Матеј 15
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Diodati Bibbia 1885
1Тада приступише к Исусу књижевници и фарисеји од Јерусалима говорећи:
1ALLORA gli Scribi ed i Farisei di Gerusalemme vennero a Gesù, dicendo:
2Зашто ученици твоји преступају обичаје старих? Јер не умивају руке своје кад хлеб једу.
2Perchè trasgrediscono i tuoi discepoli la tradizion degli anziani? poichè non si lavano le mani, quando prendono cibo.
3А Он одговарајући рече им: Зашто и ви преступате заповест Божју за обичаје своје?
3Ma egli, rispondendo, disse loro: E voi, perchè trasgredite il comandamento di Dio per la vostra tradizione?
4Јер Бог заповеда говорећи: Поштуј оца и матер; и који опсује оца или матер смрћу да умре.
4Poichè Iddio ha comandato in questa maniera: Onora padre, e madre; e: Chi maledice padre, o madre, muoia di morte.
5А ви кажете: Ако који рече оцу или матери: Прилог је чим би ти ја могао помоћи;
5Ma voi dite: Chiunque avrà detto al padre, o alla madre: Tutto ciò, di che tu potresti esser da me sovvenuto, è offerta a Dio;
6може и да не поштује оца свог или матере. И укидосте заповест Божју за обичаје своје.
6può non più onorar suo padre, e sua madre. Ed avete annullato il comandamento di Dio con la vostra tradizione.
7Лицемери! Добро је за вас пророковао Исаија говорећи:
7Ipocriti, ben di voi profetizzò Isaia, dicendo:
8Ови људи приближавају се к мени устима својим, и уснама поштују ме; а срце њихово далеко стоји од мене.
8Questo popolo si accosta a me con la bocca, e mi onora con le labbra; ma il cuor loro è lungi da me.
9Но залуду ме поштују учећи наукама и заповестима људским.
9Ma invano mi onorano insegnando dottrine, che son comandamenti d'uomini.
10И дозвавши људе, рече им: Слушајте и разумите.
10Poi, chiamata a sè la moltitudine, le disse: Ascoltate, ed intendete:
11Не погани човека шта улази у уста; него шта излази из уста оно погани човека.
11Non ciò che entra nella bocca contamina l'uomo; ma ben lo contamina ciò che esce dalla bocca.
12Тада приступише ученици Његови и рекоше Му: Знаш ли да фарисеји чувши ту реч саблазнише се?
12Allora i suoi discepoli, accostatisi, gli dissero: Sai tu che i Farisei, udito questo ragionamento, sono stati scandalezzati?
13А Он одговарајући рече: Свако дрво које није усадио Отац мој небески, искорениће се.
13Ed egli, rispondendo, disse: Ogni pianta che il padre mio celeste non ha piantata sarà diradicata.
14Оставите их: они су слепе вође слепцима; а слепац слепца ако води, оба ће у јаму пасти.
14Lasciateli; son guide cieche di ciechi; ora, se un cieco guida un altro cieco amendue cadranno nella fossa.
15А Петар одговарајући рече Му: Кажи нам причу ову.
15E Pietro, rispondendo, gli disse: Dichiaraci quella parabola.
16А Исус рече: Еда ли сте и ви још неразумни?
16E Gesù disse: Siete voi eziandio ancor privi d'intelletto?
17Зар још не знате да све што улази у уста у трбух иде, и избацује се напоље?
17Non intendete voi ancora che tutto ciò che entra nella bocca se ne va nel ventre, e poi è gettato fuori nella latrina?
18А шта излази из уста из срца излази, и оно погани човека.
18Ma le cose che escono dalla bocca procedono dal cuore, ed esse contaminano l'uomo.
19Јер од срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, курварства, крађе, лажна сведочанства, хуле на Бога.
19Poichè dal cuore procedono pensieri malvagi, omicidii, adulterii, fornicazioni, furti, false testimonianze, maldicenze.
20И ово је што погани човека, а неумивеним рукама јести не погани човека.
20Queste son le cose che contaminano l'uomo; ma il mangiare con mani non lavate non contamina l'uomo.
21И изишавши оданде Исус отиде у крајеве тирске и сидонске.
21POI Gesù, partitosi di là, si ritrasse nelle parti di Tiro, e di Sidon.
22И гле, жена Хананејка изађе из оних крајева, и повика к Њему говорећи: Помилуј ме Господе сине Давидов! Моју кћер врло мучи ђаво.
22Ed ecco, una donna Cananea, uscita di que' confini, gli gridò, dicendo: Abbi pietà di me, o Signore, figliuol di Davide! la mia figliuola è malamente tormentata dal demonio.
23А Он јој не одговори ни речи. И приступивши ученици Његови мољаху Га говорећи: Отпусти је, како виче за нама.
23Ma egli non le rispondeva nulla. E i suoi discepoli, accostatisi, lo pregavano, dicendo: Licenziala, perciocchè ella grida dietro a noi.
24А Он одговарајући рече: Ја сам послан само к изгубљеним овцама дома Израиљевог.
24Ma egli, rispondendo, disse: Io non son mandato se non alle pecore perdute della casa d'Israele.
25А она приступивши поклони Му се говорећи: Господе помози ми!
25Ed ella venne, e l'adorò, dicendo: Signore, aiutami.
26А Он одговарајући рече: Није добро узети од деце хлеб и бацити псима.
26Ma egli, rispondendo, disse: Non è cosa onesta prendere il pan de' figliuoli, e gettarlo a' cagnuoli.
27А она рече: Да, Господе, али и пси једу од мрва што падају с трпезе њихових господара.
27Ed ella disse: Ben dici, Signore; poichè anche i cagnuoli mangiano delle miche che cadono dalla tavola de' lor padroni.
28Тада одговори Исус, и рече јој: О жено! Велика је вера твоја; нека ти буде како хоћеш. И оздрави кћи њена од оног часа.
28Allora Gesù, rispondendo, le disse: O donna, grande è la tua fede; siati fatto come tu vuoi. E da quell'ora, la sua figliuola fu sanata.
29И отишавши Исус оданде, дође к мору галилејском, и попевши се на гору, седе онде.
29E GESÙ, partendo di là, venne presso al mar della Galilea; e salito sopra il monte, si pose quivi a sedere.
30И приступише к Њему људи многи који имаху са собом хромих, слепих, немих, узетих и других многих, и положише их к ногама Исусовим, и исцели их,
30E molte turbe si accostarono a lui, le quali aveano con loro degli zoppi, dei ciechi, de' mutoli, de' monchi, ed altri molti; e li gettarono a' piedi di Gesù, ed egli li sanò;
31тако да се народ дивљаше, видећи неме где говоре, узете здраве, хроме где иду, и слепе где гледају; и хвалише Бога Израиљевог.
31talchè le turbe si maravigliavano, vedendo i mutoli parlare, i monchi esser sani, gli zoppi camminare, e i ciechi vedere; e glorificarono l'Iddio d'Israele.
32А Исус дозвавши ученике своје рече: Жао ми је овог народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести; а нисам их рад отпустити гладне да не ослабе на путу.
32E Gesù, chiamati a sè i suoi discepoli, disse: Io ho gran pietà della moltitudine; perciocchè già tre giorni continui dimora appresso di me, e non ha di che mangiare; e pure io non voglio licenziarli digiuni, che talora non vengano meno tra via.
33И рекоше Му ученици Његови: Откуда нам у пустињи толики хлеб да се насити толики народ?
33E i suoi discepoli gli dissero: Onde avremmo in un luogo deserto tanti pani, che bastassero a saziare una cotanta moltitudine?
34И рече им Исус: Колико хлебова имате? А они рекоше: Седам, и мало рибице.
34E Gesù disse loro: Quanti pani avete? Ed essi dissero: Sette, e alcuni pochi pesciolini.
35И заповеди народу да поседају по земљи.
35Ed egli comandò alle turbe che si mettessero a sedere in terra.
36И узевши оних седам хлебова и рибе, и давши хвалу, преломи, и даде ученицима својим, а ученици народу.
36Poi prese i sette pani, e i pesci, e rese grazie, li ruppe, e li diede a' suoi discepoli; e i discepoli alla moltitudine.
37И једоше сви, и наситише се; и накупише комада што претече седам котарица пуних.
37E tutti ne mangiarono, e furon saziati; poi levaron l'avanzo de' pezzi, e ve ne furono sette panieri pieni.
38А оних што су јели беше четири хиљаде људи, осим жена и деце.
38Or coloro che avean mangiato erano quattromila uomini, oltre alle donne e i fanciulli.
39И отпустивши народ уђе у лађу, и дође у околине магдалске.
39Poi, licenziate le turbe, egli montò nella navicella, e venne ne' confini di Magdala.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.