Матеј 5
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1А кад Он виде народ, попе се на гору, и седе, и приступише Му ученици Његови.
1When Jesus saw the crowds, He went up on the mountain and sat down. His disciples came to Him,
2И отворивши уста своја учаше их говорећи:
2and He began to teach them, saying:
3Благо сиромашнима духом, јер је њихово царство небеско.
3“Blessed are the poor in spirit, for theirs is the kingdom of heaven.
4Благо онима који плачу, јер ће се утешити.
4Blessed are those who mourn, for they will be comforted.
5Благо кроткима, јер ће наследити земљу.
5Blessed are the meek, for they will inherit the earth.
6Благо гладнима и жеднима правде, јер ће се наситити.
6Blessed are those who hunger and thirst for righteousness, for they will be filled.
7Благо милостивима, јер ће бити помиловани.
7Blessed are the merciful, for they will be shown mercy.
8Благо онима који су чистог срца, јер ће Бога видети.
8Blessed are the pure in heart, for they will see God.
9Благо онима који мир граде, јер ће се синови Божји назвати.
9Blessed are the peacemakers, for they will be called sons of God.
10Благо прогнанима правде ради, јер је њихово царство небеско.
10Blessed are those who are persecuted because of righteousness, for theirs is the kingdom of heaven.
11Благо вама ако вас узасрамоте и успрогоне и кажу на вас свакојаке рђаве речи лажући, мене ради.
11Blessed are you when people insult you, persecute you, and falsely say all kinds of evil against you because of Me.
12Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима, јер су тако прогонили пророке пре вас.
12Rejoice and be glad, because great is your reward in heaven; for in the same way they persecuted the prophets before you.
13Ви сте со земљи; ако со обљутави, чим ће се осолити? Она већ неће бити низашта, осим да се проспе напоље и да је људи погазе.
13You are the salt of the earth. But if the salt loses its savor, how can it be made salty again? It is no longer good for anything, except to be thrown out and trampled by men.
14Ви сте видело свету; не може се град сакрити кад на гори стоји.
14You are the light of the world. A city on a hill cannot be hidden.
15Нити се ужиже свећа и меће под суд него на свећњак, те светли свима који су у кући.
15Neither do people light a lamp and put it under a basket. Instead, they set it on a stand, and it gives light to everyone in the house.
16Тако да се светли ваше видело пред људима, да виде ваша добра дела, и славе Оца вашег који је на небесима.
16In the same way, let your light shine before men, that they may see your good deeds and glorify your Father in heaven.
17Не мислите да сам ја дошао да покварим закон или пророке: нисам дошао да покварим, него да испуним.
17Do not think that I have come to abolish the Law or the Prophets. I have not come to abolish them, but to fulfill them.
18Јер вам заиста кажем: докле небо и земља стоји, неће нестати ни најмање словце или једна титла из закона док се све не изврши.
18For I tell you truly, until heaven and earth pass away, not a single jot, not a stroke of a pen, will disappear from the Law until everything is accomplished.
19Ако ко поквари једну од ових најмањих заповести и научи тако људе, најмањи назваће се у царству небеском; а ко изврши и научи, тај ће се велики назвати у царству небеском.
19So then, whoever breaks one of the least of these commandments and teaches others to do likewise will be called least in the kingdom of heaven; but whoever practices and teaches them will be called great in the kingdom of heaven.
20Јер вам кажем да ако не буде већа правда ваша него књижевника и фарисеја, нећете ући у царство небеско.
20For I tell you that unless your righteousness exceeds that of the scribes and Pharisees, you will never enter the kingdom of heaven.
21Чули сте како је казано старима: Не убиј; јер ко убије, биће крив суду.
21You have heard that it was said to the ancients, ‘Do not murder’ and ‘Anyone who murders will be subject to judgment.’
22А ја вам кажем да ће сваки који се гневи на брата свог низашта, бити крив суду; а ако ли ко рече брату свом: Рака! Биће крив скупштини; а ко рече: Будало! Биће крив паклу огњеном.
22But I tell you that anyone who is angry with his brother will be subject to judgment. Again, anyone who says to his brother, ‘Raca,’ will be subject to the Sanhedrin. But anyone who says, ‘You fool!’ will be subject to the fire of hell.
23Зато дакле ако принесеш дар свој к олтару, и онде се опоменеш да брат твој има нешто на те,
23So if you are offering your gift at the altar and there remember that your brother has something against you,
24остави онде дар свој пред олтаром, и иди пре те се помири с братом својим, па онда дођи и принеси дар свој.
24leave your gift there before the altar. First go and be reconciled to your brother; then come and offer your gift.
25Мири се са супарником својим брзо, док си на путу с њим, да те супарник не преда судији, а судија да те не преда слузи и у тамницу да те не ставе.
25Reconcile quickly with your adversary, while you are still on the way to court. Otherwise, he may hand you over to the judge, and the judge may hand you over to the officer, and you may be thrown into prison.
26Заиста ти кажем: нећеш изаћи оданде док не даш до последњег динара.
26Truly I tell you, you will not get out until you have paid the last penny.
27Чули сте како је казано старима: Не чини прељубе.
27You have heard that it was said, ‘Do not commit adultery.’
28А ја вам кажем да сваки који погледа на жену са жељом, већ је учинио прељубу у срцу свом.
28But I tell you that anyone who looks at a woman to lust after her has already committed adultery with her in his heart.
29А ако те око твоје десно саблажњава, ископај га и баци од себе: јер ти је боље да погине један од удова твојих неголи све тело твоје да буде бачено у пакао.
29If your right eye causes you to sin, gouge it out and throw it away. It is better for you to lose one part of your body than for your whole body to be thrown into hell.
30И ако те десна рука твоја саблажњава, одсеци је и баци од себе: јер ти је боље да погине један од удова твојих неголи све тело твоје да буде бачено у пакао.
30And if your right hand causes you to sin, cut it off and throw it away. It is better for you to lose one part of your body than for your whole body to depart into hell.
31Тако је казано: Ако ко пусти жену своју, да јој да књигу распусну.
31It has also been said, ‘Whoever divorces his wife must give her a certificate of divorce.’
32А ја вам кажем да сваки који пусти жену своју, осим за прељубу, наводи је те чини прељубу; и који пуштеницу узме прељубу чини.
32But I tell you that anyone who divorces his wife, except for sexual immorality, brings adultery upon her. And he who marries a divorced woman commits adultery.
33Још сте чули како је казано старима: Не куни се криво, а испуни шта си се Господу заклео.
33Again, you have heard that it was said to the ancients, ‘Do not break your oath, but fulfill your vows to the Lord.’
34А ја вам кажем: не куните се никако: ни небом, јер је престо Божји;
34But I tell you not to swear at all: either by heaven, for it is God’s throne;
35ни земљом, јер је подножје ногама Његовим; ни Јерусалимом, јер је град великог Цара.
35or by the earth, for it is His footstool; or by Jerusalem, for it is the city of the great King.
36Ни главом својом не куни се, јер не можеш длаке једне беле или црне учинити.
36Nor should you swear by your head, for you cannot make a single hair white or black.
37Дакле нека буде ваша реч: да - да; не - не; а шта је више од овог, ода зла је.
37Simply let your ‘Yes’ be ‘Yes,’ and your ‘No,’ ‘No.’ Anything more comes from the evil one.
38Чули сте да је казано: Око за око, и зуб за зуб.
38You have heard that it was said, ‘Eye for eye and tooth for tooth.’
39А ја вам кажем да се не браните ода зла, него ако те ко удари по десном твом образу, обрни му и други;
39But I tell you not to resist an evil person. If someone slaps you on your right cheek, turn to him the other also;
40и који хоће да се суди с тобом и кошуљу твоју да узме, подај му и хаљину.
40if someone wants to sue you and take your tunic, let him have your cloak as well;
41И ако те потера ко један сат, иди с њиме два.
41and if someone forces you to go one mile, go with him two miles.
42Који иште у тебе, подај му; и који хоће да му узајмиш, не одреци му.
42Give to the one who asks you, and do not turn away from the one who wants to borrow from you.
43Чули сте да је казано: Љуби ближњег свог, и мрзи на непријатеља свог.
43You have heard that it was said, ‘Love your neighbor’ and ‘Hate your enemy.’
44А ја вам кажем: љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који на вас мрзе и молите се Богу за оне који вас гоне;
44But I tell you, love your enemies and pray for those who persecute you,
45да будете синови Оца свог који је на небесима; јер Он заповеда свом сунцу, те обасјава и зле и добре, и даје дажд праведнима и неправеднима.
45that you may be sons of your Father in heaven. He causes His sun to rise on the evil and the good, and sends rain on the righteous and the unrighteous.
46Јер ако љубите оне који вас љубе, какву плату имате? Не чине ли то и цариници?
46If you love those who love you, what reward will you get? Do not even tax collectors do the same?
47И ако Бога називате само својој браћи, шта одвише чините? Не чине ли тако и незнабошци?
47And if you greet only your brothers, what are you doing more than others? Do not even Gentiles do the same?
48Будите ви дакле савршени, као што је савршен Отац ваш небески.
48Be perfect, therefore, as your heavenly Father is perfect.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.