Матеј 20
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Chinese Union Version, punctuated (Simplified)
1Јер је царство небеско као човек домаћин који ујутру рано изиђе да наима посленике у виноград свој.
1「因为天国好像家主清早去雇人进他的葡萄园做工，
2И погодивши се с посленицима по грош на дан посла их у виноград свој.
2和工人讲定一天一钱银子，就打发他们进葡萄园去。
3И изишавши у трећи сат, виде друге где стоје на тргу беспослени,
3约在巳初出去，看见市上还有闲站的人，
4и њима рече: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право даћу вам.
4就对他们说：『你们也进葡萄园去，所当给的，我必给你们。』他们也进去了。
5И они отидоше. И опет изишавши у шести и девети сат, учини тако.
5约在午正和申初又出去，也是这样行。
6И у једанаести сат изишавши нађе друге где стоје беспослени, и рече им: Што стојите овде сав дан беспослени?
6约在酉初出去，看见还有人站在那里，就问他们说：『你们为什么整天在这里闲站呢？』
7Рекоше му: Нико нас не најми. Рече им: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право примићете.
7他们说：『因为没有人雇我们。』他说：『你们也进葡萄园去。』
8А кад би у вече, рече господар од винограда к приставу свом: Дозови посленике и подај им плату почевши од последњих до првих.
8到了晚上，园主对管事的说：『叫工人都来，给他们工钱，从后来的起，到先来的为止。
9И дошавши који су у једанаести сат најмљени примише по грош.
9约在酉初雇的人来了，各人得了一钱银子。
10А кад дођоше први, мишљаху да ће више примити: И примише и они по грош.
10及至那先雇的来了，他们以为必要多得；谁知也是各得一钱。
11И примивши викаху на господара.
11他们得了，就埋怨家主说：
12Говорећи: Ови последњи један сат радише, и изједначи их с нама који смо се читав дан мучили и горели.
12『我们整天劳苦受热，那后来的只做了一小时，你竟叫他们和我们一样吗？』
13А он одговарајући рече једном од њих: Пријатељу! Ја теби не чиним криво; ниси ли погодио са мном по грош?
13家主回答其中的一人说：『朋友，我不亏负你，你与我讲定的不是一钱银子吗？
14Узми своје па иди; а ја хоћу и овом последњем да дам као и теби.
14拿你的走吧！我给那后来的和给你一样，这是我愿意的。
15Или зар ја нисам властан у свом чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар?
15我的东西难道不可随我的意思用吗？因为我作好人，你就红了眼吗？』
16Тако ће бити последњи први и први последњи; јер је много званих, а мало избраних.
16这样，那在后的，将要在前；在前的，将要在后了。」
17И пошавши Исус у Јерусалим узе насамо дванаест ученика на путу, и рече им:
17耶稣上 耶路撒冷 去的时候，在路上把十二个门徒带到一边，对他们说：
18Ево идем у Јерусалим, и Син човечији биће предан главарима свештеничким и књижевницима; и осудиће Га на смрт;
18「看哪，我们上 耶路撒冷 去，人子要被交给祭司长和文士。他们要定他死罪，
19и предаће Га незнабошцима да Му се ругају и да Га бију и разапну; и трећи дан устаће.
19又交给外邦人，将他戏弄，鞭打，钉在十字架上；第三日他要复活。」
20Тада приступи к Њему мати синова Зеведејевих са својим синовима клањајући Му се и молећи Га за нешто.
20那时， 西庇太 儿子的母亲同她两个儿子上前来拜耶稣，求他一件事。
21А Он јој рече: Шта хоћеш? Рече Му: Заповеди да седу ова моја два сина, један с десне стране Теби, а један с леве стране Теби, у царству Твом.
21耶稣说：「你要什么呢？」她说：「愿你叫我这两个儿子在你国里，一个坐在你右边，一个坐在你左边。」
22А Исус одговарајући рече: Не знате шта тражите; можете ли пити чашу коју ћу ја пити и крстити се крштењем којим се ја крстим? Рекоше Му: Можемо.
22耶稣回答说：「你们不知道所求的是什么；我将要喝的杯，你们能喝吗？」他们说：「我们能。」
23И рече им: Чашу дакле моју испићете, и крстићете се крштењем којим се ја крстим; али да седете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати, него коме је уготовио Отац мој.
23耶稣说：「我所喝的杯，你们必要喝；只是坐在我的左右，不是我可以赐的，乃是我父为谁预备的，就赐给谁。」
24И кад чуше осталих десет ученика, расрдише се на та два брата.
24那十个门徒听见，就恼怒他们弟兄二人。
25А Исус дозвавши их рече: Знате да кнезови народни заповедају народу, и поглавари управљају њим.
25耶稣叫了他们来，说：「你们知道外邦人有君王为主治理他们，有大臣操权管束他们。
26Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.
26只是在你们中间，不可这样；你们中间谁愿为大，就必作你们的用人；
27И који хоће међу вама да буде први, да вам буде слуга.
27谁愿为首，就必作你们的仆人。
28Као што ни Син човечији није дошао да Му служе, него да служи и да душу своју у откуп да за многе.
28正如人子来，不是要受人的服事，乃是要服事人，并且要舍命，作多人的赎价。」
29И кад је излазио из Јерихона за Њим иђаше народ многи.
29他们出 耶利哥 的时候，有极多的人跟随他。
30И гле, два слепца сеђаху крај пута, и чувши да Исус пролази повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!
30有两个瞎子坐在路旁，听说是耶稣经过，就喊着说：「主啊， 大卫 的子孙，可怜我们吧！」
31А народ прећаше им да ућуте; а они још већма повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!
31众人责备他们，不许他们作声；他们却越发喊着说：「主啊， 大卫 的子孙，可怜我们吧！」
32И уставивши се Исус дозва их, и рече: Шта хоћете да вам учиним?
32耶稣就站住，叫他们来，说：「要我为你们做什么？」
33Рекоше Му: Господе, да се отворе очи наше.
33他们说：「主啊，要我们的眼睛能看见！」
34И смилова се Исус, и дохвати се очију њихових, и одмах прогледаше очи њихове, и отидоше за Њим.
34耶稣就动了慈心，把他们的眼睛一摸，他们立刻看见，就跟从了耶稣。
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.