Матеј 15
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Тада приступише к Исусу књижевници и фарисеји од Јерусалима говорећи:
1Атунч, ниште фарисей ши ниште кэртурарь дин Иерусалим ау венит ла Исус ши Й-ау зис:
2Зашто ученици твоји преступају обичаје старих? Јер не умивају руке своје кад хлеб једу.
2„Пентру че калкэ ученичий Тэй датина бэтрынилор? Кэч ну-шь спалэ мыниле кынд мэнынкэ.”
3А Он одговарајући рече им: Зашто и ви преступате заповест Божју за обичаје своје?
3Дрепт рэспунс, Ел ле-а зис: „Дар вой де че кэлкаць порунка луй Думнезеу ын фолосул датиний воастре?
4Јер Бог заповеда говорећи: Поштуј оца и матер; и који опсује оца или матер смрћу да умре.
4Кэч Думнезеу а зис: ‘Чинстештепе татэл тэу ши пе мама та’ ши: ‘Чинева грэи де рэу пе татэл сэу сау пе мама са сэ фие педепсит негрешит ку моартя.’
5А ви кажете: Ако који рече оцу или матери: Прилог је чим би ти ја могао помоћи;
5Дарвой зичець: ‘Чине ва зиче татэлуй сэу сау мамей сале: «Орь ку че те-аш путя ажута, л-ам ынкинат луй Думнезеу»
6може и да не поштује оца свог или матере. И укидосте заповест Божју за обичаје своје.
6ну май есте цинут сэ чинстяскэ пе татэл сэу сау пе мама са.’ Ши аць десфиинцат астфел кувынтул луй Думнезеу ын фолосул датиний воастре.
7Лицемери! Добро је за вас пророковао Исаија говорећи:
7Фэцарничилор, бине а пророчит Исая деспре вой, кынд а зис:
8Ови људи приближавају се к мени устима својим, и уснама поштују ме; а срце њихово далеко стоји од мене.
8‘Нородул ачестасе апропие де Мине ку гура ши Мэ чинстеште ку бузеле, дар инима луй есте департе де Мине.
9Но залуду ме поштују учећи наукама и заповестима људским.
9Деӂяба Мэ чинстеск ей ынвэцындка ынвэцэтурь ниште порунчь оменешть.’”
10И дозвавши људе, рече им: Слушајте и разумите.
10Исус а кемат мулцимя ла Сине ши а зис: „Аскултаць ши ынцелеӂець:
11Не погани човека шта улази у уста; него шта излази из уста оно погани човека.
11Нуче интрэ ын гурэ спуркэ пе ом, чи че есе дин гурэ, ачея спуркэ пе ом.”
12Тада приступише ученици Његови и рекоше Му: Знаш ли да фарисеји чувши ту реч саблазнише се?
12Атунч, ученичий Луй с-ау апропият ши Й-ау зис: „Штий кэ фарисеий ау гэсит причинэ де потикнире ын кувинтеле пе каре ле-ау аузит?”
13А Он одговарајући рече: Свако дрво које није усадио Отац мој небески, искорениће се.
13Дрепт рэспунс, Ел ле-а зис: „Орьчерэсад пе каре ну л-а сэдит Татэл Меу чел череск ва фи смулс дин рэдэчинэ.
14Оставите их: они су слепе вође слепцима; а слепац слепца ако води, оба ће у јаму пасти.
14Лэсаци-й: сунтниште кэлэузе оарбе; ши кынд ун орб кэлэузеште пе ун алт орб, вор кэдя амындой ын гроапэ.”
15А Петар одговарајући рече Му: Кажи нам причу ову.
15Петру а луат кувынтул ши Й-а зис: „Деслушеште-не пилда ачаста.”
16А Исус рече: Еда ли сте и ви још неразумни?
16Исус а зис: „Шивой тот фэрэ причепере сунтець?
17Зар још не знате да све што улази у уста у трбух иде, и избацује се напоље?
17Ну ынцелеӂець кэ орьчеинтрэ ын гурэ мерӂе ын пынтече ши апой есте арункат афарэ, ын хазна?
18А шта излази из уста из срца излази, и оно погани човека.
18Дар чеесе дин гурэ вине дин инимэ, ши ачея спуркэ пе ом.
19Јер од срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, курварства, крађе, лажна сведочанства, хуле на Бога.
19Кэчдин инимэ ес гындуриле реле, учидериле, прякурвииле, курвииле, фуртишагуриле, мэртурииле минчиноасе, хулеле.
20И ово је што погани човека, а неумивеним рукама јести не погани човека.
20Ятэ лукруриле каре спуркэ пе ом, дар а мынка ку мыниле неспэлате ну спуркэ пе ом.”
21И изишавши оданде Исус отиде у крајеве тирске и сидонске.
21Исус, дупэ че а плекат де аколо, С-а дус ын пэрциле Тирулуй ши але Сидонулуй.
22И гле, жена Хананејка изађе из оних крајева, и повика к Њему говорећи: Помилуј ме Господе сине Давидов! Моју кћер врло мучи ђаво.
22Ши ятэ кэ о фемее кананеянкэ а венит дин цинутуриле ачеля ши а ынчепут сэ стриӂе кэтре Ел: „Ай милэ де мине, Доамне, Фиул луй Давид! Фийкэ-мя есте мунчитэ рэу де ун драк.”
23А Он јој не одговори ни речи. И приступивши ученици Његови мољаху Га говорећи: Отпусти је, како виче за нама.
23Ел ну й-а рэспунс ничун кувынт. Ши ученичий Луй с-ау апропият ши Л-ау ругат стэруитор: „Дэ-й друмул, кэч стригэ дупэ ной.”
24А Он одговарајући рече: Ја сам послан само к изгубљеним овцама дома Израиљевог.
24Дрепт рэспунс, Ел а зис: „Еуну сунт тримис декыт ла оиле пердуте але касей луй Исраел.”
25А она приступивши поклони Му се говорећи: Господе помози ми!
25Дар еа а венит ши И с-а ынкинат, зикынд: „Доамне, ажутэ-мь!”
26А Он одговарајући рече: Није добро узети од деце хлеб и бацити псима.
26Дрепт рэспунс, Ел й-а зис: „Ну есте бине сэ ей пыня копиилор ши с-о арунчь ла кэцей!”
27А она рече: Да, Господе, али и пси једу од мрва што падају с трпезе њихових господара.
27„Да, Доамне”, а зис еа, „дар ши кэцеий мэнынкэ фиримитуриле каре кад де ла маса стэпынилор лор.”
28Тада одговори Исус, и рече јој: О жено! Велика је вера твоја; нека ти буде како хоћеш. И оздрави кћи њена од оног часа.
28Атунч, Исус й-а зис: „О, фемее, маре есте крединца та! Факэ-ци-се кум воешть.” Ши фийка ей с-а тэмэдуит кяр ын часул ачела.
29И отишавши Исус оданде, дође к мору галилејском, и попевши се на гору, седе онде.
29Исус а плекат дин локуриле ачеля ши а венит лынгэ Маря Галилеий. С-а суит пе мунте ши а шезут жос аколо.
30И приступише к Њему људи многи који имаху са собом хромих, слепих, немих, узетих и других многих, и положише их к ногама Исусовим, и исцели их,
30Атунч ау венит ла Ел мулте нороаде, авынд ку еле шкьопь, орбь, муць, чунӂь ши мулць алць болнавь. Й-ау пус ла пичоареле Луй ши Ел й-а тэмэдуит;
31тако да се народ дивљаше, видећи неме где говоре, узете здраве, хроме где иду, и слепе где гледају; и хвалише Бога Израиљевог.
31аша кэ нороаделе се мирау кынд ау вэзут кэ муций ворбеск, чунӂий се ынсэнэтошеск, шкьопий умблэ ши орбий вэд; ши слэвяу пе Думнезеул луй Исраел.
32А Исус дозвавши ученике своје рече: Жао ми је овог народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести; а нисам их рад отпустити гладне да не ослабе на путу.
32Исус а кемат пе ученичий Сэй ши ле-а зис: „Мь-есте милэ де глоата ачаста, кэч ятэ кэ де трей зиле аштяптэ лынгэ Мине ши н-ау че мынка. Ну вряу сэ ле дау друмул флэмынзь, ка ну кумва сэ лешине де фоаме пе друм.”
33И рекоше Му ученици Његови: Откуда нам у пустињи толики хлеб да се насити толики народ?
33Ученичий Й-ау зис: „Де унде сэ луэм ын пустиул ачеста атытя пынь ка сэ сэтурэм атыта глоатэ?”
34И рече им Исус: Колико хлебова имате? А они рекоше: Седам, и мало рибице.
34„Кыте пынь авець?” , й-а ынтребат Исус. „Шапте”, Й-ау рэспунс ей, „ши пуцинь пештишорь.”
35И заповеди народу да поседају по земљи.
35Атунч, Исус а порунчит нородулуй сэ шадэ пе пэмынт.
36И узевши оних седам хлебова и рибе, и давши хвалу, преломи, и даде ученицима својим, а ученици народу.
36А луат челе шапте пынь ши пештишорий ши, дупэ че а мулцумит луй Думнезеу, а фрынт ши а дат ученичилор, яр ученичий ау ымпэрцит нородулуй.
37И једоше сви, и наситише се; и накупише комада што претече седам котарица пуних.
37Ау мынкат тоць ши с-ау сэтурат; ши с-ау ридикат шапте кошнице плине ку рэмэшицеле де фиримитурь.
38А оних што су јели беше четири хиљаде људи, осим жена и деце.
38Чей че мынкасерэ ерау патру мий де бэрбаць, афарэ де фемей ши де копий.
39И отпустивши народ уђе у лађу, и дође у околине магдалске.
39Ын урмэ, Исус а дат друмул нороаделор, С-а суит ын корабие ши а трекут ын цинутул Магдалей.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.