Матеј 22
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Brezhoneg (Breton Gospels, 1827)
1И одговарајући Исус опет рече им у причама говорећи:
1Jezuz o komz, a lavaras a-nevez dezho dre barabolennoù:
2Царство је небеско као човек цар који начини свадбу сину свом.
2Rouantelezh an neñvoù a zo heñvel ouzh ur roue hag a reas ur goan-eured evit e vab.
3И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтеше доћи.
3Kas a reas e vevelien da c'hervel ar re a oa bet pedet d'an eured; met ne felle ket dezho dont.
4Опет посла друге слуге говорећи: Кажите званицама: Ево сам обед свој уготовио, и јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово; дођите на свадбу.
4Kas a reas adarre mevelien all, en ur lavarout: Lavarit d'ar re a zo bet pedet: Setu, va lein am eus fichet, lazhet em eus va ejened ha va loened lard, pep tra a zo prest, deuit d'an eured.
5А они не маривши отидоше овај у поље своје, а овај к трговини својој.
5Met ne rejont van ebet ouzh kement-se, hag ez ejont, unan d'e bark, unan all d'e genwerzh,
6А остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише их.
6ha re all a grogas en e vevelien, o gwallgasas hag o lazhas.
7А кад то чу цар онај, разгневи се и пославши војску своју погуби крвнике оне, и град њихов запали.
7Ar roue a yeas droug ennañ, hag o vezañ kaset e soudarded, e lakaas da vervel al lazherien-se, hag e tevas o c'hêr.
8Тада рече слугама својим: Свадба је дакле готова, а званице не бише достојне.
8Neuze e lavaras d'e vevelien: An eured a zo prest, met ar re a oa bet pedet dezhi ne oant ket din anezhi.
9Идите дакле на раскршће и кога год нађете, дозовите на свадбу.
9It eta er c'hroazhentoù, ha galvit d'an eured an holl re a gavot.
10И изишавши слуге оне на раскршћа сабраше све које нађоше, зле и добре; и столови напунише се гостију.
10E vevelien, o vezañ aet dre an hentoù, a zastumas kement a gavjont, mat ha fall, ha sal an eured a voe leuniet gant tud ouzh taol.
11Изашавши пак цар да види госте угледа онде човека необученог у свадбено рухо.
11Ar roue, o vezañ deuet evit gwelout ar re a oa ouzh taol, a welas eno un den n'en devoa ket gwisket un dilhad eured.
12И рече му: Пријатељу! Како си дошао амо без свадбеног руха? А он оћуте.
12Lavarout a reas dezhañ: Va mignon, penaos out deuet amañ hep kaout un dilhad eured? Eñ a chomas mut.
13Тада рече цар слугама: Свежите му руке и ноге, па га узмите те баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.
13Neuze ar roue a lavaras d'ar vevelien: Ereit e zaouarn hag e dreid, ha taolit eñ en deñvalijenn a-ziavaez, e-lec'h ma vo goueladegoù ha grigoñsadegoù-dent.
14Јер су многи звани, али је мало избраних.
14Rak kalz a zo galvet, met nebeut a zo dibabet.
15Тада отидоше фарисеји и начинише веће како би Га ухватили у речи.
15Neuze ar farizianed a yeas d'en em guzuliañ war an doare d'e dapout en e gomzoù.
16И послаше к Њему ученике своје с Иродовцима, те рекоше: Учитељу! Знамо да си истинит, и путу Божјем заиста учиш, и не мариш ни за кога, јер не гледаш ко је ко.
16Kas a rejont d'e gavout o diskibien gant an herodianed, da lavarout dezhañ: Mestr, gouzout a reomp penaos out gwirion ha penaos e kelennez hent Doue hervez ar wirionez, hep ober van eus den ebet, rak ne sellez ket ouzh diavaez an dud.
17Кажи нам дакле шта мислиш ти? Треба ли дати харач ћесару или не?
17Lavar deomp eta petra a soñjez: Ha dleet eo paeañ ar gwir da Gezar, pe n'eo ket?
18Разумевши Исус лукавство њихово рече: Што ме кушате, лицемери?
18Met Jezuz, oc'h anavezout o fallentez, a lavaras dezho: Perak e temptit ac'hanon, pilpouzed?
19Покажите ми новац харачки. А они донесоше Му новац.
19Diskouezit din ar moneiz ma vez paeet ar gwir gantañ. Hag e rojont dezhañ un diner.
20И рече им: Чији је образ овај и натпис?
20Goulenn a reas outo: Eus piv eo ar skeud hag ar skrid-mañ?
21И рекоше Му: Ћесарев. Тада рече им: Подајте дакле ћесарево ћесару, и Божје Богу.
21Int a lavaras dezhañ: Eus Kezar. Neuze e lavaras dezho: Roit eta da Gezar ar pezh a zo da Gezar, ha da Zoue ar pezh a zo da Zoue.
22И чувши дивише се, и оставивши Га отидоше.
22Souezhet eus ar pezh a glevjont, e lezjont anezhañ hag ez ejont kuit.
23Тај дан приступише к Њему садукеји који говоре да нема васкрсења, и упиташе Га
23An hevelep devezh, ar sadukeiz, hag a lavar n'eus ket a adsavidigezh a varv, a zeuas da gavout Jezuz, hag a reas outañ ar goulenn-mañ:
24говорећи: Учитељу! Мојсије рече: Ако ко умре без деце, да узме брат његов жену његову и да подигне семе брату свом.
24Mestr, Moizez en deus lavaret: Mar marv unan bennak hep bugale, e vreur a zimezo d'e intañvez, evit sevel lignez d'e vreur.
25У нас беше седам браће; и први оженивши се умре, и не имавши порода остави жену своју брату свом.
25Bez' e oa en hon touez seizh breur. An hini kentañ a zimezas hag a varvas; hag evel n'en devoa ket a vugale, e lezas e wreg d'e vreur.
26А тако и други, и трећи, све до седмог.
26En hevelep doare e c'hoarvezas gant an eil, an trede, betek ar seizhvet.
27А после свих умре и жена.
27Ha d'an diwezhañ-holl, ar wreg a varvas ivez.
28О васкрсењу дакле кога ће од седморице бити жена? Јер је за свима била.
28Da behini ar seizh-se e vo gwreg, en adsavidigezh a varv? Rak eo bet dezho holl.
29А Исус одговарајући рече им: Варате се, не знајући Писма ни силе Божје.
29Jezuz, a respontas dezho: En dallentez oc'h, dre n'anavezit ket ar Skriturioù, na galloud Doue.
30Јер о васкрсењу нити ће се женити ни удавати; него су као анђели Божји на небу.
30Rak en adsavidigezh a varv, ar wazed n'o devo ket a wragez, nag ar gwragez a ezhec'h, met bez' e vint evel aeled Doue en neñv.
31А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је рекао Бог говорећи:
31Met diwar-benn an adsavidigezh a varv, ha n'hoc'h eus ket lennet ar pezh en deus Doue lavaret deoc'h:
32Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев! Није Бог Бог мртвих, него живих.
32Me eo Doue Abraham, Doue Izaak, ha Doue Jakob? Doue n'eo ket Doue ar re varv, met Doue ar re vev.
33И чувши народ дивљаше се науци Његовој.
33Ar bobl a selaoue, hag a voe souezhet gant kelennadurezh Jezuz.
34А фарисеји чувши да посрами садукеје сабраше се заједно.
34Ar farizianed, o vezañ klevet penaos en devoa lakaet da devel ar sadukeiz, en em zastumas,
35И упита један од њих законик кушајући Га и говорећи:
35hag unan anezho, doktor eus al lezenn, a reas ar goulenn-mañ outañ, evit e demptañ:
36Учитељу! Која је заповест највећа у закону?
36Mestr, pehini eo ar brasañ gourc'hemenn eus al lezenn?
37А Исус рече му: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом.
37Jezuz a respontas dezhañ: Karout a ri an Aotrou da Zoue, eus da holl galon, eus da holl ene, hag eus da holl soñj.
38Ово је прва и највећа заповест.
38Hennezh eo ar c'hentañ hag ar brasañ eus ar gourc'hemennoù.
39А друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе.
39Ha setu an eil a zo heñvel outañ: Karout a ri da nesañ eveldout da-unan.
40О овима двема заповестима виси сав закон и пророци.
40Eus an daou c'hourc'hemenn-se, e talc'h an holl lezenn hag ar brofeded.
41А кад се сабраше фарисеји, упита их Исус
41Evel ma oa ar farizianed en em zastumet, Jezuz a reas ur goulenn outo,
42говорећи: Шта мислите за Христа, чији је син? Рекоше Му: Давидов.
42o lavarout: Petra a soñjit eus ar C'hrist? Da biv eo mab? Int a lavaras dezhañ: Da Zavid.
43Рече им: Како дакле Давид Њега духом назива Господом говорећи:
43Jezuz a lavaras dezho: Penaos eta e c'halv David anezhañ, dre ar Spered, e Aotrou, pa lavar:
44Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим?
44An Aotrou en deus lavaret da'm Aotrou: Azez a-zehou din, betek ma em bo graet eus da enebourien ur skabell dindan da dreid.
45Кад дакле Давид назива Њега Господом, како му је син?
45Mar galv eta David e-unan anezhañ Aotrou, penaos eo-eñ e vab?
46И нико Му не могаше одговорити речи; нити смеде ко од тог дана да Га запита више.
46Ha den ne c'hellas respont ur ger dezhañ. Adalek an deiz-se, hini ne gredas mui ober goulenn ebet outañ.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.