Матеј 5
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1А кад Он виде народ, попе се на гору, и седе, и приступише Му ученици Његови.
1Videns autem Jesus turbas, ascendit in montem, et cum sedisset, accesserunt ad eum discipuli ejus,
2И отворивши уста своја учаше их говорећи:
2et aperiens os suum docebat eos dicens:
3Благо сиромашнима духом, јер је њихово царство небеско.
3Beati pauperes spiritu: quoniam ipsorum est regnum cælorum.
4Благо онима који плачу, јер ће се утешити.
4Beati mites: quoniam ipsi possidebunt terram.
5Благо кроткима, јер ће наследити земљу.
5Beati qui lugent: quoniam ipsi consolabuntur.
6Благо гладнима и жеднима правде, јер ће се наситити.
6Beati qui esuriunt et sitiunt justitiam: quoniam ipsi saturabuntur.
7Благо милостивима, јер ће бити помиловани.
7Beati misericordes: quoniam ipsi misericordiam consequentur.
8Благо онима који су чистог срца, јер ће Бога видети.
8Beati mundo corde: quoniam ipsi Deum videbunt.
9Благо онима који мир граде, јер ће се синови Божји назвати.
9Beati pacifici: quoniam filii Dei vocabuntur.
10Благо прогнанима правде ради, јер је њихово царство небеско.
10Beati qui persecutionem patiuntur propter justitiam: quoniam ipsorum est regnum cælorum.
11Благо вама ако вас узасрамоте и успрогоне и кажу на вас свакојаке рђаве речи лажући, мене ради.
11Beati estis cum maledixerint vobis, et persecuti vos fuerint, et dixerint omne malum adversum vos mentientes, propter me:
12Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима, јер су тако прогонили пророке пре вас.
12gaudete, et exsultate, quoniam merces vestra copiosa est in cælis. Sic enim persecuti sunt prophetas, qui fuerunt ante vos.
13Ви сте со земљи; ако со обљутави, чим ће се осолити? Она већ неће бити низашта, осим да се проспе напоље и да је људи погазе.
13Vos estis sal terræ. Quod si sal evanuerit, in quo salietur? ad nihilum valet ultra, nisi ut mittatur foras, et conculcetur ab hominibus.
14Ви сте видело свету; не може се град сакрити кад на гори стоји.
14Vos estis lux mundi. Non potest civitas abscondi supra montem posita,
15Нити се ужиже свећа и меће под суд него на свећњак, те светли свима који су у кући.
15neque accendunt lucernam, et ponunt eam sub modio, sed super candelabrum, ut luceat omnibus qui in domo sunt.
16Тако да се светли ваше видело пред људима, да виде ваша добра дела, и славе Оца вашег који је на небесима.
16Sic luceat lux vestra coram hominibus: ut videant opera vestra bona, et glorificent Patrem vestrum, qui in cælis est.
17Не мислите да сам ја дошао да покварим закон или пророке: нисам дошао да покварим, него да испуним.
17Nolite putare quoniam veni solvere legem aut prophetas: non veni solvere, sed adimplere.
18Јер вам заиста кажем: докле небо и земља стоји, неће нестати ни најмање словце или једна титла из закона док се све не изврши.
18Amen quippe dico vobis, donec transeat cælum et terra, jota unum aut unus apex non præteribit a lege, donec omnia fiant.
19Ако ко поквари једну од ових најмањих заповести и научи тако људе, најмањи назваће се у царству небеском; а ко изврши и научи, тај ће се велики назвати у царству небеском.
19Qui ergo solverit unum de mandatis istis minimis, et docuerit sic homines, minimus vocabitur in regno cælorum: qui autem fecerit et docuerit, hic magnus vocabitur in regno cælorum.
20Јер вам кажем да ако не буде већа правда ваша него књижевника и фарисеја, нећете ући у царство небеско.
20Dico enim vobis, quia nisi abundaverit justitia vestra plus quam scribarum et pharisæorum, non intrabitis in regnum cælorum.
21Чули сте како је казано старима: Не убиј; јер ко убије, биће крив суду.
21Audistis quia dictum est antiquis: Non occides: qui autem occiderit, reus erit judicio.
22А ја вам кажем да ће сваки који се гневи на брата свог низашта, бити крив суду; а ако ли ко рече брату свом: Рака! Биће крив скупштини; а ко рече: Будало! Биће крив паклу огњеном.
22Ego autem dico vobis: quia omnis qui irascitur fratri suo, reus erit judicio. Qui autem dixerit fratri suo, raca: reus erit concilio. Qui autem dixerit, fatue: reus erit gehennæ ignis.
23Зато дакле ако принесеш дар свој к олтару, и онде се опоменеш да брат твој има нешто на те,
23Si ergo offers munus tuum ad altare, et ibi recordatus fueris quia frater tuus habet aliquid adversum te:
24остави онде дар свој пред олтаром, и иди пре те се помири с братом својим, па онда дођи и принеси дар свој.
24relinque ibi munus tuum ante altare, et vade prius reconciliari fratri tuo: et tunc veniens offeres munus tuum.
25Мири се са супарником својим брзо, док си на путу с њим, да те супарник не преда судији, а судија да те не преда слузи и у тамницу да те не ставе.
25Esto consentiens adversario tuo cito dum es in via cum eo: ne forte tradat te adversarius judici, et judex tradat te ministro: et in carcerem mittaris.
26Заиста ти кажем: нећеш изаћи оданде док не даш до последњег динара.
26Amen dico tibi, non exies inde, donec reddas novissimum quadrantem.
27Чули сте како је казано старима: Не чини прељубе.
27Audistis quia dictum est antiquis: Non mœchaberis.
28А ја вам кажем да сваки који погледа на жену са жељом, већ је учинио прељубу у срцу свом.
28Ego autem dico vobis: quia omnis qui viderit mulierem ad concupiscendum eam, jam mœchatus est eam in corde suo.
29А ако те око твоје десно саблажњава, ископај га и баци од себе: јер ти је боље да погине један од удова твојих неголи све тело твоје да буде бачено у пакао.
29Quod si oculus tuus dexter scandalizat te, erue eum, et projice abs te: expedit enim tibi ut pereat unum membrorum tuorum, quam totum corpus tuum mittatur in gehennam.
30И ако те десна рука твоја саблажњава, одсеци је и баци од себе: јер ти је боље да погине један од удова твојих неголи све тело твоје да буде бачено у пакао.
30Et si dextra manus tua scandalizat te, abscide eam, et projice abs te: expedit enim tibi ut pereat unum membrorum tuorum, quam totum corpus tuum eat in gehennam.
31Тако је казано: Ако ко пусти жену своју, да јој да књигу распусну.
31Dictum est autem: Quicumque dimiserit uxorem suam, det ei libellum repudii.
32А ја вам кажем да сваки који пусти жену своју, осим за прељубу, наводи је те чини прељубу; и који пуштеницу узме прељубу чини.
32Ego autem dico vobis: quia omnis qui dimiserit uxorem suam, excepta fornicationis causa, facit eam mœchari: et qui dimissam duxerit, adulterat.
33Још сте чули како је казано старима: Не куни се криво, а испуни шта си се Господу заклео.
33Iterum audistis quia dictum est antiquis: Non perjurabis: reddes autem Domino juramenta tua.
34А ја вам кажем: не куните се никако: ни небом, јер је престо Божји;
34Ego autem dico vobis, non jurare omnino, neque per cælum, quia thronus Dei est:
35ни земљом, јер је подножје ногама Његовим; ни Јерусалимом, јер је град великог Цара.
35neque per terram, quia scabellum est pedum ejus: neque per Jerosolymam, quia civitas est magni regis:
36Ни главом својом не куни се, јер не можеш длаке једне беле или црне учинити.
36neque per caput tuum juraveris, quia non potes unum capillum album facere, aut nigrum.
37Дакле нека буде ваша реч: да - да; не - не; а шта је више од овог, ода зла је.
37Sit autem sermo vester, est, est: non, non: quod autem his abundantius est, a malo est.
38Чули сте да је казано: Око за око, и зуб за зуб.
38Audistis quia dictum est: Oculum pro oculo, et dentem pro dente.
39А ја вам кажем да се не браните ода зла, него ако те ко удари по десном твом образу, обрни му и други;
39Ego autem dico vobis, non resistere malo: sed si quis te percusserit in dexteram maxillam tuam, præbe illi et alteram:
40и који хоће да се суди с тобом и кошуљу твоју да узме, подај му и хаљину.
40et ei, qui vult tecum judicio contendere, et tunicam tuam tollere, dimitte ei et pallium:
41И ако те потера ко један сат, иди с њиме два.
41et quicumque te angariaverit mille passus, vade cum illo et alia duo.
42Који иште у тебе, подај му; и који хоће да му узајмиш, не одреци му.
42Qui petit a te, da ei: et volenti mutuari a te, ne avertaris.
43Чули сте да је казано: Љуби ближњег свог, и мрзи на непријатеља свог.
43Audistis quia dictum est: Diliges proximum tuum, et odio habebis inimicum tuum.
44А ја вам кажем: љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који на вас мрзе и молите се Богу за оне који вас гоне;
44Ego autem dico vobis: diligite inimicos vestros, benefacite his qui oderunt vos, et orate pro persequentibus et calumniantibus vos:
45да будете синови Оца свог који је на небесима; јер Он заповеда свом сунцу, те обасјава и зле и добре, и даје дажд праведнима и неправеднима.
45ut sitis filii Patris vestri, qui in cælis est: qui solem suum oriri facit super bonos et malos: et pluit super justos et injustos.
46Јер ако љубите оне који вас љубе, какву плату имате? Не чине ли то и цариници?
46Si enim diligitis eos qui vos diligunt, quam mercedem habebitis? nonne et publicani hoc faciunt?
47И ако Бога називате само својој браћи, шта одвише чините? Не чине ли тако и незнабошци?
47Et si salutaveritis fratres vestros tantum, quid amplius facitis? nonne et ethnici hoc faciunt?
48Будите ви дакле савршени, као што је савршен Отац ваш небески.
48Estote ergo vos perfecti, sicut et Pater vester cælestis perfectus est.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.