Матеј 15
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Louis Segond 1910
1Тада приступише к Исусу књижевници и фарисеји од Јерусалима говорећи:
1Alors des pharisiens et des scribes vinrent de Jérusalem auprès de Jésus, et dirent:
2Зашто ученици твоји преступају обичаје старих? Јер не умивају руке своје кад хлеб једу.
2Pourquoi tes disciples transgressent-ils la tradition des anciens? Car ils ne se lavent pas les mains, quand ils prennent leurs repas.
3А Он одговарајући рече им: Зашто и ви преступате заповест Божју за обичаје своје?
3Il leur répondit: Et vous, pourquoi transgressez-vous le commandement de Dieu au profit de votre tradition?
4Јер Бог заповеда говорећи: Поштуј оца и матер; и који опсује оца или матер смрћу да умре.
4Car Dieu a dit: Honore ton père et ta mère; et: Celui qui maudira son père ou sa mère sera puni de mort.
5А ви кажете: Ако који рече оцу или матери: Прилог је чим би ти ја могао помоћи;
5Mais vous, vous dites: Celui qui dira à son père ou à sa mère: Ce dont j’aurais pu t’assister est une offrande à Dieu, n’est pas tenu d’honorer son père ou sa mère.
6може и да не поштује оца свог или матере. И укидосте заповест Божју за обичаје своје.
6Vous annulez ainsi la parole de Dieu au profit de votre tradition.
7Лицемери! Добро је за вас пророковао Исаија говорећи:
7Hypocrites, Ésaïe a bien prophétisé sur vous, quand il a dit:
8Ови људи приближавају се к мени устима својим, и уснама поштују ме; а срце њихово далеко стоји од мене.
8Ce peuple m’honore des lèvres, Mais son cœur est éloigné de moi.
9Но залуду ме поштују учећи наукама и заповестима људским.
9C’est en vain qu’ils m’honorent, En enseignant des préceptes qui sont des commandements d’hommes.
10И дозвавши људе, рече им: Слушајте и разумите.
10Ayant appelé à lui la foule, il lui dit: Écoutez, et comprenez.
11Не погани човека шта улази у уста; него шта излази из уста оно погани човека.
11Ce n’est pas ce qui entre dans la bouche qui souille l’homme; mais ce qui sort de la bouche, c’est ce qui souille l’homme.
12Тада приступише ученици Његови и рекоше Му: Знаш ли да фарисеји чувши ту реч саблазнише се?
12Alors ses disciples s’approchèrent, et lui dirent: Sais-tu que les pharisiens ont été scandalisés des paroles qu’ils ont entendues?
13А Он одговарајући рече: Свако дрво које није усадио Отац мој небески, искорениће се.
13Il répondit: Toute plante que n’a pas plantée mon Père céleste sera déracinée.
14Оставите их: они су слепе вође слепцима; а слепац слепца ако води, оба ће у јаму пасти.
14Laissez-les: ce sont des aveugles qui conduisent des aveugles; si un aveugle conduit un aveugle, ils tomberont tous deux dans une fosse.
15А Петар одговарајући рече Му: Кажи нам причу ову.
15Pierre, prenant la parole, lui dit: Explique-nous cette parabole.
16А Исус рече: Еда ли сте и ви још неразумни?
16Et Jésus dit: Vous aussi, êtes-vous encore sans intelligence?
17Зар још не знате да све што улази у уста у трбух иде, и избацује се напоље?
17Ne comprenez-vous pas que tout ce qui entre dans la bouche va dans le ventre, puis est jeté dans les lieux secrets?
18А шта излази из уста из срца излази, и оно погани човека.
18Mais ce qui sort de la bouche vient du cœur, et c’est ce qui souille l’homme.
19Јер од срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, курварства, крађе, лажна сведочанства, хуле на Бога.
19Car c’est du cœur que viennent les mauvaises pensées, les meurtres, les adultères, les impudicités, les vols, les faux témoignages, les calomnies.
20И ово је што погани човека, а неумивеним рукама јести не погани човека.
20Voilà les choses qui souillent l’homme; mais manger sans s’être lavé les mains, cela ne souille point l’homme.
21И изишавши оданде Исус отиде у крајеве тирске и сидонске.
21Jésus, étant parti de là, se retira dans le territoire de Tyr et de Sidon.
22И гле, жена Хананејка изађе из оних крајева, и повика к Њему говорећи: Помилуј ме Господе сине Давидов! Моју кћер врло мучи ђаво.
22Et voici, une femme cananéenne, qui venait de ces contrées, lui cria: Aie pitié de moi, Seigneur, Fils de David! Ma fille est cruellement tourmentée par le démon.
23А Он јој не одговори ни речи. И приступивши ученици Његови мољаху Га говорећи: Отпусти је, како виче за нама.
23Il ne lui répondit pas un mot, et ses disciples s’approchèrent, et lui dirent avec instance: Renvoie-la, car elle crie derrière nous.
24А Он одговарајући рече: Ја сам послан само к изгубљеним овцама дома Израиљевог.
24Il répondit: Je n’ai été envoyé qu’aux brebis perdues de la maison d’Israël.
25А она приступивши поклони Му се говорећи: Господе помози ми!
25Mais elle vint se prosterner devant lui, disant: Seigneur, secours-moi!
26А Он одговарајући рече: Није добро узети од деце хлеб и бацити псима.
26Il répondit: Il n’est pas bien de prendre le pain des enfants, et de le jeter aux petits chiens.
27А она рече: Да, Господе, али и пси једу од мрва што падају с трпезе њихових господара.
27Oui, Seigneur, dit-elle, mais les petits chiens mangent les miettes qui tombent de la table de leurs maîtres.
28Тада одговори Исус, и рече јој: О жено! Велика је вера твоја; нека ти буде како хоћеш. И оздрави кћи њена од оног часа.
28Alors Jésus lui dit: Femme, ta foi est grande; qu’il te soit fait comme tu veux. Et, à l’heure même, sa fille fut guérie.
29И отишавши Исус оданде, дође к мору галилејском, и попевши се на гору, седе онде.
29Jésus quitta ces lieux, et vint près de la mer de Galilée. Étant monté sur la montagne, il s’y assit.
30И приступише к Њему људи многи који имаху са собом хромих, слепих, немих, узетих и других многих, и положише их к ногама Исусовим, и исцели их,
30Alors s’approcha de lui une grande foule, ayant avec elle des boiteux, des aveugles, des muets, des estropiés, et beaucoup d’autres malades. On les mit à ses pieds, et il les guérit;
31тако да се народ дивљаше, видећи неме где говоре, узете здраве, хроме где иду, и слепе где гледају; и хвалише Бога Израиљевог.
31en sorte que la foule était dans l’admiration de voir que les muets parlaient, que les estropiés étaient guéris, que les boiteux marchaient, que les aveugles voyaient; et elle glorifiait le Dieu d’Israël.
32А Исус дозвавши ученике своје рече: Жао ми је овог народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести; а нисам их рад отпустити гладне да не ослабе на путу.
32Jésus, ayant appelé ses disciples, dit: Je suis ému de compassion pour cette foule; car voilà trois jours qu’ils sont près de moi, et ils n’ont rien à manger. Je ne veux pas les renvoyer à jeun, de peur que les forces ne leur manquent en chemin.
33И рекоше Му ученици Његови: Откуда нам у пустињи толики хлеб да се насити толики народ?
33Les disciples lui dirent: Comment nous procurer dans ce lieu désert assez de pains pour rassasier une si grande foule?
34И рече им Исус: Колико хлебова имате? А они рекоше: Седам, и мало рибице.
34Jésus leur demanda: Combien avez-vous de pains? Sept, répondirent-ils, et quelques petits poissons.
35И заповеди народу да поседају по земљи.
35Alors il fit asseoir la foule par terre,
36И узевши оних седам хлебова и рибе, и давши хвалу, преломи, и даде ученицима својим, а ученици народу.
36prit les sept pains et les poissons, et, après avoir rendu grâces, il les rompit et les donna à ses disciples, qui les distribuèrent à la foule.
37И једоше сви, и наситише се; и накупише комада што претече седам котарица пуних.
37Tous mangèrent et furent rassasiés, et l’on emporta sept corbeilles pleines des morceaux qui restaient.
38А оних што су јели беше четири хиљаде људи, осим жена и деце.
38Ceux qui avaient mangé étaient quatre mille hommes, sans les femmes et les enfants.
39И отпустивши народ уђе у лађу, и дође у околине магдалске.
39Ensuite, il renvoya la foule, monta dans la barque, et se rendit dans la contrée de Magadan.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.