Матеј 20
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Reina-Valera 1909
1Јер је царство небеско као човек домаћин који ујутру рано изиђе да наима посленике у виноград свој.
1PORQUE el reino de los cielos es semejante á un hombre, padre de familia, que salió por la mañana á ajustar obreros para su viña.
2И погодивши се с посленицима по грош на дан посла их у виноград свој.
2Y habiéndose concertado con los obreros en un denario al día, los envió á su viña.
3И изишавши у трећи сат, виде друге где стоје на тргу беспослени,
3Y saliendo cerca de la hora de las tres, vió otros que estaban en la plaza ociosos;
4и њима рече: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право даћу вам.
4Y les dijo: Id también vosotros á mi viña, y os daré lo que fuere justo. Y ellos fueron.
5И они отидоше. И опет изишавши у шести и девети сат, учини тако.
5Salió otra vez cerca de las horas sexta y nona, é hizo lo mismo.
6И у једанаести сат изишавши нађе друге где стоје беспослени, и рече им: Што стојите овде сав дан беспослени?
6Y saliendo cerca de la hora undécima, halló otros que estaban ociosos; y díceles: ¿Por qué estáis aquí todo el día ociosos?
7Рекоше му: Нико нас не најми. Рече им: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право примићете.
7Dícenle: Porque nadie nos ha ajustado. Díceles: Id también vosotros á la viña, y recibiréis lo que fuere justo.
8А кад би у вече, рече господар од винограда к приставу свом: Дозови посленике и подај им плату почевши од последњих до првих.
8Y cuando fué la tarde del día, el señor de la viña dijo á su mayordomo: Llama á los obreros y págales el jornal, comenzando desde los postreros hasta los primeros.
9И дошавши који су у једанаести сат најмљени примише по грош.
9Y viniendo los que habían ido cerca de la hora undécima, recibieron cada uno un denario.
10А кад дођоше први, мишљаху да ће више примити: И примише и они по грош.
10Y viniendo también los primeros, pensaron que habían de recibir más; pero también ellos recibieron cada uno un denario.
11И примивши викаху на господара.
11Y tomándolo, murmuraban contra el padre de la familia,
12Говорећи: Ови последњи један сат радише, и изједначи их с нама који смо се читав дан мучили и горели.
12Diciendo: Estos postreros sólo han trabajado una hora, y los has hecho iguales á nosotros, que hemos llevado la carga y el calor del día.
13А он одговарајући рече једном од њих: Пријатељу! Ја теби не чиним криво; ниси ли погодио са мном по грош?
13Y él respondiendo, dijo á uno de ellos: Amigo, no te hago agravio; ¿no te concertaste conmigo por un denario?
14Узми своје па иди; а ја хоћу и овом последњем да дам као и теби.
14Toma lo que es tuyo, y vete; mas quiero dar á este postrero, como á ti.
15Или зар ја нисам властан у свом чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар?
15¿No me es lícito á mí hacer lo que quiero con lo mío? ó ¿es malo tu ojo, porque yo soy bueno?
16Тако ће бити последњи први и први последњи; јер је много званих, а мало избраних.
16Así los primeros serán postreros, y los postreros primeros: porque muchos son llamados, mas pocos escogidos.
17И пошавши Исус у Јерусалим узе насамо дванаест ученика на путу, и рече им:
17Y subiendo Jesús á Jerusalem, tomó sus doce discípulos aparte en el camino, y les dijo:
18Ево идем у Јерусалим, и Син човечији биће предан главарима свештеничким и књижевницима; и осудиће Га на смрт;
18He aquí subimos á Jerusalem, y el Hijo del hombre será entregado á los príncipes de los sacerdotes y á los escribas, y le condenarán á muerte;
19и предаће Га незнабошцима да Му се ругају и да Га бију и разапну; и трећи дан устаће.
19Y le entregarán á los Gentiles para que le escarnezcan, y azoten, y crucifiquen; mas al tercer día resucitará.
20Тада приступи к Њему мати синова Зеведејевих са својим синовима клањајући Му се и молећи Га за нешто.
20Entonces se llegó á él la madre de los hijos de Zebedeo con sus hijos, adorándo le , y pidiéndole algo.
21А Он јој рече: Шта хоћеш? Рече Му: Заповеди да седу ова моја два сина, један с десне стране Теби, а један с леве стране Теби, у царству Твом.
21Y él le dijo: ¿Qué quieres? Ella le dijo: Di que se sienten estos dos hijos míos, el uno á tu mano derecha, y el otro á tu izquierda, en tu reino.
22А Исус одговарајући рече: Не знате шта тражите; можете ли пити чашу коју ћу ја пити и крстити се крштењем којим се ја крстим? Рекоше Му: Можемо.
22Entonces Jesús respondiendo, dijo: No sabéis lo que pedís: ¿podéis beber el vaso que yo he de beber, y ser bautizados del bautismo de que yo soy bautizado? Y ellos le dicen: Podemos.
23И рече им: Чашу дакле моју испићете, и крстићете се крштењем којим се ја крстим; али да седете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати, него коме је уготовио Отац мој.
23Y él les dice: A la verdad mi vaso beberéis, y del bautismo de que yo soy bautizado, seréis bautizados; mas el sentaros á mi mano derecha y á mi izquierda, no es mío dar lo , sino á aquellos para quienes está aparejado de mi Padre.
24И кад чуше осталих десет ученика, расрдише се на та два брата.
24Y como los diez oyeron esto, se enojaron de los dos hermanos.
25А Исус дозвавши их рече: Знате да кнезови народни заповедају народу, и поглавари управљају њим.
25Entonces Jesús llamándolos, dijo: Sabéis que los príncipes de los Gentiles se enseñorean sobre ellos, y los que son grandes ejercen sobre ellos potestad.
26Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.
26Mas entre vosotros no será así; sino el que quisiere entre vosotros hacerse grande, será vuestro servidor;
27И који хоће међу вама да буде први, да вам буде слуга.
27Y el que quisiere entre vosotros ser el primero, será vuestro siervo:
28Као што ни Син човечији није дошао да Му служе, него да служи и да душу своју у откуп да за многе.
28Como el Hijo del hombre no vino para ser servido, sino para servir, y para dar su vida en rescate por muchos.
29И кад је излазио из Јерихона за Њим иђаше народ многи.
29Entonces saliendo ellos de Jericó, le seguía gran compañía.
30И гле, два слепца сеђаху крај пута, и чувши да Исус пролази повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!
30Y he aquí dos ciegos sentados junto al camino, como oyeron que Jesús pasaba, clamaron, diciendo: Señor, Hijo de David, ten misericordia de nosotros.
31А народ прећаше им да ућуте; а они још већма повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!
31Y la gente les reñía para que callasen; mas ellos clamaban más, diciendo: Señor, Hijo de David, ten misericordia de nosotros.
32И уставивши се Исус дозва их, и рече: Шта хоћете да вам учиним?
32Y parándose Jesús, los llamó, y dijo: ¿Qué queréis que haga por vosotros?
33Рекоше Му: Господе, да се отворе очи наше.
33Ellos le dicen: Señor, que sean abiertos nuestros ojos.
34И смилова се Исус, и дохвати се очију њихових, и одмах прогледаше очи њихове, и отидоше за Њим.
34Entonces Jesús, teniendo misericordia de ellos , les tocó los ojos, y luego sus ojos recibieron la vista; y le siguieron.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.