Матеј 25
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Тада ће бити царство небеско као десет девојака које узеше жишке своје и изиђоше на сусрет женику.
1Тогда подобно будет Царство Небесное десяти девам, которые, взяв светильники свои, вышли навстречу жениху.
2Пет од њих беху мудре, а пет луде.
2Из них пять было мудрых и пять неразумных.
3И луде узевши жишке своје не узеше са собом уља.
3Неразумные, взяв светильники свои, не взяли с собою масла.
4А мудре узеше уље у судовима са жишцима својим.
4Мудрые же, вместе со светильниками своими, взяли масла в сосудах своих.
5А будући да женик одоцни, задремаше све, и поспаше.
5И как жених замедлил, то задремали все и уснули.
6А у поноћи стаде вика: Ето женика где иде, излазите му на сусрет.
6Но в полночь раздался крик: вот, жених идет, выходите навстречу ему.
7Тада усташе све девојке оне и украсише жишке своје.
7Тогда встали все девы те и поправили светильники свои.
8А луде рекоше мудрима: Дајте нам од уља свог, јер наши жишци хоће да се угасе.
8Неразумные же сказали мудрым: дайте нам вашего масла, потому что светильники наши гаснут.
9А мудре одговорише говорећи: Да не би недостало и нама и вама, боље је идите к трговцима и купите себи.
9А мудрые отвечали: чтобы не случилось недостатка и у нас и у вас, пойдите лучше к продающим и купите себе.
10А кад оне отидоше да купе, дође женик, и готове уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата.
10Когда же пошли они покупать, пришел жених, и готовые вошли с ним на брачный пир, и двери затворились;
11А после дођоше и оне друге девојке говорећи: Господару! Господару! Отвори нам.
11после приходят и прочие девы, и говорят: Господи! Господи! отвори нам.
12А Он одговарајући рече им: Заиста вам кажем: не познајем вас.
12Он же сказал им в ответ: истинно говорю вам: не знаю вас.
13Стражите дакле, јер не знате дан ни час у који ће Син човечији доћи.
13Итак, бодрствуйте, потому что не знаете ни дня, ни часа, в который приидет Сын Человеческий.
14Јер као што човек полазећи дозва слуге своје и предаде им благо своје;
14Ибо Он поступит, как человек, который, отправляясь в чужую страну, призвал рабов своих и поручил им имение свое:
15и једном, дакле, даде пет таланата, а другом два, а трећем један, сваком према његовој моћи; и отиде одмах.
15и одному дал он пять талантов, другому два, иному один, каждому по его силе; и тотчас отправился.
16А онај што прими пет таланата отиде те ради с њима, и доби још пет таланата.
16Получивший пять талантов пошел, употребил их в дело и приобрел другие пять талантов;
17Тако и онај што прими два доби и он још два.
17точно так же и получивший два таланта приобрел другие два;
18А који прими један отиде те га закопа у земљу и сакри сребро господара свог.
18получивший же один талант пошел и закопал его в землю и скрыл серебро господина своего.
19А по дугом времену дође господар тих слуга, и стаде се рачунати с њима.
19По долгом времени приходит господин рабов тех и требует у них отчета.
20И приступивши онај што је примио пет таланата, донесе још пет таланата говорећи: Господару! Предао си ми пет таланата; ево још пет таланата ја сам добио с њима.
20И, подойдя, получивший пять талантов принес другие пять талантов и говорит: господин! пять талантов ты дал мне; вот, другие пять талантов я приобрел на них.
21А господар његов рече му: Добро, слуго добри и верни! У малом био си ми веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свог.
21Господин его сказал ему: хорошо, добрый и верный раб! в малом ты был верен, над многим тебя поставлю; войди в радость господина твоего.
22А приступивши и онај што је примио два таланта рече: Господару! Предао си ми два таланта; ево још два таланта ја сам добио с њима.
22Подошел также и получивший два таланта и сказал: господин! два таланта ты дал мне; вот, другие два таланта я приобрел на них.
23А господар његов рече му: Добро, слуго добри и верни! У малом био си ми веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свог.
23Господин его сказал ему: хорошо, добрый и верный раб! в малом ты был верен, над многим тебя поставлю; войди в радость господина твоего.
24А приступивши и онај што је примио један таланат рече: Господару! Знао сам да си ти тврд човек: жњеш где ниси сејао, и купиш где ниси вејао;
24Подошел и получивший один талант и сказал: господин! я знал тебя, что ты человек жестокий, жнешь, где не сеял, и собираешь, где не рассыпал,
25па се побојах и отидох те сакрих таланат твој у земљу; и ево ти своје.
25и, убоявшись, пошел и скрыл талант твой в земле; вот тебе твое.
26А господар његов одговарајући рече му: Зли и лењиви слуго! Знао си да ја жњем где нисам сејао, и купим где нисам вејао:
26Господин же его сказал ему в ответ: лукавый раб и ленивый! ты знал, что я жну, где не сеял, и собираю, где не рассыпал;
27Требало је дакле моје сребро да даш трговцима; и ја дошавши узео бих своје с добитком.
27посему надлежало тебе отдать серебро мое торгующим, и я, придя, получил бы мое с прибылью;
28Узмите дакле од њега таланат, и подајте оном што има десет таланата.
28итак, возьмите у него талант и дайте имеющему десять талантов,
29Јер сваком који има, даће се, и претећи ће му; а од оног који нема, и шта има узеће се од њега.
29ибо всякому имеющему дастся и приумножится, а у неимеющего отнимется и то, что имеет;
30И неваљалог слугу баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.
30а негодного раба выбросьте во тьму внешнюю: там будет плач и скрежет зубов. Сказав сие, возгласил: кто имеет уши слышать, да слышит!
31А кад дође Син човечији у слави својој и сви свети анђели с Њиме, онда ће сести на престолу славе своје.
31Когда же приидет Сын Человеческий во славе Своей и все святые Ангелы с Ним, тогда сядет на престоле славы Своей
32И сабраће се пред Њим сви народи, и разлучиће их између себе као пастир што разлучује овце од јараца.
32и соберутся пред Ним все народы; и отделит одних от других, как пастырь отделяет овец от козлов;
33И поставиће овце с десне стране себи, а јарце с леве.
33и поставит овец по правую Свою сторону, а козлов - по левую.
34Тада ће рећи цар онима што Му стоје с десне стране: ходите благословени Оца мог; примите царство које вам је приправљено од постања света.
34Тогда скажет Царь тем, которые по правую сторону Его: приидите, благословенные Отца Моего, наследуйте Царство, уготованное вам от создания мира:
35Јер огладнех, и дасте ми да једем; ожеднех, и напојисте ме; гост бејах, и примисте ме;
35ибо алкал Я, и вы дали Мне есть; жаждал, и вы напоили Меня; был странником, и вы приняли Меня;
36го бејах, и оденусте ме; болестан бејах, и обиђосте ме; у тамници бејах, и дођосте к мени.
36был наг, и вы одели Меня; был болен, и вы посетили Меня; в темнице был, и вы пришли ко Мне.
37Тада ће Му одговорити праведници говорећи: Господе! Кад Те видесмо гладна, и нахранисмо? Или жедна, и напојисмо?
37Тогда праведники скажут Ему в ответ: Господи! когда мы видели Тебя алчущим и накормили? или жаждущим и напоили?
38Кад ли Те видесмо госта, и примисмо? Или гола, и оденусмо?
38когда мы видели Тебя странником и приняли? или нагим и одели?
39Кад ли Те видесмо болесна или у тамници, и дођосмо к Теби?
39когда мы видели Тебя больным или в темнице и пришли к Тебе?
40И одговарајући цар рећи ће им: Заиста вам кажем: кад учинисте једном од ове моје најмање браће, мени учинисте.
40И Царь скажет им в ответ: истинно говорю вам: так как вы сделали это одному из сих братьев Моих меньших, то сделали Мне.
41Тада ће рећи и онима што Му стоје с леве стране: Идите од мене проклети у огањ вечни приправљен ђаволу и анђелима његовим.
41Тогда скажет и тем, которые по левую сторону: идите от Меня, проклятые, в огонь вечный, уготованный диаволу и ангелам его:
42Јер огладнех, и не дадосте ми да једем; ожеднех, и не напојисте ме;
42ибо алкал Я, и вы не дали Мне есть; жаждал, и вы не напоили Меня;
43гост бејах, и не примисте ме; го бејах, и не оденусте ме; болестан и у тамници бејах, и не обиђосте ме.
43был странником, и не приняли Меня; был наг, и не одели Меня; болен и в темнице, и не посетили Меня.
44Тада ће Му одговорити и они говорећи: Господе! Кад Те видесмо гладна или жедна, или госта или гола, или болесна или у тамници, и не послужисмо Те?
44Тогда и они скажут Ему в ответ: Господи! когда мы видели Тебя алчущим, или жаждущим, или странником, или нагим, или больным, или в темнице и не послужили Тебе?
45Тада ће им одговорити говорећи: Заиста вам кажем: кад не учинисте једном од ове моје мале браће, ни мени не учинисте.
45Тогда скажет им в ответ: истинно говорю вам: так как вы не сделали этого одному из сих меньших, то не сделали Мне.
46И ови ће отићи у муку вечну, а праведници у живот вечни.
46И пойдут сии в муку вечную, а праведники в жизнь вечную.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.