Матеј 22
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1И одговарајући Исус опет рече им у причама говорећи:
1And Jesus answering, spoke again in parables to them, saying:
2Царство је небеско као човек цар који начини свадбу сину свом.
2The kingdom of heaven is likened to a king, who made a marriage for his son.
3И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтеше доћи.
3And he sent his servants, to call them that were invited to the marriage; and they would not come.
4Опет посла друге слуге говорећи: Кажите званицама: Ево сам обед свој уготовио, и јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово; дођите на свадбу.
4Again he sent other servants, saying: Tell them that were invited, Behold, I have prepared my dinner; my beeves and fatlings are killed, and all things are ready: come ye to the marriage.
5А они не маривши отидоше овај у поље своје, а овај к трговини својој.
5But they neglected, and went their own ways, one to his farm, and another to his merchandise.
6А остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише их.
6And the rest laid hands on his servants, and having treated them contumeliously, put them to death.
7А кад то чу цар онај, разгневи се и пославши војску своју погуби крвнике оне, и град њихов запали.
7But when the king had heard of it, he was angry, and sending his armies, he destroyed those murderers, and burnt their city.
8Тада рече слугама својим: Свадба је дакле готова, а званице не бише достојне.
8Then he saith to his servants: The marriage indeed is ready; but they that were invited were not worthy.
9Идите дакле на раскршће и кога год нађете, дозовите на свадбу.
9Go ye therefore into the highways; and as many as you shall find, call to the marriage.
10И изишавши слуге оне на раскршћа сабраше све које нађоше, зле и добре; и столови напунише се гостију.
10And his servants going forth into the ways, gathered together all that they found, both bad and good: and the marriage was filled with guests.
11Изашавши пак цар да види госте угледа онде човека необученог у свадбено рухо.
11And the king went in to see the guests: and he saw there a man who had not on a wedding garment.
12И рече му: Пријатељу! Како си дошао амо без свадбеног руха? А он оћуте.
12And he saith to him: Friend, how camest thou in hither not having a wedding garment? But he was silent.
13Тада рече цар слугама: Свежите му руке и ноге, па га узмите те баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.
13Then the king said to the waiters: Bind his hands and feet, and cast him into the exterior darkness: there shall be weeping and gnashing of teeth.
14Јер су многи звани, али је мало избраних.
14For many are called, but few are chosen.
15Тада отидоше фарисеји и начинише веће како би Га ухватили у речи.
15Then the Pharisees going, consulted among themselves how to insnare him in his speech.
16И послаше к Њему ученике своје с Иродовцима, те рекоше: Учитељу! Знамо да си истинит, и путу Божјем заиста учиш, и не мариш ни за кога, јер не гледаш ко је ко.
16And they sent to him their disciples with the Herodians, saying: Master, we know that thou art a true speaker, and teachest the way of God in truth, neither carest thou for any man: for thou dost not regard the person of men.
17Кажи нам дакле шта мислиш ти? Треба ли дати харач ћесару или не?
17Tell us therefore what dost thou think, is it lawful to give tribute to Caesar, or not?
18Разумевши Исус лукавство њихово рече: Што ме кушате, лицемери?
18But Jesus knowing their wickedness, said: Why do you tempt me, ye hypocrites?
19Покажите ми новац харачки. А они донесоше Му новац.
19Shew me the coin of the tribute. And they offered him a penny.
20И рече им: Чији је образ овај и натпис?
20And Jesus saith to them: Whose image and inscription is this?
21И рекоше Му: Ћесарев. Тада рече им: Подајте дакле ћесарево ћесару, и Божје Богу.
21They say to him: Caesar’s. Then he saith to them: Render therefore to Caesar the things that are Caesar’s; and to God, the things that are God’s.
22И чувши дивише се, и оставивши Га отидоше.
22And hearing this they wondered, and leaving him, went their ways.
23Тај дан приступише к Њему садукеји који говоре да нема васкрсења, и упиташе Га
23That day there came to him the Sadducees, who say there is no resurrection; and asked him,
24говорећи: Учитељу! Мојсије рече: Ако ко умре без деце, да узме брат његов жену његову и да подигне семе брату свом.
24Saying: Master, Moses said: If a man die having no son, his brother shall marry his wife, and raise up issue to his brother.
25У нас беше седам браће; и први оженивши се умре, и не имавши порода остави жену своју брату свом.
25Now there were with us seven brethren: and the first having married a wife, died; and not having issue, left his wife to his brother.
26А тако и други, и трећи, све до седмог.
26In like manner the second, and the third, and so on to the seventh.
27А после свих умре и жена.
27And last of all the woman died also.
28О васкрсењу дакле кога ће од седморице бити жена? Јер је за свима била.
28At the resurrection therefore whose wife of the seven shall she be? for they all had her.
29А Исус одговарајући рече им: Варате се, не знајући Писма ни силе Божје.
29And Jesus answering, said to them: You err, not knowing the Scriptures, nor the power of God.
30Јер о васкрсењу нити ће се женити ни удавати; него су као анђели Божји на небу.
30For in the resurrection they shall neither marry nor be married; but shall be as the angels of God in heaven.
31А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је рекао Бог говорећи:
31And concerning the resurrection of the dead, have you not read that which was spoken by God, saying to you:
32Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев! Није Бог Бог мртвих, него живих.
32I am the God of Abraham, and the God of Isaac, and the God of Jacob? He is not the God of the dead, but of the living.
33И чувши народ дивљаше се науци Његовој.
33And the multitudes hearing it, were in admiration at his doctrine.
34А фарисеји чувши да посрами садукеје сабраше се заједно.
34But the Pharisees hearing that he had silenced the Sadducees, came together:
35И упита један од њих законик кушајући Га и говорећи:
35And one of them, a doctor of the law, asking him, tempting him:
36Учитељу! Која је заповест највећа у закону?
36Master, which is the greatest commandment in the law?
37А Исус рече му: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом.
37Jesus said to him: Thou shalt love the Lord thy God with thy whole heart, and with thy whole soul, and with thy whole mind.
38Ово је прва и највећа заповест.
38This is the greatest and the first commandment.
39А друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе.
39And the second is like to this: Thou shalt love thy neighbor as thyself.
40О овима двема заповестима виси сав закон и пророци.
40On these two commandments dependeth the whole law and the prophets.
41А кад се сабраше фарисеји, упита их Исус
41And the Pharisees being gathered together, Jesus asked them,
42говорећи: Шта мислите за Христа, чији је син? Рекоше Му: Давидов.
42Saying: What think you of Christ? whose son is he? They say to him: David’s.
43Рече им: Како дакле Давид Њега духом назива Господом говорећи:
43He saith to them: How then doth David in spirit call him Lord, saying:
44Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим?
44The Lord said to my Lord, Sit on my right hand, until I make thy enemies thy footstool?
45Кад дакле Давид назива Њега Господом, како му је син?
45If David then call him Lord, how is he his son?
46И нико Му не могаше одговорити речи; нити смеде ко од тог дана да Га запита више.
46And no man was able to answer him a word; neither durst any man from that day forth ask him any more questions.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.