Матеј 22
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Testamenta Marra (Dieri New Testament)
1И одговарајући Исус опет рече им у причама говорећи:
1Ja Jesujeli kalabana wonti ja nakaldra jeribaka jaurali tanangu kaukaubana wonti ja jatana wonti:
2Царство је небеско као човек цар који начини свадбу сину свом.
2„Pariwilpaia milila mitaia kapara jeribaka nganai, nulu noapatamalini buka ngankingana wonti nunkani ngatamuraia.
3И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтеше доћи.
3Ja nulu mili worana nunkani jinpana wonti kamaneli karkala noapatamalini bukaia ja tana delkina wonti.
4Опет посла друге слуге говорећи: Кажите званицама: Ево сам обед свој уготовио, и јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово; дођите на свадбу.
4Nakaldra nulu mili nguru jinpana wonti ja jatana wonti: «Kamanelini jatanimai: Mai, buka ngakani ngato matja ngankingana, nganti pirna ngakani ja nganti manipirna ngato nandrana ja pratjana ngankingana warai; kaparanau noapatamalini bukaia.»
5А они не маривши отидоше овај у поље своје, а овај к трговини својој.
5Ja tanali bulu ngarana wonti ja wapana wonti, kulno mitaia nunkanaia, ja kulno ngankanaia nunkanaia;
6А остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише их.
6Palpali mili nunkani patana wonti ja tanana ngirkibana wonti ja naria nandrana wonti.
7А кад то чу цар онај, разгневи се и пославши војску своју погуби крвнике оне, и град њихов запали.
7Mitaia kaparali jenia ngarana, nau tiri pantjina wonti ja mili wolara nunkani jinpana wonti ja tanapini naria nandranietja nandrana wonti, ja ngura tanani nulu japina wonti.
8Тада рече слугама својим: Свадба је дакле готова, а званице не бише достојне.
8Ngadani nau milini nunkanani jatana wonti: «Noapatamalini buka ngato matja ngankingana, windri kamaneli wora wata talku nganai nunkanaia.»
9Идите дакле на раскршће и кога год нађете, дозовите на свадбу.
9Ngangau palto kunarkuja wapanau, ja noapatamalini bukaia karkanimai pratjana, jura mankamankala nganai.
10И изишавши слуге оне на раскршћа сабраше све које нађоше, зле и добре; и столови напунише се гостију.
10Ja tana mili wapana wonti paltuni, ja tanali pratjana kampana wonti, tanana matja mankamankana, madlentji ja ngumu. Ja noapatamalini punga manamiririna wonti kamanelieli.
11Изашавши пак цар да види госте угледа онде човека необученог у свадбено рухо.
11Ja mitaia kapara wirina wonti kamaneli najinajibala, ja nulu naka najina wonti kana kulno noapatamalini kati pani.
12И рече му: Пријатељу! Како си дошао амо без свадбеног руха? А он оћуте.
12Ja nau jatana wonti nunkangu: «Kamaneliai, worderu jidni ninkida wirina warai noapatamalini kati pani?» Ja nau ngapurina wonti.
13Тада рече цар слугама: Свежите му руке и ноге, па га узмите те баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.
13Mitaia kapara milini nunkanani jatana wonti: «Ninaia mara ja tidna dupudupu ngankanau, ja ninaia patanau, ja woranimai ngalpuru pirnaia; naka nauja pirna ngirikidala nganai ja mana katakatangala nganai.»
14Јер су многи звани, али је мало избраних.
14Ngangau marapu matja karkana ja windri ngalje kalkalkana.“ (Ngantjani‐jaura G. D. 23. Trinitatis.)
15Тада отидоше фарисеји и начинише веће како би Га ухватили у речи.
15Ngadani Pharisaia wapana wonti ja ngankamalina wonti, nina jaurali mintieli jeribaka patala.
16И послаше к Њему ученике своје с Иродовцима, те рекоше: Учитељу! Знамо да си истинит, и путу Божјем заиста учиш, и не мариш ни за кога, јер не гледаш ко је ко.
16Ja tanali tanani ja Herodini mili nunkangu jinpana wonti ja jatana wonti: „Ngujangujara jinkinietjajai, ngaiani milkila jidni morlalu nganai, ja Godaia paltundru jundru ngujangujara morlalu jinkiai, ja jidni manubaku nganai kanani, ngangau jundru wata kana mudla ngundrai.
17Кажи нам дакле шта мислиш ти? Треба ли дати харач ћесару или не?
17Ngaianingu jatau: Mina jundru ngundrai, jenia talku nganai mitaia kaparani kalala jinkila kara, pani kara?“
18Разумевши Исус лукавство њихово рече: Што ме кушате, лицемери?
18Jesujeli madlentji tanani matja ngujamana, Nau jatana wonti: „Minandru jura ngana wontjai, jura kana jeljujelju?
19Покажите ми новац харачки. А они донесоше Му новац.
19Kalalaia mardatandra ngakangu wondralkanau.“ Tanali nunkangu mardatandra kulno wondralkana wonti.
20И рече им: Чији је образ овај и натпис?
20Ja Nau jatana wonti tanangu: „Waninunkani mudla naupini nganai, ja mina jaura dirkalani parai?“
21И рекоше Му: Ћесарев. Тада рече им: Подајте дакле ћесарево ћесару, и Божје Богу.
21Tana nunkangu jatana wonti: „Mitaia kaparaia.“ Nau tanangu jatana wonti: „Jinkianau kaparaia poto kaparani ja Godaia poto Godani!“
22И чувши дивише се, и оставивши Га отидоше.
22Tanali jenia matja ngarana, tana pirna ngaruparana wonti, ja nina worarana wonti ja wapana wonti.
23Тај дан приступише к Њему садукеји који говоре да нема васкрсења, и упиташе Га
23Nunkangupini ditjini bakana Sadducaia wokarana wonti, tanaia jatai: „Narila wata morla jiritjila nganai;“ ja tanali nina jakalkana wonti,
24говорећи: Учитељу! Мојсије рече: Ако ко умре без деце, да узме брат његов жену његову и да подигне семе брату свом.
24Ja tana jatana wonti: „Ngujangujara jinkinietjajai, Moses jatana wonti: Kana kulno kupa pani palinani, ngatatajeli nunkanali noa nunkani patananto ja nejini nunkanani ngatamura jiritjibananto.
25У нас беше седам браће; и први оженивши се умре, и не имавши порода остави жену своју брату свом.
25Ngaianingu neji mara wora ja mandru nganana wonti, ja ngoperalali noa patana wonti ja palina wonti; ja ngangau nulu ngatamura pani ngamalkana, nulu noa nunkani ngatatani nunkanani worarana wonti.
26А тако и други, и трећи, све до седмог.
26Nunkangu jeribaka bakana mandrulali ja parkulali mara wora ja mandrujelu.
27А после свих умре и жена.
27Pratjaterinani ngadani bakana widla palina wonti.
28О васкрсењу дакле кога ће од седморице бити жена? Јер је за свима била.
28Terkakani ditjini, waninunkani noa mara wora ja mandrundru nani nganala nganai, ngangau tanali marapujeli nana ngamalkana wonti?“
29А Исус одговарајући рече им: Варате се, не знајући Писма ни силе Божје.
29Jesujeli kalabana wonti ja tanangu jatana wonti: „Jura tjautjau ngundrai, ngangau jura jaura worana ja Godaia ngurula wata ngujamai.
30Јер о васкрсењу нити ће се женити ни удавати; него су као анђели Божји на небу.
30Ngangau terkakani ditjini tanali wata noa patai ja wata noa pantjiai, a‐ai, tana Godaia angelani pariwilpani jeribaka nganala nganai.
31А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је рекао Бог говорећи:
31Nari jiritjinandru jura wata warapanala, mina Godali jurangu kaukaubana wonti, Nauja jatana wonti:
32Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев! Није Бог Бог мртвих, него живих.
32«Ngani nganai Abrahamani Goda ja Isaakani Goda ja Jakobani Goda?» Goda wata naria Goda nganai, a‐ai, tepia.“
33И чувши народ дивљаше се науци Његовој.
33Ja kana wolarali jenia matja ngarana, tana nunkani ngujangujarandru pirna ngaruparana wonti. (Ngantjani‐jaura G. D. 18. Trinitatis.)
34А фарисеји чувши да посрами садукеје сабраше се заједно.
34Pharisaiali matja ngarana, Nulu Sadducaia ngapu ngankana warai, tana jerra jurborina wonti.
35И упита један од њих законик кушајући Га и говорећи:
35Ja kulnujeli tanangundru, jirijiribani jaura jinkinietjali, nina jakalkana wonti ja wontjana wonti:
36Учитељу! Која је заповест највећа у закону?
36„Ngujangujara jinkinietjajai, wodanau jirijiribani jauraia kapara nganai jirijiribani jaurani?“
37А Исус рече му: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом.
37Jesus nunkangu jatana wonti: „Jundru Goda, Kapara jinkani, ngantjamai ngarali jinkanali mungarali jinkanali ja manujeli jinkanali.
38Ово је прва и највећа заповест.
38Naupini jirijiribani jauraia ngoperala ja kapara nganai;
39А друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе.
39Ja kulno nunkangu jeribaka nganai: Ngurala jinkani ngantjamai, jidna munta jeribaka.
40О овима двема заповестима виси сав закон и пророци.
40Pudlangupini jirijiribani jaurani jirijiribani jaura ja Prophetaia pratjana parai.“
41А кад се сабраше фарисеји, упита их Исус
41Jendranguta Pharisaia mapaterina wonti, ja Jesujeli tanana jakalkana wonti,
42говорећи: Шта мислите за Христа, чији је син? Рекоше Му: Давидов.
42Ja jatana wonti: „Mina jura ngundrai Christungundru, wani Ngatamura Nauja?“ Tana jatana wonti nunkangu: „Davidani.“
43Рече им: Како дакле Давид Њега духом назива Господом говорећи:
43Nau tanangu jatana wonti: „Worderu Davidali Jaolali nina Kapara dikai, nau jatana wonti:
44Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим?
44«Kapara jatanala Kaparani ngakanani: Ngakangu ngunarani ngamana ngariau, ngato talpala jinkani jinkangu tidnani kuranantulu, tidnaparani piri jeribaka?»
45Кад дакле Давид назива Њега Господом, како му је син?
45Davidali nina Kapara dikanani, worderu Nau nunkani ngatamura nganai?“
46И нико Му не могаше одговорити речи; нити смеде ко од тог дана да Га запита више.
46Ja tana ngandandarina wonti nunkangu jaura kulno kalabala; ja wata kulnujeli morla wontjana wonti nina jakalkala nunkangupini ditjindru.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.