Матеј 22
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
1И одговарајући Исус опет рече им у причама говорећи:
1Weer nam Jesus het woord, en sprak tot hen in gelijkenissen:
2Царство је небеско као човек цар који начини свадбу сину свом.
2Het rijk der hemelen is gelijk aan een koning, die een bruiloftsmaal gaf voor zijn zoon.
3И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтеше доћи.
3En hij zond zijn dienaars uit, om de genodigden tot de bruiloft te roepen; maar ze wilden niet komen.
4Опет посла друге слуге говорећи: Кажите званицама: Ево сам обед свој уготовио, и јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово; дођите на свадбу.
4Opnieuw zond hij andere dienaars, en sprak: Zegt aan de genodigden: Ziet, ik heb mijn maaltijd gereed, mijn ossen en mestvee zijn geslacht, en alles is klaar; komt toch ter bruiloft.
5А они не маривши отидоше овај у поље своје, а овај к трговини својој.
5Maar ze sloegen er geen acht op, en gingen huns weegs; de een naar zijn hoeve, de ander naar zijn zaken.
6А остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише их.
6De overigen grepen zijn dienaars vast, mishandelden en doodden ze.
7А кад то чу цар онај, разгневи се и пославши војску своју погуби крвнике оне, и град њихов запали.
7Toen werd de koning vergramd; hij zond zijn leger uit, doodde die moordenaars en stak hun stad in brand.
8Тада рече слугама својим: Свадба је дакле готова, а званице не бише достојне.
8En hij sprak tot zijn dienaars: Het bruiloftsmaal is wel gereed, maar de genodigden verdienden het niet.
9Идите дакле на раскршће и кога год нађете, дозовите на свадбу.
9Gaat dus naar de kruispunten der straten, en nodigt allen ter bruiloft, die gij er vinden zult.
10И изишавши слуге оне на раскршћа сабраше све које нађоше, зле и добре; и столови напунише се гостију.
10Zijn dienaars gingen de straten op, en verzamelden allen, die zij er aantroffen, slechten en goeden; en de bruiloftszaal werd met gasten gevuld.
11Изашавши пак цар да види госте угледа онде човека необученог у свадбено рухо.
11Toen nu de koning binnentrad, om de aanliggende gasten te zien, zag hij een man, die geen bruiloftskleed aan had.
12И рече му: Пријатељу! Како си дошао амо без свадбеног руха? А он оћуте.
12En hij sprak tot hem: Vriend, hoe zijt ge hier zonder bruiloftskleed binnengekomen? Hij wist er geen antwoord op te geven.
13Тада рече цар слугама: Свежите му руке и ноге, па га узмите те баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.
13Nu zei de koning tot zijn bedienden: Bindt hem handen en voeten, en werpt hem naar buiten de duisternis in; daar zal geween zijn en gekners der tanden.
14Јер су многи звани, али је мало избраних.
14Want velen zijn geroepen, maar weinigen zijn uitverkoren.
15Тада отидоше фарисеји и начинише веће како би Га ухватили у речи.
15Daarop gingen de farizeën heen, en beraadslaagden, hoe ze Hem in zijn eigen woorden zouden verstrikken.
16И послаше к Њему ученике своје с Иродовцима, те рекоше: Учитељу! Знамо да си истинит, и путу Божјем заиста учиш, и не мариш ни за кога, јер не гледаш ко је ко.
16Ze zonden hun leerlingen met de aanhangers van Herodes op Hem af met de vraag: Meester, we weten, dat Gij oprecht zijt, de weg van God naar waarheid leert, en niemand naar de ogen ziet; want Gij kent geen aanzien des persoons.
17Кажи нам дакле шта мислиш ти? Треба ли дати харач ћесару или не?
17Zeg ons dus: wat dunkt U; is het geoorloofd den keizer belasting te betalen, of niet?
18Разумевши Исус лукавство њихово рече: Што ме кушате, лицемери?
18Jesus kende hun boosheid, en sprak: Huichelaars, wat stelt gij Mij op de proef?
19Покажите ми новац харачки. А они донесоше Му новац.
19Laat Mij de cijnspenning zien. Ze hielden Hem een tienling voor.
20И рече им: Чији је образ овај и натпис?
20Jesus zeide hun: Wiens beeld en randschrift is dit?
21И рекоше Му: Ћесарев. Тада рече им: Подајте дакле ћесарево ћесару, и Божје Богу.
21Ze zeiden: Van den keizer. Hij sprak tot hen: Geeft dan den keizer, wat den keizer toekomt; en geeft aan God, wat God toekomt.
22И чувши дивише се, и оставивши Га отидоше.
22Toen ze dit hoorden, waren ze verwonderd; ze lieten Hem met rust, en gingen heen.
23Тај дан приступише к Њему садукеји који говоре да нема васкрсења, и упиташе Га
23Op diezelfde dag kwamen de sadduceën naar Hem toe, die de verrijzenis loochenen. Ze ondervroegen Hem:
24говорећи: Учитељу! Мојсије рече: Ако ко умре без деце, да узме брат његов жену његову и да подигне семе брату свом.
24Meester, Moses heeft gezegd: Wanneer iemand kinderloos sterft, dan zal zijn broer de vrouw van hem huwen, en nakomelingschap voor zijn broer verwekken.
25У нас беше седам браће; и први оженивши се умре, и не имавши порода остави жену своју брату свом.
25Nu waren er bij ons zeven broers; de eerste huwde en stierf; en daar hij geen kinderen had, liet hij zijn vrouw achter aan zijn broer.
26А тако и други, и трећи, све до седмог.
26Zo ging het ook met den tweeden en den derden, tot den zevenden toe.
27А после свих умре и жена.
27Het laatst van allen stierf ook de vrouw.
28О васкрсењу дакле кога ће од седморице бити жена? Јер је за свима била.
28Wien van de zeven zal ze nu bij de verrijzenis als vrouw toebehoren? Ze hebben haar immers allen gehad.
29А Исус одговарајући рече им: Варате се, не знајући Писма ни силе Божје.
29Jesus antwoordde: Gij dwaalt en kent de Schriften niet, en evenmin de kracht van God.
30Јер о васкрсењу нити ће се женити ни удавати; него су као анђели Божји на небу.
30Want bij de verrijzenis huwt men niet, noch wordt men gehuwd; maar men zal zijn als engelen Gods in de hemel.
31А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је рекао Бог говорећи:
31En wat de verrijzenis der doden betreft, hebt gij niet gelezen, wat God u gezegd heeft:
32Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев! Није Бог Бог мртвих, него живих.
32“Ik ben de God van Abraham, de God van Isaäk, de God van Jakob?” Hij is toch geen God van doden, maar van levenden.
33И чувши народ дивљаше се науци Његовој.
33Toen het volk dit hoorde, stond het verbaasd over zijn leer.
34А фарисеји чувши да посрами садукеје сабраше се заједно.
34Toen de farizeën vernamen, dat Hij de sadduceën tot zwijgen gebracht had, kwamen ze naar Hem toe;
35И упита један од њих законик кушајући Га и говорећи:
35en een hunner, een wetgeleerde, vroeg, om Hem op de proef te stellen:
36Учитељу! Која је заповест највећа у закону?
36Meester, wat is het grootste gebod in de Wet?
37А Исус рече му: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом.
37Jesus zei hem: “Gij zult den Heer uw God beminnen met heel uw hart, met heel uw ziel en heel uw verstand.”
38Ово је прва и највећа заповест.
38Dit is het grootste en eerste gebod.
39А друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе.
39En het tweede daaraan gelijk: “Gij zult uw naaste beminnen als uzelf.”
40О овима двема заповестима виси сав закон и пророци.
40Aan deze twee geboden hangt heel de Wet en de Profeten.
41А кад се сабраше фарисеји, упита их Исус
41Daar nu de farizeën toch bij elkaar waren, vroeg Jesus hun:
42говорећи: Шта мислите за Христа, чији је син? Рекоше Му: Давидов.
42Wat dunkt u van den Christus? Wiens zoon is Hij? Ze zeiden: Van David.
43Рече им: Како дакле Давид Њега духом назива Господом говорећи:
43Hij zeide hun: Hoe noemt David in den Geest Hem dan Heer, wanneer hij zegt:
44Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим?
44“De Heer heeft gesproken tot mijn Heer: Zet U aan mijn rechterhand, Totdat Ik uw vijanden leg Als een voetbank voor uw voeten!”
45Кад дакле Давид назива Њега Господом, како му је син?
45Als David Hem Heer noemt, hoe is Hij dan zijn zoon?
46И нико Му не могаше одговорити речи; нити смеде ко од тог дана да Га запита више.
46Niemand kon Hem antwoord geven; en van die dag af durfde niemand Hem meer ondervragen.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.