифанию и провел там ночь.
18А ујутру, враћајући се у град, огладне.
18Поутру же, возвращаясь в город, взалкал;
19И угледавши смокву једну крај пута дође к њој, и не нађе ништа на њој до лишће само, и рече јој: Да никад на теби не буде рода до века. И одмах усахну смоква.
19и увидев при дороге одну смоковницу, подошел к ней и, ничего не найдя на ней, кроме одних листьев, говорит ей: да не будет же впредь от тебя плода вовек. И смоковница тотчас засохла.
20И видевши то ученици дивише се говорећи: Како одмах усахну смоква!
20Увидев это, ученики удивились и говорили: как это тотчас засохла смоковница?
21А Исус одговарајући рече им: Заиста вам кажем: ако имате веру и не посумњате, не само смоквено учинићете, него и гори овој ако кажете: Дигни се и баци се у море, биће.
21Иисус же сказал им в ответ: истинно говорю вам, если будете иметь веру и не усомнитесь, не только сделаете то, что сделано со смоковницею, но если и горе сей скажете: поднимись и ввергнись в море, - будет;
22И све што узиштете у молитви верујући, добићете.
22и все, чего ни попросите в молитве с верою, получите.
23И кад дође у цркву и стаде учити, приступише к Њему главари свештенички и старешине народне говорећи: Каквом власти то чиниш? И ко ти даде власт ту?
23И когда пришел Он в храм и учил, приступили к Нему первосвященники и старейшины народа и сказали: какой властью Ты это делаешь? и кто Тебе дал такую власть?
24А Исус одговарајући рече им: Ја ћу вас упитати једну реч, коју ако ми кажете, и ја ћу вама казати каквом власти ово чиним.
24Иисус сказал им в ответ: спрошу и Я вас об одном; если о том скажете Мне, то и Я вам скажу, какою властью это делаю;
25Крштење Јованово откуда би? Или с неба, или од људи? А они помишљаваху у себи говорећи: Ако кажемо: С неба, рећи ће нам: Зашто му дакле не веровасте?
25крещение Иоанново откуда было: с небес или от человеков? Они же рассуждали между собою: если скажем: с небес, то Он скажет нам: почему же вы не поверили ему?
26Ако ли кажемо: Од људи, бојимо се народа; јер сви Јована држаху за пророка.
26а если сказать: от человеков, - боимся народа, ибо все почитают Иоанна за пророка.
27И одговарајући Исусу рекоше: Не знамо. Рече и Он њима: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
27И сказали в ответ Иисусу: не знаем. Сказал им и Он: и Я вам не скажу, какою властью это делаю.
28Шта вам се чини? Човек неки имаше два сина; и дошавши к првом рече: Сине! Иди данас ради у винограду мом.
28А как вам кажется? У одного человека было два сына; и он, подойдя к первому, сказал: сын! пойди сегодня работай в винограднике моем.
29А он одговарајући рече: Нећу; а после се раскаја и отиде.
29Но он сказал в ответ: не хочу; а после, раскаявшись, пошел.
30И приступивши к другом рече тако. А он одговарајући рече: Хоћу, господару; и не отиде.
30И подойдя к другому, он сказал то же. Этот сказал в ответ: иду, государь; и не пошел.
31Који је од ове двојице испунио вољу очеву? Рекоше Му: Први. Рече им Исус: Заиста вам кажем да ће цариници и курве пре вас ући у царство Божје.
31Который из двух исполнил волю отца? Говорят Ему: первый. Иисус говорит им: истинно говорю вам, что мытари и блудницы вперед вас идут в Царство Божие,
32Јер дође к вама Јован путем праведним, и не веровасте му; а цариници и курве вероваше му; и ви пошто видесте то, не раскајасте се да му верујете.
32ибо пришел к вам Иоанн путем праведности, и вы не поверили ему, а мытари и блудницы поверили ему; вы же, и видев это, не раскаялись после, чтобы поверить ему.
33Другу причу чујте: Беше човек домаћин који посади виноград, и огради га плотом, и ископа у њему пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима и отиде.
33Выслушайте другую притчу: был некоторый хозяин дома, который насадил виноградник, обнес его оградою, выкопал в нем точило, построил башню и, отдав его виноградарям, отлучился.
34А кад се приближи време родовима, посла слуге своје к виноградарима да приме родове његове.
34Когда же приблизилось время плодов, он послал своих слуг к виноградарям взять свои плоды;
35И виноградари похватавши слуге његове једног избише, а једног убише, а једног засуше камењем.
35виноградари, схватив слуг его, иного прибили, иного убили, а иного побили камнями.
36Опет посла друге слуге, више него пре, и учинише им тако исто.
36Опять послал он других слуг, больше прежнего; и с ними поступили так же.
37А по том посла к њима сина свог говорећи: Постидеће се сина мог.
37Наконец, послал он к ним своего сына, говоря: постыдятся сына моего.
38А виноградари видевши сина рекоше међу собом: Ово је наследник; ходите да га убијемо, и да нама остане достојање његово.
38Но виноградари, увидев сына, сказали друг другу: это наследник; пойдем, убьем его и завладеем наследством его.
39И ухватише га, па изведоше га напоље из винограда, и убише.
39И, схватив его, вывели вон из виноградника и убили.
40Кад дође дакле господар од винограда шта ће учинити виноградарима оним?
40Итак, когда придет хозяин виноградника, что сделает он с этими виноградарями?
41Рекоше Му: Злочинце ће злом смрти поморити; а виноград даће другим виноградарима, који ће му давати родове у своје време.
41Говорят Ему: злодеев сих предаст злой смерти, а виноградник отдаст другим виноградарям, которые будут отдавать ему плоды во времена свои.
42А рече им Исус: Зар нисте никада читали у Писму: Камен који одбацише зидари, он је постао глава од угла; то би од Господа и дивно је у вашим очима.
42Иисус говорит им: неужели вы никогда не читали в Писании: камень, который отвергли строители, тот самый сделался главою угла? Это от Господа, и есть дивно в очах наших?
43Зато вам кажем да ће се од вас узети царство Божје, и даће се народу који његове родове доноси.
43Потому сказываю вам, что отнимется от вас Царство Божие и дано будет народу, приносящему плоды его;
44И ко падне на овај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.
44и тот, кто упадет на этот камень, разобьется, а на кого он упадет, того раздавит.
45И чувши главари свештенички и фарисеји приче Његове разумеше да за њих говори.
45И, слышав притчи Его, первосвященники и фарисеи поняли, что Он о них говорит,
46И гледаху да Га ухвате, али се побојаше народа, јер Га држаху за пророка.
46и старались схватить Его, но побоялись народа, потому что Его почитали за Пророка.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.