Матеј 15
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
World English Bible
1Тада приступише к Исусу књижевници и фарисеји од Јерусалима говорећи:
1Then Pharisees and scribes came to Jesus from Jerusalem, saying,
2Зашто ученици твоји преступају обичаје старих? Јер не умивају руке своје кад хлеб једу.
2“Why do your disciples disobey the tradition of the elders? For they don’t wash their hands when they eat bread.”
3А Он одговарајући рече им: Зашто и ви преступате заповест Божју за обичаје своје?
3He answered them, “Why do you also disobey the commandment of God because of your tradition?
4Јер Бог заповеда говорећи: Поштуј оца и матер; и који опсује оца или матер смрћу да умре.
4For God commanded, ‘Honor your father and your mother,’ and, ‘He who speaks evil of father or mother, let him be put to death.’
5А ви кажете: Ако који рече оцу или матери: Прилог је чим би ти ја могао помоћи;
5But you say, ‘Whoever may tell his father or his mother, “Whatever help you might otherwise have gotten from me is a gift devoted to God,”
6може и да не поштује оца свог или матере. И укидосте заповест Божју за обичаје своје.
6he shall not honor his father or mother.’ You have made the commandment of God void because of your tradition.
7Лицемери! Добро је за вас пророковао Исаија говорећи:
7You hypocrites! Well did Isaiah prophesy of you, saying,
8Ови људи приближавају се к мени устима својим, и уснама поштују ме; а срце њихово далеко стоји од мене.
8‘These people draw near to me with their mouth, and honor me with their lips; but their heart is far from me.
9Но залуду ме поштују учећи наукама и заповестима људским.
9And they worship me in vain, teaching as doctrine rules made by men.’”
10И дозвавши људе, рече им: Слушајте и разумите.
10He summoned the multitude, and said to them, “Hear, and understand.
11Не погани човека шта улази у уста; него шта излази из уста оно погани човека.
11That which enters into the mouth doesn’t defile the man; but that which proceeds out of the mouth, this defiles the man.”
12Тада приступише ученици Његови и рекоше Му: Знаш ли да фарисеји чувши ту реч саблазнише се?
12Then the disciples came and said to him, “Do you know that the Pharisees were offended when they heard this saying?”
13А Он одговарајући рече: Свако дрво које није усадио Отац мој небески, искорениће се.
13But he answered, “Every plant which my heavenly Father didn’t plant will be uprooted.
14Оставите их: они су слепе вође слепцима; а слепац слепца ако води, оба ће у јаму пасти.
14Leave them alone. They are blind guides of the blind. If the blind guide the blind, both will fall into a pit.”
15А Петар одговарајући рече Му: Кажи нам причу ову.
15Peter answered him, “Explain the parable to us.”
16А Исус рече: Еда ли сте и ви још неразумни?
16So Jesus said, “Do you also still not understand?
17Зар још не знате да све што улази у уста у трбух иде, и избацује се напоље?
17Don’t you understand that whatever goes into the mouth passes into the belly and then out of the body?
18А шта излази из уста из срца излази, и оно погани човека.
18But the things which proceed out of the mouth come out of the heart, and they defile the man.
19Јер од срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, курварства, крађе, лажна сведочанства, хуле на Бога.
19For out of the heart come evil thoughts, murders, adulteries, sexual sins, thefts, false testimony, and blasphemies.
20И ово је што погани човека, а неумивеним рукама јести не погани човека.
20These are the things which defile the man; but to eat with unwashed hands doesn’t defile the man.”
21И изишавши оданде Исус отиде у крајеве тирске и сидонске.
21Jesus went out from there and withdrew into the region of Tyre and Sidon.
22И гле, жена Хананејка изађе из оних крајева, и повика к Њему говорећи: Помилуј ме Господе сине Давидов! Моју кћер врло мучи ђаво.
22Behold, a Canaanite woman came out from those borders and cried, saying, “Have mercy on me, Lord, you son of David! My daughter is severely possessed by a demon!”
23А Он јој не одговори ни речи. И приступивши ученици Његови мољаху Га говорећи: Отпусти је, како виче за нама.
23But he answered her not a word. His disciples came and begged him, saying, “Send her away; for she cries after us.”
24А Он одговарајући рече: Ја сам послан само к изгубљеним овцама дома Израиљевог.
24But he answered, “I wasn’t sent to anyone but the lost sheep of the house of Israel.”
25А она приступивши поклони Му се говорећи: Господе помози ми!
25But she came and worshiped him, saying, “Lord, help me.”
26А Он одговарајући рече: Није добро узети од деце хлеб и бацити псима.
26But he answered, “It is not appropriate to take the children’s bread and throw it to the dogs.”
27А она рече: Да, Господе, али и пси једу од мрва што падају с трпезе њихових господара.
27But she said, “Yes, Lord, but even the dogs eat the crumbs which fall from their masters’ table.”
28Тада одговори Исус, и рече јој: О жено! Велика је вера твоја; нека ти буде како хоћеш. И оздрави кћи њена од оног часа.
28Then Jesus answered her, “Woman, great is your faith! Be it done to you even as you desire.” And her daughter was healed from that hour.
29И отишавши Исус оданде, дође к мору галилејском, и попевши се на гору, седе онде.
29Jesus departed from there and came near to the sea of Galilee; and he went up on the mountain and sat there.
30И приступише к Њему људи многи који имаху са собом хромих, слепих, немих, узетих и других многих, и положише их к ногама Исусовим, и исцели их,
30Great multitudes came to him, having with them the lame, blind, mute, maimed, and many others, and they put them down at his feet. He healed them,
31тако да се народ дивљаше, видећи неме где говоре, узете здраве, хроме где иду, и слепе где гледају; и хвалише Бога Израиљевог.
31so that the multitude wondered when they saw the mute speaking, the injured healed, the lame walking, and the blind seeing—and they glorified the God of Israel.
32А Исус дозвавши ученике своје рече: Жао ми је овог народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести; а нисам их рад отпустити гладне да не ослабе на путу.
32Jesus summoned his disciples and said, “I have compassion on the multitude, because they have continued with me now three days and have nothing to eat. I don’t want to send them away fasting, or they might faint on the way.”
33И рекоше Му ученици Његови: Откуда нам у пустињи толики хлеб да се насити толики народ?
33The disciples said to him, “Where could we get so many loaves in a deserted place as to satisfy so great a multitude?”
34И рече им Исус: Колико хлебова имате? А они рекоше: Седам, и мало рибице.
34Jesus said to them, “How many loaves do you have?” They said, “Seven, and a few small fish.”
35И заповеди народу да поседају по земљи.
35He commanded the multitude to sit down on the ground;
36И узевши оних седам хлебова и рибе, и давши хвалу, преломи, и даде ученицима својим, а ученици народу.
36and he took the seven loaves and the fish. He gave thanks and broke them, and gave to the disciples, and the disciples to the multitudes.
37И једоше сви, и наситише се; и накупише комада што претече седам котарица пуних.
37They all ate and were filled. They took up seven baskets full of the broken pieces that were left over.
38А оних што су јели беше четири хиљаде људи, осим жена и деце.
38Those who ate were four thousand men, in addition to women and children.
39И отпустивши народ уђе у лађу, и дође у околине магдалске.
39Then he sent away the multitudes, got into the boat, and came into the borders of Magdala.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.