Матеј 15
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Reina-Valera 1909
1Тада приступише к Исусу књижевници и фарисеји од Јерусалима говорећи:
1ENTONCES llegaron á Jesús ciertos escribas y Fariseos de Jerusalem, diciendo:
2Зашто ученици твоји преступају обичаје старих? Јер не умивају руке своје кад хлеб једу.
2¿Por qué tus discípulos traspasan la tradición de los ancianos? porque no se lavan las manos cuando comen pan.
3А Он одговарајући рече им: Зашто и ви преступате заповест Божју за обичаје своје?
3Y él respondiendo, les dijo: ¿Por qué también vosotros traspasáis el mandamiento de Dios por vuestra tradición?
4Јер Бог заповеда говорећи: Поштуј оца и матер; и који опсује оца или матер смрћу да умре.
4Porque Dios mandó, diciendo: Honra al padre y á la madre, y, El que maldijere al padre ó á la madre, muera de muerte.
5А ви кажете: Ако који рече оцу или матери: Прилог је чим би ти ја могао помоћи;
5Mas vosotros decís: Cualquiera que dijere al padre ó á la madre: Es ya ofrenda mía á Dios todo aquello con que pudiera valerte;
6може и да не поштује оца свог или матере. И укидосте заповест Божју за обичаје своје.
6No deberá honrar á su padre ó á su madre con socorro . Así habéis invalidado el mandamiento de Dios por vuestra tradición.
7Лицемери! Добро је за вас пророковао Исаија говорећи:
7Hipócritas, bien profetizó de vosotros Isaías, diciendo:
8Ови људи приближавају се к мени устима својим, и уснама поштују ме; а срце њихово далеко стоји од мене.
8Este pueblo de labios me honra; mas su corazón lejos está de mí.
9Но залуду ме поштују учећи наукама и заповестима људским.
9Mas en vano me honran, enseñando doctrinas y mandamientos de hombres.
10И дозвавши људе, рече им: Слушајте и разумите.
10Y llamando á sí las gentes, les dijo: Oid, y entended:
11Не погани човека шта улази у уста; него шта излази из уста оно погани човека.
11No lo que entra en la boca contamina al hombre; mas lo que sale de la boca, esto contamina al hombre.
12Тада приступише ученици Његови и рекоше Му: Знаш ли да фарисеји чувши ту реч саблазнише се?
12Entonces llegándose sus discípulos, le dijeron: ¿Sabes que los Fariseos oyendo esta palabra se ofendieron?
13А Он одговарајући рече: Свако дрво које није усадио Отац мој небески, искорениће се.
13Mas respondiendo él, dijo: Toda planta que no plantó mi Padre celestial, será desarraigada.
14Оставите их: они су слепе вође слепцима; а слепац слепца ако води, оба ће у јаму пасти.
14Dejadlos: son ciegos guías de ciegos; y si el ciego guiare al ciego, ambos caerán en el hoyo.
15А Петар одговарајући рече Му: Кажи нам причу ову.
15Y respondiendo Pedro, le dijo: Decláranos esta parábola.
16А Исус рече: Еда ли сте и ви још неразумни?
16Y Jesús dijo: ¿Aun también vosotros sois sin entendimiento?
17Зар још не знате да све што улази у уста у трбух иде, и избацује се напоље?
17¿No entendéis aún, que todo lo que entra en la boca, va al vientre, y es echado en la letrina?
18А шта излази из уста из срца излази, и оно погани човека.
18Mas lo que sale de la boca, del corazón sale; y esto contamina al hombre.
19Јер од срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, курварства, крађе, лажна сведочанства, хуле на Бога.
19Porque del corazón salen los malos pensamientos, muertes, adulterios, fornicaciones, hurtos, falsos testimonios, blasfemias.
20И ово је што погани човека, а неумивеним рукама јести не погани човека.
20Estas cosas son las que contaminan al hombre: que comer con las manos por lavar no contamina al hombre.
21И изишавши оданде Исус отиде у крајеве тирске и сидонске.
21Y saliendo Jesús de allí, se fué á las partes de Tiro y de Sidón.
22И гле, жена Хананејка изађе из оних крајева, и повика к Њему говорећи: Помилуј ме Господе сине Давидов! Моју кћер врло мучи ђаво.
22Y he aquí una mujer Cananea, que había salido de aquellos términos, clamaba, diciéndole: Señor, Hijo de David, ten misericordia de mí; mi hija es malamente atormentada del demonio.
23А Он јој не одговори ни речи. И приступивши ученици Његови мољаху Га говорећи: Отпусти је, како виче за нама.
23Mas él no le respondió palabra. Entonces llegándose sus discípulos, le rogaron, diciendo: Despáchala, pues da voces tras nosotros.
24А Он одговарајући рече: Ја сам послан само к изгубљеним овцама дома Израиљевог.
24Y él respondiendo, dijo: No soy enviado sino á las ovejas perdidas de la casa de Israel.
25А она приступивши поклони Му се говорећи: Господе помози ми!
25Entonces ella vino, y le adoró, diciendo: Señor, socórreme.
26А Он одговарајући рече: Није добро узети од деце хлеб и бацити псима.
26Y respondiendo él, dijo: No es bien tomar el pan de los hijos, y echarlo á los perrillos.
27А она рече: Да, Господе, али и пси једу од мрва што падају с трпезе њихових господара.
27Y ella dijo: Sí, Señor; mas los perrillos comen de las migajas que caen de la mesa de sus señores.
28Тада одговори Исус, и рече јој: О жено! Велика је вера твоја; нека ти буде како хоћеш. И оздрави кћи њена од оног часа.
28Entonces respondiendo Jesús, dijo: Oh mujer, grande es tu fe; sea hecho contigo como quieres. Y fué sana su hija desde aquella hora.
29И отишавши Исус оданде, дође к мору галилејском, и попевши се на гору, седе онде.
29Y partido Jesús de allí, vino junto al mar de Galilea: y subiendo al monte, se sentó allí.
30И приступише к Њему људи многи који имаху са собом хромих, слепих, немих, узетих и других многих, и положише их к ногама Исусовим, и исцели их,
30Y llegaron á él muchas gentes, que tenían consigo cojos, ciegos, mudos, mancos, y otros muchos enfermos : y los echaron á los pies de Jesús, y los sanó:
31тако да се народ дивљаше, видећи неме где говоре, узете здраве, хроме где иду, и слепе где гледају; и хвалише Бога Израиљевог.
31De manera que se maravillaban las gentes, viendo hablar los mudos, los mancos sanos, andar los cojos, y ver los ciegos: y glorificaron al Dios de Israel.
32А Исус дозвавши ученике своје рече: Жао ми је овог народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести; а нисам их рад отпустити гладне да не ослабе на путу.
32Y Jesús llamando á sus discípulos, dijo: Tengo lástima de la gente, que ya hace tres días que perseveran conmigo, y no tienen qué comer; y enviarlos ayunos no quiero, porque no desmayen en el camino.
33И рекоше Му ученици Његови: Откуда нам у пустињи толики хлеб да се насити толики народ?
33Entonces sus discípulos le dicen: ¿Dónde tenemos nosotros tantos panes en el desierto, que hartemos á tan gran compañía?
34И рече им Исус: Колико хлебова имате? А они рекоше: Седам, и мало рибице.
34Y Jesús les dice: ¿Cuántos panes tenéis? Y ellos dijeron: Siete, y unos pocos pececillos.
35И заповеди народу да поседају по земљи.
35Y mandó á las gentes que se recostasen sobre la tierra.
36И узевши оних седам хлебова и рибе, и давши хвалу, преломи, и даде ученицима својим, а ученици народу.
36Y tomando los siete panes y los peces, haciendo gracias, partió y dió á sus discípulos; y los discípulos á la gente.
37И једоше сви, и наситише се; и накупише комада што претече седам котарица пуних.
37Y comieron todos, y se hartaron: y alzaron lo que sobró de los pedazos, siete espuertas llenas.
38А оних што су јели беше четири хиљаде људи, осим жена и деце.
38Y eran los que habían comido, cuatro mil hombres, sin las mujeres y los niños.
39И отпустивши народ уђе у лађу, и дође у околине магдалске.
39Entonces, despedidas las gentes, subió en el barco: y vino á los términos de Magdalá.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.