Матеј 14
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1У то време дође глас до Ирода четворовласника о Исусу;
1In illo tempore audivit Herodes tetrarcha famam Jesu:
2и рече слугама својим: То је Јован крститељ; он устаде из мртвих, и зато чини чудеса.
2et ait pueris suis: Hic est Joannes Baptista: ipse surrexit a mortuis, et ideo virtutes operantur in eo.
3Јер Ирод ухвати Јована, свеза га и баци у тамницу Иродијаде ради жене Филипа брата свог.
3Herodes enim tenuit Joannem, et alligavit eum: et posuit in carcerem propter Herodiadem uxorem fratris sui.
4Јер му говораше Јован: Не можеш ти ње имати.
4Dicebat enim illi Joannes: Non licet tibi habere eam.
5И хтеде да га убије, али се побоја народа; јер га држаху за пророка.
5Et volens illum occidere, timuit populum: quia sicut prophetam eum habebant.
6А кад беше дан рођења Иродовог, игра кћи Иродијадина пред њима и угоди Ироду.
6Die autem natalis Herodis saltavit filia Herodiadis in medio, et placuit Herodi:
7Зато и с клетвом обећа јој дати шта год заиште.
7unde cum juramento pollicitus est ei dare quodcumque postulasset ab eo.
8А она научена од матере своје: Дај ми, рече, овде на кругу главу Јована крститеља.
8At illa præmonita a matre sua: Da mihi, inquit, hic in disco caput Joannis Baptistæ.
9И забрину се цар; али клетве ради и оних који се гошћаху с њим, заповеди јој дати.
9Et contristatus est rex: propter juramentum autem, et eos qui pariter recumbebant, jussit dari.
10И посла те посекоше Јована у тамници.
10Misitque et decollavit Joannem in carcere.
11И донесоше главу његову на кругу, и дадоше девојци, и однесе је матери својој.
11Et allatum est caput ejus in disco, et datum est puellæ, et attulit matri suæ.
12И дошавши ученици његови, узеше тело његово и укопаше га; и дођоше Исусу те јавише.
12Et accedentes discipuli ejus, tulerunt corpus ejus, et sepelierunt illud: et venientes nuntiaverunt Jesu.
13И чувши Исус, отиде оданде у лађи у пусто место насамо. А кад то чуше људи, идоше за Њим пешице из градова.
13Quod cum audisset Jesus, secessit inde in navicula, in locum desertum seorsum: et cum audissent turbæ, secutæ sunt eum pedestres de civitatibus.
14И изашавши Исус виде многи народ, и сажали му се за њих, и исцели болеснике њихове.
14Et exiens vidit turbam multam, et misertus est eis, et curavit languidos eorum.
15А пред вече приступише к Њему ученици Његови говорећи: Овде је пусто место, а доцкан је већ; отпусти народ нека иде у села да купи себи хране.
15Vespere autem facto, accesserunt ad eum discipuli ejus, dicentes: Desertus est locus, et hora jam præteriit: dimitte turbas, ut euntes in castella, emant sibi escas.
16А Исус рече им: Не треба да иду; подајте им ви нека једу.
16Jesus autem dixit eis: Non habent necesse ire: date illis vos manducare.
17А они рекоше Му: Немамо овде до само пет хлебова и две рибе.
17Responderunt ei: Non habemus hic nisi quinque panes et duos pisces.
18А Он рече: Донесите ми их овамо.
18Qui ait eis: Afferte mihi illos huc.
19И заповеди народу да поседају по трави; па узе оних пет хлебова и две рибе, и погледавши на небо благослови, и преломивши даде ученицима својим, а ученици народу.
19Et cum jussisset turbam discumbere super fœnum, acceptis quinque panibus et duobus piscibus, aspiciens in cælum benedixit, et fregit, et dedit discipulis panes, discipuli autem turbis.
20И једоше сви, и наситише се, и накупише комада што претече дванаест котарица пуних.
20Et manducaverunt omnes, et saturati sunt. Et tulerunt reliquias, duodecim cophinos fragmentorum plenos.
21А оних што су јели беше људи око пет хиљада, осим жена и деце.
21Manducantium autem fuit numerus quinque millia virorum, exceptis mulieribus et parvulis.
22И одмах натера Исус ученике своје да уђу у лађу и напред да иду на оне стране док Он отпусти народ.
22Et statim compulit Jesus discipulos ascendere in naviculam, et præcedere eum trans fretum, donec dimitteret turbas.
23И одступивши народ попе се на гору сам да се моли Богу. И увече беше онде сам.
23Et dimissa turba, ascendit in montem solus orare. Vespere autem facto solus erat ibi:
24А лађа беше насред мора у невољи од валова, јер беше противан ветар.
24navicula autem in medio mari jactabatur fluctibus: erat enim contrarius ventus.
25А у четврту стражу ноћи отиде к њима Исус идући по мору.
25Quarta enim vigilia noctis, venit ad eos ambulans super mare.
26И видевши Га ученици по мору где иде, поплашише се говорећи: То је утвара; и од страха повикаше.
26Et videntes eum super mare ambulantem, turbati sunt, dicentes: Quia phantasma est. Et præ timore clamaverunt.
27А Исус одмах рече им говорећи: Не бојте се; ја сам, не плашите се.
27Statimque Jesus locutus est eis, dicens: Habete fiduciam: ego sum, nolite timere.
28А Петар одговарајући рече: Господе! Ако си Ти, реци ми да дођем к Теби по води.
28Respondens autem Petrus, dixit: Domine, si tu es, jube me ad te venire super aquas.
29А Он рече: Ходи. И изишавши из лађе Петар иђаше по води да дође к Исусу.
29At ipse ait: Veni. Et descendens Petrus de navicula, ambulabat super aquam ut veniret ad Jesum.
30Но видећи ветар велики уплаши се, и почевши се топити, повика говорећи: Господе, помагај!
30Videns vero ventum validum, timuit: et cum cœpisset mergi, clamavit dicens: Domine, salvum me fac.
31И одмах Исус пруживши руку ухвати Петра, и рече му: Маловерни! Зашто се посумња?
31Et continuo Jesus extendens manum, apprehendit eum: et ait illi: Modicæ fidei, quare dubitasti?
32И кад уђоше у лађу, преста ветар.
32Et cum ascendissent in naviculam, cessavit ventus.
33А који беху у лађи приступише и поклонише Му се говорећи: Ваистину Ти си Син Божји.
33Qui autem in navicula erant, venerunt, et adoraverunt eum, dicentes: Vere Filius Dei es.
34И прешавши дођоше у земљу генисаретску.
34Et cum transfretassent, venerunt in terram Genesar.
35И познавши Га људи из оног места, послаше по свој оној околини, и донесоше к Њему све болеснике.
35Et cum cognovissent eum viri loci illius, miserunt in universam regionem illam, et obtulerunt ei omnes male habentes:
36И мољаху Га да се само дотакну скута од Његове хаљине; и који се дотакоше оздравише.
36et rogabant eum ut vel fimbriam vestimenti ejus tangerent. Et quicumque tetigerunt, salvi facti sunt.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.