Матеј 22
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1И одговарајући Исус опет рече им у причама говорећи:
1Et respondens Jesus, dixit iterum in parabolis eis, dicens:
2Царство је небеско као човек цар који начини свадбу сину свом.
2Simile factum est regnum cælorum homini regi, qui fecit nuptias filio suo.
3И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтеше доћи.
3Et misit servos suos vocare invitatos ad nuptias, et nolebant venire.
4Опет посла друге слуге говорећи: Кажите званицама: Ево сам обед свој уготовио, и јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово; дођите на свадбу.
4Iterum misit alios servos, dicens: Dicite invitatis: Ecce prandium meum paravi, tauri mei et altilia occisa sunt, et omnia parata: venite ad nuptias.
5А они не маривши отидоше овај у поље своје, а овај к трговини својој.
5Illi autem neglexerunt: et abierunt, alius in villam suam, alius vero ad negotiationem suam:
6А остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише их.
6reliqui vero tenuerunt servos ejus, et contumeliis affectos occiderunt.
7А кад то чу цар онај, разгневи се и пославши војску своју погуби крвнике оне, и град њихов запали.
7Rex autem cum audisset, iratus est: et missis exercitibus suis, perdidit homicidas illos, et civitatem illorum succendit.
8Тада рече слугама својим: Свадба је дакле готова, а званице не бише достојне.
8Tunc ait servis suis: Nuptiæ quidem paratæ sunt, sed qui invitati erant, non fuerunt digni:
9Идите дакле на раскршће и кога год нађете, дозовите на свадбу.
9ite ergo ad exitus viarum, et quoscumque inveneritis, vocate ad nuptias.
10И изишавши слуге оне на раскршћа сабраше све које нађоше, зле и добре; и столови напунише се гостију.
10Et egressi servi ejus in vias, congregaverunt omnes quos invenerunt, malos et bonos: et impletæ sunt nuptiæ discumbentium.
11Изашавши пак цар да види госте угледа онде човека необученог у свадбено рухо.
11Intravit autem rex ut videret discumbentes, et vidit ibi hominem non vestitum veste nuptiali.
12И рече му: Пријатељу! Како си дошао амо без свадбеног руха? А он оћуте.
12Et ait illi: Amice, quomodo huc intrasti non habens vestem nuptialem? At ille obmutuit.
13Тада рече цар слугама: Свежите му руке и ноге, па га узмите те баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.
13Tunc dicit rex ministris: Ligatis manibus et pedibus ejus, mittite eum in tenebras exteriores: ibi erit fletus et stridor dentium.
14Јер су многи звани, али је мало избраних.
14Multi enim sunt vocati, pauci vero electi.
15Тада отидоше фарисеји и начинише веће како би Га ухватили у речи.
15Tunc abeuntes pharisæi, consilium inierunt ut caperent eum in sermone.
16И послаше к Њему ученике своје с Иродовцима, те рекоше: Учитељу! Знамо да си истинит, и путу Божјем заиста учиш, и не мариш ни за кога, јер не гледаш ко је ко.
16Et mittunt ei discipulos suos cum Herodianis, dicentes: Magister, scimus quia verax es, et viam Dei in veritate doces, et non est tibi cura de aliquo: non enim respicis personam hominum:
17Кажи нам дакле шта мислиш ти? Треба ли дати харач ћесару или не?
17dic ergo nobis quid tibi videtur, licet censum dare Cæsari, an non?
18Разумевши Исус лукавство њихово рече: Што ме кушате, лицемери?
18Cognita autem Jesus nequitia eorum, ait: Quid me tentatis, hypocritæ?
19Покажите ми новац харачки. А они донесоше Му новац.
19ostendite mihi numisma census. At illi obtulerunt ei denarium.
20И рече им: Чији је образ овај и натпис?
20Et ait illis Jesus: Cujus est imago hæc, et superscriptio?
21И рекоше Му: Ћесарев. Тада рече им: Подајте дакле ћесарево ћесару, и Божје Богу.
21Dicunt ei: Cæsaris. Tunc ait illis: Reddite ergo quæ sunt Cæsaris, Cæsari: et quæ sunt Dei, Deo.
22И чувши дивише се, и оставивши Га отидоше.
22Et audientes mirati sunt, et relicto eo abierunt.
23Тај дан приступише к Њему садукеји који говоре да нема васкрсења, и упиташе Га
23In illo die accesserunt ad eum sadducæi, qui dicunt non esse resurrectionem: et interrogaverunt eum,
24говорећи: Учитељу! Мојсије рече: Ако ко умре без деце, да узме брат његов жену његову и да подигне семе брату свом.
24dicentes: Magister, Moyses dixit: Si quis mortuus fuerit non habens filium, ut ducat frater ejus uxorem illius, et suscitet semen fratri suo.
25У нас беше седам браће; и први оженивши се умре, и не имавши порода остави жену своју брату свом.
25Erant autem apud nos septem fratres: et primus, uxore ducta, defunctus est: et non habens semen, reliquit uxorem suam fratri suo.
26А тако и други, и трећи, све до седмог.
26Similiter secundus, et tertius usque ad septimum.
27А после свих умре и жена.
27Novissime autem omnium et mulier defuncta est.
28О васкрсењу дакле кога ће од седморице бити жена? Јер је за свима била.
28In resurrectione ergo cujus erit de septem uxor? omnes enim habuerunt eam.
29А Исус одговарајући рече им: Варате се, не знајући Писма ни силе Божје.
29Respondens autem Jesus, ait illis: Erratis nescientes Scripturas, neque virtutem Dei.
30Јер о васкрсењу нити ће се женити ни удавати; него су као анђели Божји на небу.
30In resurrectione enim neque nubent, neque nubentur: sed erunt sicut angeli Dei in cælo.
31А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је рекао Бог говорећи:
31De resurrectione autem mortuorum non legistis quod dictum est a Deo dicente vobis:
32Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев! Није Бог Бог мртвих, него живих.
32Ego sum Deus Abraham, et Deus Isaac, et Deus Jacob? Non est Deus mortuorum, sed viventium.
33И чувши народ дивљаше се науци Његовој.
33Et audientes turbæ, mirabantur in doctrina ejus.
34А фарисеји чувши да посрами садукеје сабраше се заједно.
34Pharisæi autem audientes quod silentium imposuisset sadducæis, convenerunt in unum:
35И упита један од њих законик кушајући Га и говорећи:
35et interrogavit eum unus ex eis legis doctor, tentans eum:
36Учитељу! Која је заповест највећа у закону?
36Magister, quod est mandatum magnum in lege?
37А Исус рече му: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом.
37Ait illi Jesus: Diliges Dominum Deum tuum ex toto corde tuo, et in tota anima tua, et in tota mente tua.
38Ово је прва и највећа заповест.
38Hoc est maximum, et primum mandatum.
39А друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе.
39Secundum autem simile est huic: Diliges proximum tuum, sicut teipsum.
40О овима двема заповестима виси сав закон и пророци.
40In his duobus mandatis universa lex pendet, et prophetæ.
41А кад се сабраше фарисеји, упита их Исус
41Congregatis autem pharisæis, interrogavit eos Jesus,
42говорећи: Шта мислите за Христа, чији је син? Рекоше Му: Давидов.
42dicens: Quid vobis videtur de Christo? cujus filius est? Dicunt ei: David.
43Рече им: Како дакле Давид Њега духом назива Господом говорећи:
43Ait illis: Quomodo ergo David in spiritu vocat eum Dominum, dicens:
44Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим?
44Dixit Dominus Domino meo: Sede a dextris meis, donec ponam inimicos tuos scabellum pedum tuorum?
45Кад дакле Давид назива Њега Господом, како му је син?
45Si ergo David vocat eum Dominum, quomodo filius ejus est?
46И нико Му не могаше одговорити речи; нити смеде ко од тог дана да Га запита више.
46Et nemo poterat ei respondere verbum: neque ausus fuit quisquam ex illa die eum amplius interrogare.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.