Матеј 20
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Louis Segond 1910
1Јер је царство небеско као човек домаћин који ујутру рано изиђе да наима посленике у виноград свој.
1Car le royaume des cieux est semblable à un maître de maison qui sortit dès le matin, afin de louer des ouvriers pour sa vigne.
2И погодивши се с посленицима по грош на дан посла их у виноград свој.
2Il convint avec eux d’un denier par jour, et il les envoya à sa vigne.
3И изишавши у трећи сат, виде друге где стоје на тргу беспослени,
3Il sortit vers la troisième heure, et il en vit d’autres qui étaient sur la place sans rien faire.
4и њима рече: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право даћу вам.
4Il leur dit: Allez aussi à ma vigne, et je vous donnerai ce qui sera raisonnable.
5И они отидоше. И опет изишавши у шести и девети сат, учини тако.
5Et ils y allèrent. Il sortit de nouveau vers la sixième heure et vers la neuvième, et il fit de même.
6И у једанаести сат изишавши нађе друге где стоје беспослени, и рече им: Што стојите овде сав дан беспослени?
6Étant sorti vers la onzième heure, il en trouva d’autres qui étaient sur la place, et il leur dit: Pourquoi vous tenez-vous ici toute la journée sans rien faire?
7Рекоше му: Нико нас не најми. Рече им: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право примићете.
7Ils lui répondirent: C’est que personne ne nous a loués. Allez aussi à ma vigne, leur dit-il.
8А кад би у вече, рече господар од винограда к приставу свом: Дозови посленике и подај им плату почевши од последњих до првих.
8Quand le soir fut venu, le maître de la vigne dit à son intendant: Appelle les ouvriers, et paie-leur le salaire, en allant des derniers aux premiers.
9И дошавши који су у једанаести сат најмљени примише по грош.
9Ceux de la onzième heure vinrent, et reçurent chacun un denier.
10А кад дођоше први, мишљаху да ће више примити: И примише и они по грош.
10Les premiers vinrent ensuite, croyant recevoir davantage; mais ils reçurent aussi chacun un denier.
11И примивши викаху на господара.
11En le recevant, ils murmurèrent contre le maître de la maison,
12Говорећи: Ови последњи један сат радише, и изједначи их с нама који смо се читав дан мучили и горели.
12et dirent: Ces derniers n’ont travaillé qu’une heure, et tu les traites à l’égal de nous, qui avons supporté la fatigue du jour et la chaleur.
13А он одговарајући рече једном од њих: Пријатељу! Ја теби не чиним криво; ниси ли погодио са мном по грош?
13Il répondit à l’un d’eux: Mon ami, je ne te fais pas tort; n’es-tu pas convenu avec moi d’un denier?
14Узми своје па иди; а ја хоћу и овом последњем да дам као и теби.
14Prends ce qui te revient, et va-t’en. Je veux donner à ce dernier autant qu’à toi.
15Или зар ја нисам властан у свом чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар?
15Ne m’est-il pas permis de faire de mon bien ce que je veux? Ou vois-tu de mauvais œil que je sois bon?
16Тако ће бити последњи први и први последњи; јер је много званих, а мало избраних.
16Ainsi les derniers seront les premiers, et les premiers seront les derniers.
17И пошавши Исус у Јерусалим узе насамо дванаест ученика на путу, и рече им:
17Pendant que Jésus montait à Jérusalem, il prit à part les douze disciples, et il leur dit en chemin:
18Ево идем у Јерусалим, и Син човечији биће предан главарима свештеничким и књижевницима; и осудиће Га на смрт;
18Voici, nous montons à Jérusalem, et le Fils de l’homme sera livré aux principaux sacrificateurs et aux scribes. Ils le condamneront à mort,
19и предаће Га незнабошцима да Му се ругају и да Га бију и разапну; и трећи дан устаће.
19et ils le livreront aux païens, pour qu’ils se moquent de lui, le battent de verges, et le crucifient; et le troisième jour il ressuscitera.
20Тада приступи к Њему мати синова Зеведејевих са својим синовима клањајући Му се и молећи Га за нешто.
20Alors la mère des fils de Zébédée s’approcha de Jésus avec ses fils, et se prosterna, pour lui faire une demande.
21А Он јој рече: Шта хоћеш? Рече Му: Заповеди да седу ова моја два сина, један с десне стране Теби, а један с леве стране Теби, у царству Твом.
21Il lui dit: Que veux-tu? Ordonne, lui dit-elle, que mes deux fils, que voici, soient assis, dans ton royaume, l’un à ta droite et l’autre à ta gauche.
22А Исус одговарајући рече: Не знате шта тражите; можете ли пити чашу коју ћу ја пити и крстити се крштењем којим се ја крстим? Рекоше Му: Можемо.
22Jésus répondit: Vous ne savez ce que vous demandez. Pouvez-vous boire la coupe que je dois boire? Nous le pouvons, dirent-ils.
23И рече им: Чашу дакле моју испићете, и крстићете се крштењем којим се ја крстим; али да седете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати, него коме је уготовио Отац мој.
23Et il leur répondit: Il est vrai que vous boirez ma coupe; mais pour ce qui est d’être assis à ma droite et à ma gauche, cela ne dépend pas de moi, et ne sera donné qu’à ceux à qui mon Père l’a réservé.
24И кад чуше осталих десет ученика, расрдише се на та два брата.
24Les dix, ayant entendu cela, furent indignés contre les deux frères.
25А Исус дозвавши их рече: Знате да кнезови народни заповедају народу, и поглавари управљају њим.
25Jésus les appela, et dit: Vous savez que les chefs des nations les tyrannisent, et que les grands les asservissent.
26Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.
26Il n’en sera pas de même au milieu de vous. Mais quiconque veut être grand parmi vous, qu’il soit votre serviteur;
27И који хоће међу вама да буде први, да вам буде слуга.
27et quiconque veut être le premier parmi vous, qu’il soit votre esclave.
28Као што ни Син човечији није дошао да Му служе, него да служи и да душу своју у откуп да за многе.
28C’est ainsi que le Fils de l’homme est venu, non pour être servi, mais pour servir et donner sa vie comme la rançon de plusieurs.
29И кад је излазио из Јерихона за Њим иђаше народ многи.
29Lorsqu’ils sortirent de Jéricho, une grande foule suivit Jésus.
30И гле, два слепца сеђаху крај пута, и чувши да Исус пролази повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!
30Et voici, deux aveugles, assis au bord du chemin, entendirent que Jésus passait, et crièrent: Aie pitié de nous, Seigneur, Fils de David!
31А народ прећаше им да ућуте; а они још већма повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!
31La foule les reprenait, pour les faire taire; mais ils crièrent plus fort: Aie pitié de nous, Seigneur, Fils de David!
32И уставивши се Исус дозва их, и рече: Шта хоћете да вам учиним?
32Jésus s’arrêta, les appela, et dit: Que voulez-vous que je vous fasse?
33Рекоше Му: Господе, да се отворе очи наше.
33Ils lui dirent: Seigneur, que nos yeux s’ouvrent.
34И смилова се Исус, и дохвати се очију њихових, и одмах прогледаше очи њихове, и отидоше за Њим.
34Ému de compassion, Jésus toucha leurs yeux; et aussitôt ils recouvrèrent la vue, et le suivirent.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.