Матеј 20
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Јер је царство небеско као човек домаћин који ујутру рано изиђе да наима посленике у виноград свој.
1Simile est regnum cælorum homini patrifamilias, qui exiit primo mane conducere operarios in vineam suam.
2И погодивши се с посленицима по грош на дан посла их у виноград свој.
2Conventione autem facta cum operariis ex denario diurno, misit eos in vineam suam.
3И изишавши у трећи сат, виде друге где стоје на тргу беспослени,
3Et egressus circa horam tertiam, vidit alios stantes in foro otiosos,
4и њима рече: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право даћу вам.
4et dixit illis: Ite et vos in vineam meam, et quod justum fuerit dabo vobis.
5И они отидоше. И опет изишавши у шести и девети сат, учини тако.
5Illi autem abierunt. Iterum autem exiit circa sextam et nonam horam: et fecit similiter.
6И у једанаести сат изишавши нађе друге где стоје беспослени, и рече им: Што стојите овде сав дан беспослени?
6Circa undecimam vero exiit, et invenit alios stantes, et dicit illis: Quid hic statis tota die otiosi?
7Рекоше му: Нико нас не најми. Рече им: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право примићете.
7Dicunt ei: Quia nemo nos conduxit. Dicit illis: Ite et vos in vineam meam.
8А кад би у вече, рече господар од винограда к приставу свом: Дозови посленике и подај им плату почевши од последњих до првих.
8Cum sero autem factum esset, dicit dominus vineæ procuratori suo: Voca operarios, et redde illis mercedem incipiens a novissimis usque ad primos.
9И дошавши који су у једанаести сат најмљени примише по грош.
9Cum venissent ergo qui circa undecimam horam venerant, acceperunt singulos denarios.
10А кад дођоше први, мишљаху да ће више примити: И примише и они по грош.
10Venientes autem et primi, arbitrati sunt quod plus essent accepturi: acceperunt autem et ipsi singulos denarios.
11И примивши викаху на господара.
11Et accipientes murmurabant adversus patremfamilias,
12Говорећи: Ови последњи један сат радише, и изједначи их с нама који смо се читав дан мучили и горели.
12dicentes: Hi novissimi una hora fecerunt, et pares illos nobis fecisti, qui portavimus pondus diei, et æstus.
13А он одговарајући рече једном од њих: Пријатељу! Ја теби не чиним криво; ниси ли погодио са мном по грош?
13At ille respondens uni eorum, dixit: Amice, non facio tibi injuriam: nonne ex denario convenisti mecum?
14Узми своје па иди; а ја хоћу и овом последњем да дам као и теби.
14Tolle quod tuum est, et vade: volo autem et huic novissimo dare sicut et tibi.
15Или зар ја нисам властан у свом чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар?
15Aut non licet mihi quod volo, facere? an oculus tuus nequam est, quia ego bonus sum?
16Тако ће бити последњи први и први последњи; јер је много званих, а мало избраних.
16Sic erunt novissimi primi, et primi novissimi. Multi enim sunt vocati, pauci vero electi.
17И пошавши Исус у Јерусалим узе насамо дванаест ученика на путу, и рече им:
17Et ascendens Jesus Jerosolymam, assumpsit duodecim discipulos secreto, et ait illis:
18Ево идем у Јерусалим, и Син човечији биће предан главарима свештеничким и књижевницима; и осудиће Га на смрт;
18Ecce ascendimus Jerosolymam, et Filius hominis tradetur principibus sacerdotum, et scribis, et condemnabunt eum morte,
19и предаће Га незнабошцима да Му се ругају и да Га бију и разапну; и трећи дан устаће.
19et tradent eum gentibus ad illudendum, et flagellandum, et crucifigendum, et tertia die resurget.
20Тада приступи к Њему мати синова Зеведејевих са својим синовима клањајући Му се и молећи Га за нешто.
20Tunc accessit ad eum mater filiorum Zebedæi cum filiis suis, adorans et petens aliquid ab eo.
21А Он јој рече: Шта хоћеш? Рече Му: Заповеди да седу ова моја два сина, један с десне стране Теби, а један с леве стране Теби, у царству Твом.
21Qui dixit ei: Quid vis? Ait illi: Dic ut sedeant hi duo filii mei, unus ad dexteram tuam, et unus ad sinistram in regno tuo.
22А Исус одговарајући рече: Не знате шта тражите; можете ли пити чашу коју ћу ја пити и крстити се крштењем којим се ја крстим? Рекоше Му: Можемо.
22Respondens autem Jesus, dixit: Nescitis quid petatis. Potestis bibere calicem, quem ego bibiturus sum? Dicunt ei: Possumus.
23И рече им: Чашу дакле моју испићете, и крстићете се крштењем којим се ја крстим; али да седете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати, него коме је уготовио Отац мој.
23Ait illis: Calicem quidem meum bibetis: sedere autem ad dexteram meam vel sinistram non est meum dare vobis, sed quibus paratum est a Patre meo.
24И кад чуше осталих десет ученика, расрдише се на та два брата.
24Et audientes decem, indignati sunt de duobus fratribus.
25А Исус дозвавши их рече: Знате да кнезови народни заповедају народу, и поглавари управљају њим.
25Jesus autem vocavit eos ad se, et ait: Scitis quia principes gentium dominantur eorum: et qui majores sunt, potestatem exercent in eos.
26Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.
26Non ita erit inter vos: sed quicumque voluerit inter vos major fieri, sit vester minister:
27И који хоће међу вама да буде први, да вам буде слуга.
27et qui voluerit inter vos primus esse, erit vester servus.
28Као што ни Син човечији није дошао да Му служе, него да служи и да душу своју у откуп да за многе.
28Sicut Filius hominis non venit ministrari, sed ministrare, et dare animam suam redemptionem pro multis.
29И кад је излазио из Јерихона за Њим иђаше народ многи.
29Et egredientibus illis ab Jericho, secuta est eum turba multa,
30И гле, два слепца сеђаху крај пута, и чувши да Исус пролази повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!
30et ecce duo cæci sedentes secus viam audierunt quia Jesus transiret: et clamaverunt, dicentes: Domine, miserere nostri, fili David.
31А народ прећаше им да ућуте; а они још већма повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!
31Turba autem increpabat eos ut tacerent. At illi magis clamabant, dicentes: Domine, miserere nostri, fili David.
32И уставивши се Исус дозва их, и рече: Шта хоћете да вам учиним?
32Et stetit Jesus, et vocavit eos, et ait: Quid vultis ut faciam vobis?
33Рекоше Му: Господе, да се отворе очи наше.
33Dicunt illi: Domine, ut aperiantur oculi nostri.
34И смилова се Исус, и дохвати се очију њихових, и одмах прогледаше очи њихове, и отидоше за Њим.
34Misertus autem eorum Jesus, tetigit oculos eorum. Et confestim viderunt, et secuti sunt eum.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.