Матеј 22
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1И одговарајући Исус опет рече им у причама говорећи:
1Исус а луат кувынтул ши ле-а ворбит ярэшь ын пилде. Ши а зис:
2Царство је небеско као човек цар који начини свадбу сину свом.
2„Ымпэрэция черурилор се асямэнэ ку ун ымпэрат каре а фэкут нунтэ фиулуй сэу.
3И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтеше доћи.
3А тримис пе робий сэй сэ кеме пе чей пофтиць ла нунтэ, дар ей н-ау врут сэ винэ.
4Опет посла друге слуге говорећи: Кажите званицама: Ево сам обед свој уготовио, и јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово; дођите на свадбу.
4А тримис ярэшь алць робь ши ле-а зис: ‘Спунець челор пофтиць: «Ятэ кэ ам гэтит оспэцул меу; жунчийши вителе меле челе ынгрэшате ау фост тэяте; тоате сунт гата, вениць ла нунтэ.»’
5А они не маривши отидоше овај у поље своје, а овај к трговини својој.
5Дар ей, фэрэ сэ ле песе де пофтиря луй, ау плекат: унул ла холда луй ши алтул ла негустория луй.
6А остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише их.
6Чейлалць ау пус мына пе робь, шь-ау бэтут жок де ей ши й-ау оморыт.
7А кад то чу цар онај, разгневи се и пославши војску своју погуби крвнике оне, и град њихов запали.
7Кынд а аузит ымпэратул, с-а мыният, а тримис оштилесале, а нимичит пе учигаший ачея ши ле-а арс четатя.
8Тада рече слугама својим: Свадба је дакле готова, а званице не бише достојне.
8Атунч а зис робилор сэй: ‘Нунта есте гата, дар чей пофтиць н-ау фост вредничьде еа.
9Идите дакле на раскршће и кога год нађете, дозовите на свадбу.
9Дучеци-вэ дар ла рэспынтииле друмурилор ши кемаць ла нунтэ пе тоць ачея пе каре-й вець гэси.’
10И изишавши слуге оне на раскршћа сабраше све које нађоше, зле и добре; и столови напунише се гостију.
10Робий ау ешит ла рэспынтий, аустрынс пе тоць пе каре й-ау гэсит, ши бунь, ши рэй, ши одая оспэцулуй де нунтэ с-а умплут де оаспець.
11Изашавши пак цар да види госте угледа онде човека необученог у свадбено рухо.
11Ымпэратул а интрат сэ-шь вадэ оаспеций ши а зэрит аколо пе ун ом карену ера ымбрэкат ын хайна де нунтэ.
12И рече му: Пријатељу! Како си дошао амо без свадбеног руха? А он оћуте.
12‘Приетене’, й-а зис ел, ‘кум ай интрат аич фэрэ сэ ай хайнэ де нунтэ?’ Омул ачела а амуцит.
13Тада рече цар слугама: Свежите му руке и ноге, па га узмите те баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.
13Атунч, ымпэратул а зис служиторилор сэй: ‘Легаци-й мыниле ши пичоареле ши луаци-л ши арункаци-л ынынтунерикул де афарэ; аколо вор фи плынсул ши скрышниря динцилор.
14Јер су многи звани, али је мало избраних.
14Кэчмулць сунт кемаць, дар пуцинь сунт алешь.’”
15Тада отидоше фарисеји и начинише веће како би Га ухватили у речи.
15Атунч, фарисеий с-ау дус ши с-ау сфэтуит кум сэ приндэ пе Исус ку ворба.
16И послаше к Њему ученике своје с Иродовцима, те рекоше: Учитељу! Знамо да си истинит, и путу Божјем заиста учиш, и не мариш ни за кога, јер не гледаш ко је ко.
16Ау тримис ла Ел пе ученичий лор ымпреунэ ку иродиений, каре Й-ау зис: „Ынвэцэторуле, штим кэ ешть адевэрат ши кэ ынвець пе оамень каля луй Думнезеу ын адевэр, фэрэ сэ-Ць песе де нимень, пентру кэ ну кауць ла фаца оаменилор.
17Кажи нам дакле шта мислиш ти? Треба ли дати харач ћесару или не?
17Спуне-не дар, че крезь? Се каде сэ плэтим бир Чезарулуй сау ну?”
18Разумевши Исус лукавство њихово рече: Што ме кушате, лицемери?
18Исус, каре ле куноштя виклешугул, а рэспунс: „Пентру че Мэ испитиць, фэцарничилор?
19Покажите ми новац харачки. А они донесоше Му новац.
19Арэтаци-Мь банул бирулуй.” Ши ей Й-ау адус ун бан.
20И рече им: Чији је образ овај и натпис?
20Ел й-а ынтребат: „Кипул ачеста ши словеле скрисе пе ел але куй сунт?”
21И рекоше Му: Ћесарев. Тада рече им: Подајте дакле ћесарево ћесару, и Божје Богу.
21„Але Чезарулуй”, Й-ау рэспунс ей. Атунч, Ел ле-а зис: „Дацьдар Чезарулуй че есте ал Чезарулуй, ши луй Думнезеу че есте ал луй Думнезеу!”
22И чувши дивише се, и оставивши Га отидоше.
22Мираць де кувинтеле ачестя, ей Л-ау лэсат ши ау плекат.
23Тај дан приступише к Њему садукеји који говоре да нема васкрсења, и упиташе Га
23Ын ачеяшь зи, ау венит ла Исус садукеий, каре зик кэ ну есте ынвиере. Ей Й-ау пус урмэтоаря ынтребаре:
24говорећи: Учитељу! Мојсије рече: Ако ко умре без деце, да узме брат његов жену његову и да подигне семе брату свом.
24„Ынвэцэторуле, Мойсе а зис: ‘Дакэ моаре чинева фэрэ сэ айбэ копий, фрателе луй сэ я пе неваста фрателуй сэу ши сэ-й ридиче урмаш.’
25У нас беше седам браће; и први оженивши се умре, и не имавши порода остави жену своју брату свом.
25Ерау дар ла ной шапте фраць. Чел динтый с-а ынсурат ши а мурит ши, фииндкэ н-авя копий, а лэсат фрателуй сэу пе неваста луй.
26А тако и други, и трећи, све до седмог.
26Тот аша ши ал дойля, ши ал трейля, пынэ ла ал шаптеля.
27А после свих умре и жена.
27Ла урмэ, дупэ ей тоць, а мурит ши фемея.
28О васкрсењу дакле кога ће од седморице бити жена? Јер је за свима била.
28Ла ынвиере, неваста кэруя дин чей шапте ва фи еа? Фииндкэ тоць ау авут-о де невастэ.”
29А Исус одговарајући рече им: Варате се, не знајући Писма ни силе Божје.
29Дрепт рэспунс, Исус ле-а зис: „Вэ рэтэчиць! Пентру кэ ну куноаштецьнич Скриптуриле, нич путеря луй Думнезеу.
30Јер о васкрсењу нити ће се женити ни удавати; него су као анђели Божји на небу.
30Кэч, ла ынвиере, нич ну се вор ынсура, нич ну се вор мэрита, чи вор фика ынӂерий луй Думнезеу ын чер.
31А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је рекао Бог говорећи:
31Кыт привеште ынвиеря морцилор, оаре н-аць читит че ви с-а спус де Думнезеу, кынд зиче:
32Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев! Није Бог Бог мртвих, него живих.
32‘Еусунт Думнезеул луй Авраам, Думнезеул луй Исаак ши Думнезеул луй Иаков’? Думнезеу ну есте ун Думнезеу ал челор морць, чи ал челор вий.”
33И чувши народ дивљаше се науци Његовој.
33Нороаделе, каре аскултау, ау рэмас уймите де ынвэцэтура луй Исус.
34А фарисеји чувши да посрами садукеје сабраше се заједно.
34Кынд ау аузит фарисеий кэ Исус а аступат гура садукеилор, с-ау стрынс ла ун лок.
35И упита један од њих законик кушајући Га и говорећи:
35Ши унул дин ей, ун ынвэцэтор ал Леӂий, ка сэ-Л испитяскэ, Й-а пус ынтребаря урмэтоаре:
36Учитељу! Која је заповест највећа у закону?
36„Ынвэцэторуле, каре есте чя май маре порункэ дин Леӂе?”
37А Исус рече му: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом.
37Исус й-а рэспунс: „‘Сэюбешть пе Домнул Думнезеул тэу ку тоатэ инима та, ку тот суфлетул тэу ши ку тот куӂетул тэу.’
38Ово је прва и највећа заповест.
38Ачаста есте чя динтый ши чя май маре порункэ.
39А друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе.
39Яр а доуа, асеменя ей, есте: ‘Сэюбешть пе апроапеле тэу ка пе тине ынсуць.’
40О овима двема заповестима виси сав закон и пророци.
40Ын ачестедоуэ порунчь се купринд тоатэ Леӂя ши Пророчий.”
41А кад се сабраше фарисеји, упита их Исус
41Пе кынд ерау стрыншь ла ун лок фарисеий, Исус й-а ынтребат:
42говорећи: Шта мислите за Христа, чији је син? Рекоше Му: Давидов.
42„Че кредець вой деспре Христос? Ал куй фиу есте?” „Ал луй Давид”, Й-ау рэспунс ей.
43Рече им: Како дакле Давид Њега духом назива Господом говорећи:
43Ши Исус ле-а зис: „Кум атунч, Давид, фиинд инсуфлат де Духул, Ыл нумеште Домн, кынд зиче:
44Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим?
44‘Домнула зис Домнулуй Меу: «Шезь ла дряпта Мя пынэ вой пуне пе врэжмаший Тэй суб пичоареле Тале»’?
45Кад дакле Давид назива Њега Господом, како му је син?
45Деч, дакэ Давид Ыл нумеште Домн, кум есте Ел фиул луй?”
46И нико Му не могаше одговорити речи; нити смеде ко од тог дана да Га запита више.
46Нимень ну Й-а путут рэспунде ун кувынт. Ши, дин зиуа ачея, н-а ындрэзнит нимень сэ-Й май пунэ ынтребэрь.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.