Матеј 2
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1А кад се роди Исус у Витлејему јудејском, за времена цара Ирода, а то дођу мудраци с истока у Јерусалим, и кажу:
1Дупэ че С-а нэскут Исус ын Бетлеемул дин Иудея, ын зилеле ымпэратулуй Ирод, ятэ кэ ау венит ниште маӂь дин Рэсэрит ла Иерусалим
2Где је цар јудејски што се родио? Јер смо видели Његову звезду на истоку и дошли смо да Му се поклонимо.
2ши ау ынтребат: „Унде есте Ымпэратул де курынд нэскут ал иудеилор? Фииндкэ Й-ам вэзут стяуа ын Рэсэрит ши ам венит сэ не ынкинэм Луй.”
3Кад то чује цар Ирод, уплаши се, и сав Јерусалим с њим.
3Кынд а аузит ымпэратул Ирод ачест лукру, с-а тулбурат мулт ши тот Иерусалимул с-а тулбурат ымпреунэ ку ел.
4И сабравши све главаре свештеничке и књижевнике народне, питаше их: Где ће се родити Христос?
4А адунат пе тоць преоций чей май де сямэ ши пе кэртурарий нородулуй ши а кэутат сэ афле де ла ей унде требуя сэ Се наскэ Христосул.
5А они му рекоше: У Витлејему јудејском; јер је тако пророк написао:
5„Ын Бетлеемул дин Иудея”, й-ау рэспунс ей, „кэч ятэ че а фост скрис прин пророкул:
6И ти Витлејеме, земљо Јудина! Ни по чем ниси најмањи у држави Јудиној; јер ће из тебе изићи человођа који ће пасти народ мој Израиља.
6‘Ши ту, Бетлееме, цара луй Иуда, ну ешть ничдекум чя май неынсемнатэ динтре кэпетенииле луй Иуда; кэч дин тине ва еши о Кэпетение, каре ва фи Пэсторул попорулуй Меу Исраел.’”
7Онда Ирод тајно дозва мудраце, и испитиваше их кад се појавила звезда.
7Атунч, Ирод а кемат ын аскунс пе маӂь ши а афлат ынтокмай де ла ей время ын каре се арэтасе стяуа.
8И пославши их у Витлејем, рече: Идите и распитајте добро за дете, па кад га нађете, јавите ми, да и ја идем да му се поклоним.
8Апой й-а тримис ла Бетлеем ши ле-а зис: „Дучеци-вэ де черчетаць ку де-амэнунтул деспре Прунк ши, кынд Ыл вець гэси, даци-мь ши мие де штире, ка сэ вин ши еу сэ мэ ынкин Луй.”
9И они саслушавши цара, пођоше: а то и звезда коју су видели на истоку, иђаше пред њима док не дође и стаде одозго где беше дете.
9Дупэ че ау аскултат пе ымпэратул, маӂий ау плекат. Ши ятэ кэ стяуа пе каре о вэзусерэ ын Рэсэрит мерӂя ынаинтя лор, пынэ че а венит ши с-а оприт дясупра локулуй унде ера Прункул.
10А кад видеше звезду где је стала, обрадоваше се веома великом радости.
10Кынд ау вэзут ей стяуа, н-ау май путут де букурие.
11И ушавши у кућу, видеше дете с Маријом матером Његовом, и падоше и поклонише Му се; па отворише даре своје и дариваше Га: златом, и тамјаном, и смирном.
11Ау интрат ын касэ, ау вэзут Прункул ку Мария, мама Луй, с-ау арункат ку фаца ла пэмынт ши И с-ау ынкинат; апой шь-ау дескис вистиерииле ши Й-ау адус дарурь: аур, тэмые ши смирнэ.
12И примивши у сну заповест да се не враћају к Ироду, другим путем отидоше у своју земљу.
12Ын урмэ, ау фост ынштиинцаць де Думнезеу ын вис сэ ну май дя пе ла Ирод ши с-ау ынторс ын цара лор пе ун алт друм.
13А пошто они отиду, а то анђео Господњи јави се Јосифу у сну и каза му: Устани, узми дете и матер Његову па бежи у Мисир, и буди онамо док ти не кажем; јер ће Ирод тражити дете да Га погуби.
13Дупэ че ау плекат маӂий, ун ынӂер ал Домнулуй се аратэ ын вис луй Иосиф ши-й зиче: „Скоалэ-те, я Прункул ши пе мама Луй, фуӂь ын Еӂипт ши рэмый аколо пынэ ыць вой спуне еу, кэч Ирод аре сэ кауте Прункул ка сэ-Л омоаре.”
14И он уставши узе дете и матер Његову ноћу и отиде у Мисир.
14Иосиф с-а скулат, а луат Прункул ши пе мама Луй, ноаптя, ши а плекат ын Еӂипт.
15И би тамо до смрти Иродове: да се изврши шта је Господ рекао преко пророка који говори: Из Мисира дозвах Сина свог.
15Аколо а рэмас пынэ ла моартя луй Ирод, ка сэ се ымплиняскэ че фусесе вестит де Домнул прин пророкул каре зиче: „Ам кемат пе Фиул Меу дин Еӂипт.”
16Тада Ирод, кад виде да су га мудраци преварили, разгневи се врло и посла те побише сву децу по Витлејему и по свој околини његовој од две године и ниже, по времену које је добро дознао од мудраца.
16Атунч, Ирод, кынд а вэзут кэ фусесе ыншелат де маӂь, с-а мыният фоарте таре ши а тримис сэ омоаре пе тоць прунчий де парте бэрбэтяскэ, де ла дой ань ын жос, каре ерау ын Бетлеем ши ын тоате ымпрежуримиле луй, потривит ку время пе каре о афласе ынтокмай де ла маӂь.
17Тада се зби шта је казао пророк Јеремија говорећи:
17Атунч с-а ымплинит че фусесе вестит прин пророкул Иеремия, каре зиче:
18Глас у Рами чу се, плач, и ридање, и јаукање много: Рахила плаче за својом децом, и неће да се утеши, јер их нема.
18„Ун ципэт с-а аузит ын Рама, плынӂере ши бочет мулт: Рахела ышь желя копиий ши ну воя сэ фие мынгыятэ, пентру кэ ну май ерау.”
19А по смрти Иродовој, гле, анђео Господњи у сну јави се Јосифу у Мисиру.
19Дупэ че а мурит Ирод, ун ынӂер ал Домнулуй се аратэ ын вис луй Иосиф, ын Еӂипт,
20И рече: Устани, и узми дете и матер Његову и иди у земљу Израиљеву; јер су изумрли који су тражили душу детињу.
20ши-й зиче: „Скоалэ-те, я Прункул ши пе мама Луй ши ду-те ын цара луй Исраел, кэч ау мурит чей че кэутау сэ я вяца Прункулуй.”
21И он уставши, узе дете и матер Његову, и дође у земљу Израиљеву.
21Иосиф с-а скулат, а луат Прункул ши пе мама Луй ши а венит ын цара луй Исраел.
22Али чувши да Архелај царује у Јудеји место Ирода оца свог, побоја се онамо ићи; него примивши у сну заповест, отиде у крајеве галилејске.
22Дар, кынд а аузит кэ ын Иудея ымпэрэцеште Архелау, ын локул татэлуй сэу Ирод, с-а темут сэ се дукэ аколо; ши, фиинд ынштиинцат де Думнезеу ын вис, а плекат ын пэрциле Галилеий.
23И дошавши онамо, намести се у граду који се зове Назарет, да се збуде као што су казали пророци да ће се Назарећанин назвати.
23А венит аколо ши а локуит ынтр-о четате нумитэ Назарет, ка сэ се ымплиняскэ че фусесе вестит прин пророчь: кэ Ел ва фи кемат Назаринян.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.