Матеј 22
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
1И одговарајући Исус опет рече им у причама говорећи:
1Jesu mah lok pathim pacoengah nihcae khaeah patahhaih lok thuih pae let, anih mah,
2Царство је небеско као човек цар који начини свадбу сину свом.
2Van prae loe siangpahrang maeto mah a capa han sak pae ih zu raenghaih poih hoiah anghmong.
3И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтеше доћи.
3Kaminawk zu paluemhaih poihkung ah angzoh o hanah a tamnanawk to patoeh moe, pacaesak, toe nihcae loe angzoh han koeh o ai.
4Опет посла друге слуге говорећи: Кажите званицама: Ево сам обед свој уготовио, и јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово; дођите на свадбу.
4Anih mah kalah tamnanawk to patoeh let, pacae ih kaminawk khaeah, Khenah, duembuh to ka thongh coek boeh: maitaw taenawk hoi kathawk parai moinawk to ka boh moe, hmuennawk boih ka suek coek boeh: zu paluemhaih poihkung ah angzo oh, tiah a kawksak.
5А они не маривши отидоше овај у поље своје, а овај к трговини својој.
5Toe nihcae mah tiah doeh sah pae o ai, angmacae ih loklam bangah caeh o taak ving, kami maeto loe angmah ih lawk ah caeh, kalah kami maeto loe phoisa pakronghaih ahmuen ah caeh:
6А остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише их.
6kanghmat kaminawk mah anih ih tamnanawk to naeh o moe, nihcae to khet kamcuk ai ah pacaekthlaek o pacoengah, a hum pae o.
7А кад то чу цар онај, разгневи се и пославши војску своју погуби крвнике оне, и град њихов запали.
7Siangpahrang mah to tiah kaom hmuen to thaih naah, anih loe palungphui: anih mah angmah ih misatuh kaminawk to patoeh moe, kami hum kaminawk to hum pacoengah, nihcae ih avang doeh hmai hoiah thlaek pae.
8Тада рече слугама својим: Свадба је дакле готова, а званице не бише достојне.
8To pacoengah anih mah a tamnanawk khaeah, Zu paluemhaih poih loe sak coek boeh, toe ka pacae ih kamimawk loe buh raenghaih poihkung ah caeh han krah kami ah om o ai.
9Идите дакле на раскршће и кога год нађете, дозовите на свадбу.
9To pongah lampui ah caeh oh loe, na hnuk o sarui kaminawk to zu paluemhaih poihkung ah pacae oh, tiah a naa.
10И изишавши слуге оне на раскршћа сабраше све које нађоше, зле и добре; и столови напунише се гостију.
10To pongah lampui ah a caeh o moe, kasae kahoih tih ai, a hnuk o sarui ih kaminawk boih to pakhueng o: to tiah zu paluemhaih poih loe angvinnawk hoiah koi.
11Изашавши пак цар да види госте угледа онде човека необученог у свадбено рухо.
11Angvinnawk khet hanah siangpahrang a thungah angzoh naah, zu paluemhaih kahni angkhuk ai kami maeto a hnuk:
12И рече му: Пријатељу! Како си дошао амо без свадбеног руха? А он оћуте.
12anih khaeah, Ampui, thikhoe zu pluemhaih kahni angkhuk ai ah haeah nang zoh loe? tiah a naa. To naah anih loe lokthuih han tawn ai.
13Тада рече цар слугама: Свежите му руке и ноге, па га узмите те баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.
13Siangpahrang mah a tamnanawk khaeah, Hae kami ih khok ban to taoeng pae oh loe, qahhaih hoi haakaekhaih kaom, tasa bang ih khoving thungah va oh, tiah a naa.
14Јер су многи звани, али је мало избраних.
14Kawk ih kami loe paroe ai pop, toe qoih ih kami loe tamsi, tiah a naa.
15Тада отидоше фарисеји и начинише веће како би Га ухватили у речи.
15Farasinawk loe caeh o moe, anih mah thuih ih lok pongah kawbangmaw zaehaih hnuk thai han, tiah lok angdueng o.
16И послаше к Њему ученике своје с Иродовцима, те рекоше: Учитељу! Знамо да си истинит, и путу Божјем заиста учиш, и не мариш ни за кога, јер не гледаш ко је ко.
16Nihcae mah angmacae hnukbang kaminawk hoi Herod ih kaminawk to Jesu khaeah patoeh o, nihcae mah, Patukkung, nang loe loktang lok to na thuih moe, Sithaw ih loklam to loktangta hoiah na patuk; nang loe mi kawbaktih koehhaih doeh na paroi ai, kaminawk ih mikhmai doeh na khen ai, tito ka panoek o.
17Кажи нам дакле шта мислиш ти? Треба ли дати харач ћесару или не?
17To pongah kawbangmaw na poek? Na thui ah, Caesar khaeah tamut paek hae hoih maw, hoih ai? tiah a naa o.
18Разумевши Исус лукавство њихово рече: Што ме кушате, лицемери?
18Toe Jesu mah nihcae ih kasae poekhaih to panoek pae naah, nangcae angsah thaih kaminawk, tikhoe kai nang tanoek o loe?
19Покажите ми новац харачки. А они донесоше Му новац.
19Tamut phoisa to na patuek oh, tiah a naa. To pongah nihcae mah phoisa dip maeto anih khaeah sin pae o.
20И рече им: Чији је образ овај и натпис?
20Anih mah nihcae khaeah, Mi ih krang hoi mi ih ahmin maw haeah tarik o? tiah a naa.
21И рекоше Му: Ћесарев. Тада рече им: Подајте дакле ћесарево ћесару, и Божје Богу.
21Nihcae mah anih khaeah, Caesar ih, tiah a naa o. Anih mah nihcae khaeah, Caesar ih hmuennawk to Caesar khaeah paek oh loe, Sithaw ih hmuennawk to Sithaw khaeah paek oh, tiah a naa.
22И чувши дивише се, и оставивши Га отидоше.
22Nihcae mah hae loknawk thaih o naah, dawnrai o moe, anih to caeh o taak.
23Тај дан приступише к Њему садукеји који говоре да нема васкрсења, и упиташе Га
23To na niah kadueh kami angthawk lethaih om ai, tiah kathui, Sadusinawk loe anih khaeah angzoh o moe,
24говорећи: Учитељу! Мојсије рече: Ако ко умре без деце, да узме брат његов жену његову и да подигне семе брату свом.
24patukkung, kami maeto loe caa sah ai ah, duek ving, to naah amnawk mah anih ih zu to la ueloe, amya hanah caa sah pae tih, tiah Mosi mah thuih.
25У нас беше седам браће; и први оженивши се умре, и не имавши порода остави жену своју брату свом.
25Vaihi kaicae khaeah nawkamya sarihto katawn kami to oh: kacoeh koek loe zu a lak, toe caa sah ai ah, a duek ving, to pongah a zu to amnawk mah hamh:
26А тако и други, и трећи, све до седмог.
26to tiah vai hnetto haih, vai thumto haih hoi vai sarih karoek to oh.
27А после свих умре и жена.
27Hnukkhuem koek ah loe nongpata doeh duek.
28О васкрсењу дакле кога ће од седморице бити жена? Јер је за свима била.
28To nongpata to nihcae boih mah zu o haih pongah, angthawk lethaih niah loe sarihto thungah mi ih zu ah maw om tih? tiah lok a dueng o.
29А Исус одговарајући рече им: Варате се, не знајући Писма ни силе Божје.
29Jesu mah nihcae khaeah, Cabu thung ih loknawk hoi Sithaw thacakhaih na panoek o ai pongah, na poek o pazae boeh.
30Јер о васкрсењу нити ће се женити ни удавати; него су као анђели Божји на небу.
30Angthawk lethaih niah loe imthong krakhaih hoi zu lakhaih to om mak ai boeh, van prae ah kaom Sithaw ih van kaminawk baktiah ni oh o boeh.
31А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је рекао Бог говорећи:
31Kadueh kaminawk angthawk lethaih kawng pongah, Sithaw mah ang thuih o ih lok to na kroek o vai ai maw? Sithaw mah,
32Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев! Није Бог Бог мртвих, него живих.
32Kai loe Abraham ih Sithaw, Isak ih Sithaw, Jakob ih Sithaw ah ka oh, tiah thuih. Sithaw loe kadueh kaminawk ih Sithaw na ai, kahing kaminawk ih Sithaw ah ka oh, tiah thuih, tiah a naa.
33И чувши народ дивљаше се науци Његовој.
33Paroeai kaminawk mah hae lok thaih o naah, anih ih patukhaih nuiah dawnrai o.
34А фарисеји чувши да посрами садукеје сабраше се заједно.
34Jesu mah Sadusinawk angamsak duem boeh, tito Farasinawk mah thaih o naah, nihcae loe nawnto angcuu o.
35И упита један од њих законик кушајући Га и говорећи:
35Nihcae thung ih daan kop kami maeto mah, anih to tanoek hanah lokdueng,
36Учитељу! Која је заповест највећа у закону?
36patukkung, daan thungah kawbaktih kaalok maw kalen koek? tiah a naa.
37А Исус рече му: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом.
37Jesu mah anih khaeah, Angraeng na Sithaw to palungthin boih, hinghaih boih, poekhaih boih hoiah palung ah.
38Ово је прва и највећа заповест.
38Hae loe hmaloe koek hoi kalen koek kaalok ah oh.
39А друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе.
39Hnetto haih loe hae tiah oh, Na imtaeng kaminawk to nangmah ih takpum baktih toengah palung ah, tiah thuih ih lok hae ni.
40О овима двема заповестима виси сав закон и пророци.
40Kaalok hoi tahmaanawk mah thuih ih loknawk loe hae kaalok hnetto thungah akrum boih boeh, tiah a naa.
41А кад се сабраше фарисеји, упита их Исус
41Farasinawk nawnto amkhueng o naah, Jesu mah nihcae khaeah,
42говорећи: Шта мислите за Христа, чији је син? Рекоше Му: Давидов.
42Kri loe kawbangmaw na poek o? Anih loe mi ih capa maw? tiah lokdueng. Nihcae mah anih khaeah, David ih capa, tiah a naa o.
43Рече им: Како дакле Давид Њега духом назива Господом говорећи:
43Anih mah nihcae khaeah, to tih nahaeloe kawbangah maw David mah Muithla ah Anih to Angraeng, tiah kawk loe? Anih mah loe,
44Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим?
44Angraeng mah ka Angraeng khaeah, Na misanawk na khok tlim ah ka suem ai karoek to, ka bantang bangah anghnu ah, tiah thuih ih to oh bae.
45Кад дакле Давид назива Њега Господом, како му је син?
45David mah anih to Angraeng, tiah kawk nahaeloe, kawbangah maw Anih loe capa ah oh lat loe? tiah a naa.
46И нико Му не могаше одговорити речи; нити смеде ко од тог дана да Га запита више.
46Mi mah doeh a dueng ih lok to pathim o thai ai, to na ni hoi kamtong mi mah doeh anih khaeah lokdueng o ai boeh.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.