Матеј 25
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Reina-Valera 1909
1Тада ће бити царство небеско као десет девојака које узеше жишке своје и изиђоше на сусрет женику.
1ENTONCES el reino de los cielos será semejante á diez vírgenes, que tomando sus lámparas, salieron á recibir al esposo.
2Пет од њих беху мудре, а пет луде.
2Y las cinco de ellas eran prudentes, y las cinco fatuas.
3И луде узевши жишке своје не узеше са собом уља.
3Las que eran fatuas, tomando sus lámparas, no tomaron consigo aceite;
4А мудре узеше уље у судовима са жишцима својим.
4Mas las prudentes tomaron aceite en sus vasos, juntamente con sus lámparas.
5А будући да женик одоцни, задремаше све, и поспаше.
5Y tardándose el esposo, cabecearon todas, y se durmieron.
6А у поноћи стаде вика: Ето женика где иде, излазите му на сусрет.
6Y á la media noche fué oído un clamor: He aquí, el esposo viene; salid á recibirle.
7Тада усташе све девојке оне и украсише жишке своје.
7Entonces todas aquellas vírgenes se levantaron, y aderezaron sus lámparas.
8А луде рекоше мудрима: Дајте нам од уља свог, јер наши жишци хоће да се угасе.
8Y las fatuas dijeron á las prudentes: Dadnos de vuestro aceite; porque nuestras lámparas se apagan.
9А мудре одговорише говорећи: Да не би недостало и нама и вама, боље је идите к трговцима и купите себи.
9Mas las prudentes respondieron, diciendo: Porque no nos falte á nosotras y á vosotras, id antes á los que venden, y comprad para vosotras.
10А кад оне отидоше да купе, дође женик, и готове уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата.
10Y mientras que ellas iban á comprar, vino el esposo; y las que estaban apercibidas, entraron con él á las bodas; y se cerró la puerta.
11А после дођоше и оне друге девојке говорећи: Господару! Господару! Отвори нам.
11Y después vinieron también las otras vírgenes, diciendo: Señor, Señor, ábrenos.
12А Он одговарајући рече им: Заиста вам кажем: не познајем вас.
12Mas respondiendo él, dijo: De cierto os digo, que no os conozco.
13Стражите дакле, јер не знате дан ни час у који ће Син човечији доћи.
13Velad, pues, porque no sabéis el día ni la hora en que el Hijo del hombre ha de venir.
14Јер као што човек полазећи дозва слуге своје и предаде им благо своје;
14Porque el reino de los cielos es como un hombre que partiéndose lejos llamó á sus siervos, y les entregó sus bienes.
15и једном, дакле, даде пет таланата, а другом два, а трећем један, сваком према његовој моћи; и отиде одмах.
15Y á éste dió cinco talentos, y al otro dos, y al otro uno: á cada uno conforme á su facultad; y luego se partió lejos.
16А онај што прими пет таланата отиде те ради с њима, и доби још пет таланата.
16Y el que había recibido cinco talentos se fué, y granjeó con ellos, é hizo otros cinco talentos.
17Тако и онај што прими два доби и он још два.
17Asimismo el que había recibido dos, ganó también él otros dos.
18А који прими један отиде те га закопа у земљу и сакри сребро господара свог.
18Mas el que había recibido uno, fué y cavó en la tierra, y escondió el dinero de su señor.
19А по дугом времену дође господар тих слуга, и стаде се рачунати с њима.
19Y después de mucho tiempo, vino el señor de aquellos siervos, é hizo cuentas con ellos.
20И приступивши онај што је примио пет таланата, донесе још пет таланата говорећи: Господару! Предао си ми пет таланата; ево још пет таланата ја сам добио с њима.
20Y llegando el que había recibido cinco talentos, trajo otros cinco talentos, diciendo: Señor, cinco talentos me entregaste; he aquí otros cinco talentos he ganado sobre ellos.
21А господар његов рече му: Добро, слуго добри и верни! У малом био си ми веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свог.
21Y su señor le dijo: Bien, buen siervo y fiel; sobre poco has sido fiel, sobre mucho te pondré: entra en el gozo de tu señor.
22А приступивши и онај што је примио два таланта рече: Господару! Предао си ми два таланта; ево још два таланта ја сам добио с њима.
22Y llegando también el que había recibido dos talentos, dijo: Señor, dos talentos me entregaste; he aquí otros dos talentos he ganado sobre ellos.
23А господар његов рече му: Добро, слуго добри и верни! У малом био си ми веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свог.
23Su señor le dijo: Bien, buen siervo y fiel; sobre poco has sido fiel, sobre mucho te pondré: entra en el gozo de tu señor.
24А приступивши и онај што је примио један таланат рече: Господару! Знао сам да си ти тврд човек: жњеш где ниси сејао, и купиш где ниси вејао;
24Y llegando también el que había recibido un talento, dijo: Señor, te conocía que eres hombre duro, que siegas donde no sembraste, y recoges donde no esparciste;
25па се побојах и отидох те сакрих таланат твој у земљу; и ево ти своје.
25Y tuve miedo, y fuí, y escondí tu talento en la tierra: he aquí tienes lo que es tuyo.
26А господар његов одговарајући рече му: Зли и лењиви слуго! Знао си да ја жњем где нисам сејао, и купим где нисам вејао:
26Y respondiendo su señor, le dijo: Malo y negligente siervo, sabías que siego donde no sembré y que recojo donde no esparcí;
27Требало је дакле моје сребро да даш трговцима; и ја дошавши узео бих своје с добитком.
27Por tanto te convenía dar mi dinero á los banqueros, y viniendo yo, hubiera recibido lo que es mío con usura.
28Узмите дакле од њега таланат, и подајте оном што има десет таланата.
28Quitadle pues el talento, y dadlo al que tiene diez talentos.
29Јер сваком који има, даће се, и претећи ће му; а од оног који нема, и шта има узеће се од њега.
29Porque á cualquiera que tuviere, le será dado, y tendrá más; y al que no tuviere, aun lo que tiene le será quitado.
30И неваљалог слугу баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.
30Y al siervo inútil echadle en las tinieblas de afuera: allí será el lloro y el crujir de dientes.
31А кад дође Син човечији у слави својој и сви свети анђели с Њиме, онда ће сести на престолу славе своје.
31Y cuando el Hijo del hombre venga en su gloria, y todos los santos ángeles con él, entonces se sentará sobre el trono de su gloria.
32И сабраће се пред Њим сви народи, и разлучиће их између себе као пастир што разлучује овце од јараца.
32Y serán reunidas delante de él todas las gentes: y los apartará los unos de los otros, como aparta el pastor las ovejas de los cabritos.
33И поставиће овце с десне стране себи, а јарце с леве.
33Y pondrá las ovejas á su derecha, y los cabritos á la izquierda.
34Тада ће рећи цар онима што Му стоје с десне стране: ходите благословени Оца мог; примите царство које вам је приправљено од постања света.
34Entonces el Rey dirá á los que estarán á su derecha: Venid, benditos de mi Padre, heredad el reino preparado para vosotros desde la fundación del mundo:
35Јер огладнех, и дасте ми да једем; ожеднех, и напојисте ме; гост бејах, и примисте ме;
35Porque tuve hambre, y me disteis de comer; tuve sed, y me disteis de beber; fuí huésped, y me recogisteis;
36го бејах, и оденусте ме; болестан бејах, и обиђосте ме; у тамници бејах, и дођосте к мени.
36Desnudo, y me cubristeis; enfermo, y me visitasteis; estuve en la cárcel, y vinisteis á mí.
37Тада ће Му одговорити праведници говорећи: Господе! Кад Те видесмо гладна, и нахранисмо? Или жедна, и напојисмо?
37Entonces los justos le responderán, diciendo: Señor, ¿cuándo te vimos hambriento, y te sustentamos? ¿ó sediento, y te dimos de beber?
38Кад ли Те видесмо госта, и примисмо? Или гола, и оденусмо?
38¿Y cuándo te vimos huésped, y te recogimos? ¿ó desnudo, y te cubrimos?
39Кад ли Те видесмо болесна или у тамници, и дођосмо к Теби?
39¿O cuándo te vimos enfermo, ó en la cárcel, y vinimos á ti?
40И одговарајући цар рећи ће им: Заиста вам кажем: кад учинисте једном од ове моје најмање браће, мени учинисте.
40Y respondiendo el Rey, les dirá: De cierto os digo que en cuanto lo hicisteis á uno de estos mis hermanos pequeñitos, á mí lo hicisteis.
41Тада ће рећи и онима што Му стоје с леве стране: Идите од мене проклети у огањ вечни приправљен ђаволу и анђелима његовим.
41Entonces dirá también á los que estarán á la izquierda: Apartaos de mí, malditos, al fuego eterno preparado para el diablo y para sus ángeles:
42Јер огладнех, и не дадосте ми да једем; ожеднех, и не напојисте ме;
42Porque tuve hambre, y no me disteis de comer; tuve sed, y no me disteis de beber;
43гост бејах, и не примисте ме; го бејах, и не оденусте ме; болестан и у тамници бејах, и не обиђосте ме.
43Fuí huésped, y no me recogisteis; desnudo, y no me cubristeis; enfermo, y en la cárcel, y no me visitasteis.
44Тада ће Му одговорити и они говорећи: Господе! Кад Те видесмо гладна или жедна, или госта или гола, или болесна или у тамници, и не послужисмо Те?
44Entonces también ellos le responderán, diciendo: Señor, ¿cuándo te vimos hambriento, ó sediento, ó huésped, ó desnudo, ó enfermo, ó en la cárcel, y no te servimos?
45Тада ће им одговорити говорећи: Заиста вам кажем: кад не учинисте једном од ове моје мале браће, ни мени не учинисте.
45Entonces les responderá, diciendo: De cierto os digo que en cuanto no lo hicisteis á uno de estos pequeñitos, ni á mí lo hicisteis.
46И ови ће отићи у муку вечну, а праведници у живот вечни.
46E irán éstos al tormento eterno, y los justos á la vida eterna.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.