Матеј 22
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1И одговарајући Исус опет рече им у причама говорећи:
1Once again, Jesus spoke to them in parables:
2Царство је небеско као човек цар који начини свадбу сину свом.
2“The kingdom of heaven is like a king who prepared a wedding banquet for his son.
3И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтеше доћи.
3He sent his servants to call those he had invited to the banquet, but they refused to come.
4Опет посла друге слуге говорећи: Кажите званицама: Ево сам обед свој уготовио, и јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово; дођите на свадбу.
4Again, he sent other servants and said, ‘Tell those who have been invited that I have prepared my dinner. My oxen and fattened cattle have been killed, and everything is ready. Come to the wedding banquet.’
5А они не маривши отидоше овај у поље своје, а овај к трговини својој.
5But they paid no attention and went away, one to his field, another to his business.
6А остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише их.
6The rest seized his servants, mistreated them, and killed them.
7А кад то чу цар онај, разгневи се и пославши војску своју погуби крвнике оне, и град њихов запали.
7The king was enraged, and he sent his troops to destroy those murderers and burn their city.
8Тада рече слугама својим: Свадба је дакле готова, а званице не бише достојне.
8Then he said to his servants, ‘The wedding banquet is ready, but those I invited were not worthy.
9Идите дакле на раскршће и кога год нађете, дозовите на свадбу.
9Go therefore to the crossroads and invite to the banquet as many as you can find.’
10И изишавши слуге оне на раскршћа сабраше све које нађоше, зле и добре; и столови напунише се гостију.
10So the servants went out into the streets and gathered everyone they could find, both evil and good, and the wedding hall was filled with guests.
11Изашавши пак цар да види госте угледа онде човека необученог у свадбено рухо.
11But when the king came in to see the guests, he spotted a man who was not dressed in wedding clothes.
12И рече му: Пријатељу! Како си дошао амо без свадбеног руха? А он оћуте.
12‘Friend,’ he asked, ‘how did you get in here without wedding clothes?’ But the man was speechless.
13Тада рече цар слугама: Свежите му руке и ноге, па га узмите те баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.
13Then the king told the servants, ‘Tie him hand and foot, and throw him into the outer darkness, where there will be weeping and gnashing of teeth.’
14Јер су многи звани, али је мало избраних.
14For many are called, but few are chosen.”
15Тада отидоше фарисеји и начинише веће како би Га ухватили у речи.
15Then the Pharisees went out and conspired to trap Jesus in His words.
16И послаше к Њему ученике своје с Иродовцима, те рекоше: Учитељу! Знамо да си истинит, и путу Божјем заиста учиш, и не мариш ни за кога, јер не гледаш ко је ко.
16They sent their disciples to Him along with the Herodians. “Teacher,” they said, “we know that You are honest and that You teach the way of God in accordance with the truth. You seek favor from no one, because You pay no attention to external appearance.
17Кажи нам дакле шта мислиш ти? Треба ли дати харач ћесару или не?
17So tell us what You think: Is it lawful to pay taxes to Caesar or not?”
18Разумевши Исус лукавство њихово рече: Што ме кушате, лицемери?
18But Jesus knew their evil intent and said, “You hypocrites, why are you testing Me?
19Покажите ми новац харачки. А они донесоше Му новац.
19Show Me the coin used for the tax.” And they brought Him a denarius.
20И рече им: Чији је образ овај и натпис?
20“Whose image is this,” He asked, “and whose inscription?”
21И рекоше Му: Ћесарев. Тада рече им: Подајте дакле ћесарево ћесару, и Божје Богу.
21“Caesar’s,” they answered. So Jesus told them, “Give to Caesar what is Caesar’s, and to God what is God’s.”
22И чувши дивише се, и оставивши Га отидоше.
22And when they heard this, they were amazed. So they left Him and went away.
23Тај дан приступише к Њему садукеји који говоре да нема васкрсења, и упиташе Га
23That same day the Sadducees, who say there is no resurrection, came to Jesus and questioned Him.
24говорећи: Учитељу! Мојсије рече: Ако ко умре без деце, да узме брат његов жену његову и да подигне семе брату свом.
24“Teacher,” they said, “Moses declared that if a man dies without having children, his brother is to marry the widow and raise up offspring for him.
25У нас беше седам браће; и први оженивши се умре, и не имавши порода остави жену своју брату свом.
25Now there were seven brothers among us. The first one married and died without having children. So he left his wife to his brother.
26А тако и други, и трећи, све до седмог.
26The same thing happened to the second and third brothers, down to the seventh.
27А после свих умре и жена.
27And last of all, the woman died.
28О васкрсењу дакле кога ће од седморице бити жена? Јер је за свима била.
28In the resurrection, then, whose wife will she be of the seven? For all of them were married to her.”
29А Исус одговарајући рече им: Варате се, не знајући Писма ни силе Божје.
29Jesus answered, “You are mistaken because you do not know the Scriptures or the power of God.
30Јер о васкрсењу нити ће се женити ни удавати; него су као анђели Божји на небу.
30In the resurrection, people will neither marry nor be given in marriage. Instead, they will be like the angels in heaven.
31А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је рекао Бог говорећи:
31But concerning the resurrection of the dead, have you not read what God said to you:
32Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев! Није Бог Бог мртвих, него живих.
32‘I am the God of Abraham, the God of Isaac, and the God of Jacob’? He is not the God of the dead, but of the living.”
33И чувши народ дивљаше се науци Његовој.
33When the crowds heard this, they were astonished at His teaching.
34А фарисеји чувши да посрами садукеје сабраше се заједно.
34And when the Pharisees heard that Jesus had silenced the Sadducees, they themselves gathered together.
35И упита један од њих законик кушајући Га и говорећи:
35One of them, an expert in the law, tested Him with a question:
36Учитељу! Која је заповест највећа у закону?
36“Teacher, which commandment is the greatest in the Law?”
37А Исус рече му: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом.
37Jesus declared, “‘Love the Lord your God with all your heart and with all your soul and with all your mind.’
38Ово је прва и највећа заповест.
38This is the first and greatest commandment.
39А друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе.
39And the second is like it: ‘Love your neighbor as yourself.’
40О овима двема заповестима виси сав закон и пророци.
40All the Law and the Prophets hang on these two commandments.”
41А кад се сабраше фарисеји, упита их Исус
41While the Pharisees were assembled, Jesus questioned them:
42говорећи: Шта мислите за Христа, чији је син? Рекоше Му: Давидов.
42“What do you think about the Christ? Whose son is He?” “David’s,” they answered.
43Рече им: Како дакле Давид Њега духом назива Господом говорећи:
43Jesus said to them, “How then does David in the Spirit call Him ‘Lord’? For he says:
44Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим?
44‘The Lord said to my Lord, “Sit at My right hand until I put Your enemies under Your feet.”’
45Кад дакле Давид назива Њега Господом, како му је син?
45So if David calls Him ‘Lord,’ how can He be David’s son?”
46И нико Му не могаше одговорити речи; нити смеде ко од тог дана да Га запита више.
46No one was able to answer a word, and from that day on no one dared to question Him any further.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.