Матеј 21
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
World English Bible
1И кад се приближише к Јерусалиму и дођоше у Витфагу к маслинској гори, онда Исус посла два ученика
1When they came near to Jerusalem and came to Bethsphage, to the Mount of Olives, then Jesus sent two disciples,
2говорећи им: Идите у село што је према вама, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом: одрешите је и доведите ми.
2saying to them, “Go into the village that is opposite you, and immediately you will find a donkey tied, and a colt with her. Untie them and bring them to me.
3И ако вам ко рече шта, кажите да они требају Господу: и одмах ће их послати.
3If anyone says anything to you, you shall say, ‘The Lord needs them,’ and immediately he will send them.”
4А ово је све било да се збуде шта је казао пророк говорећи:
4All this was done that it might be fulfilled which was spoken through the prophet, saying,
5Кажите кћери Сионовој: Ево цар твој иде теби кротак, и јаше на магарцу, и магарету сину магаричином.
5“Tell the daughter of Zion, behold, your King comes to you, humble, and riding on a donkey, on a colt, the foal of a donkey.”
6И ученици отидоше, и учинивши како им заповеди Исус.
6The disciples went and did just as Jesus commanded them,
7Доведоше магарицу и магаре, и метнуше на њих хаљине своје, и посадише Га на њих.
7and brought the donkey and the colt and laid their clothes on them; and he sat on them.
8А људи многи простреше хаљине своје по путу; а други резаху грање од дрвета и простираху по путу.
8A very great multitude spread their clothes on the road. Others cut branches from the trees and spread them on the road.
9А народ који иђаше пред Њим и за Њим, викаше говорећи: Осана Сину Давидовом! Благословен који иде у име Господње! Осана на висини!
9The multitudes who went in front of him, and those who followed, kept shouting, “Hosanna to the son of David! Blessed is he who comes in the name of the Lord! Hosanna in the highest!”
10И кад Он уђе у Јерусалим, узбуни се сав град говорећи: Ко је то?
10When he had come into Jerusalem, all the city was stirred up, saying, “Who is this?”
11А народ говораше: Ово је Исус пророк из Назарета галилејског.
11The multitudes said, “This is the prophet, Jesus, from Nazareth of Galilee.”
12И уђе Исус у цркву Божју, и изгна све који продаваху и куповаху по цркви, и испремета трпезе оних што мењаху новце, и клупе оних што продаваху голубове.
12Jesus entered into the temple of God and drove out all of those who sold and bought in the temple, and overthrew the money changers’ tables and the seats of those who sold the doves.
13И рече им: У Писму стоји: Дом мој дом молитве нека се зове; а ви начинисте од њега пећину хајдучку.
13He said to them, “It is written, ‘My house shall be called a house of prayer,’ but you have made it a den of robbers!”
14И приступише к Њему хроми и слепи у цркви, и исцели их.
14The lame and the blind came to him in the temple, and he healed them.
15А кад видеше главари свештенички и књижевници чудеса што учини, и децу где вичу у цркви и говоре: Осана сину Давидовом, расрдише се.
15But when the chief priests and the scribes saw the wonderful things that he did, and the children who were crying in the temple and saying, “Hosanna to the son of David!” they were indignant,
16И рекоше Му: Чујеш ли шта ови говоре? А Исус рече им: Да! Зар нисте никад читали: Из уста мале деце и која сисају начинио си себи хвалу?
16and said to him, “Do you hear what these are saying?” Jesus said to them, “Yes. Did you never read, ‘Out of the mouth of children and nursing babies, you have perfected praise’?”
17И оставивши их изађе напоље из града у Витанију, и заноћи онде.
17He left them and went out of the city to Bethany, and camped there.
18А ујутру, враћајући се у град, огладне.
18Now in the morning, as he returned to the city, he was hungry.
19И угледавши смокву једну крај пута дође к њој, и не нађе ништа на њој до лишће само, и рече јој: Да никад на теби не буде рода до века. И одмах усахну смоква.
19Seeing a fig tree by the road, he came to it and found nothing on it but leaves. He said to it, “Let there be no fruit from you forever!” Immediately the fig tree withered away.
20И видевши то ученици дивише се говорећи: Како одмах усахну смоква!
20When the disciples saw it, they marveled, saying, “How did the fig tree immediately wither away?”
21А Исус одговарајући рече им: Заиста вам кажем: ако имате веру и не посумњате, не само смоквено учинићете, него и гори овој ако кажете: Дигни се и баци се у море, биће.
21Jesus answered them, “Most certainly I tell you, if you have faith and don’t doubt, you will not only do what was done to the fig tree, but even if you told this mountain, ‘Be taken up and cast into the sea,’ it would be done.
22И све што узиштете у молитви верујући, добићете.
22All things, whatever you ask in prayer, believing, you will receive.”
23И кад дође у цркву и стаде учити, приступише к Њему главари свештенички и старешине народне говорећи: Каквом власти то чиниш? И ко ти даде власт ту?
23When he had come into the temple, the chief priests and the elders of the people came to him as he was teaching, and said, “By what authority do you do these things? Who gave you this authority?”
24А Исус одговарајући рече им: Ја ћу вас упитати једну реч, коју ако ми кажете, и ја ћу вама казати каквом власти ово чиним.
24Jesus answered them, “I also will ask you one question, which if you tell me, I likewise will tell you by what authority I do these things.
25Крштење Јованово откуда би? Или с неба, или од људи? А они помишљаваху у себи говорећи: Ако кажемо: С неба, рећи ће нам: Зашто му дакле не веровасте?
25The baptism of John, where was it from? From heaven or from men?” They reasoned with themselves, saying, “If we say, ‘From heaven,’ he will ask us, ‘Why then did you not believe him?’
26Ако ли кажемо: Од људи, бојимо се народа; јер сви Јована држаху за пророка.
26But if we say, ‘From men,’ we fear the multitude, for all hold John as a prophet.”
27И одговарајући Исусу рекоше: Не знамо. Рече и Он њима: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
27They answered Jesus, and said, “We don’t know.” He also said to them, “Neither will I tell you by what authority I do these things.
28Шта вам се чини? Човек неки имаше два сина; и дошавши к првом рече: Сине! Иди данас ради у винограду мом.
28But what do you think? A man had two sons, and he came to the first, and said, ‘Son, go work today in my vineyard.’
29А он одговарајући рече: Нећу; а после се раскаја и отиде.
29He answered, ‘I will not,’ but afterward he changed his mind, and went.
30И приступивши к другом рече тако. А он одговарајући рече: Хоћу, господару; и не отиде.
30He came to the second, and said the same thing. He answered, ‘I’m going, sir,’ but he didn’t go.
31Који је од ове двојице испунио вољу очеву? Рекоше Му: Први. Рече им Исус: Заиста вам кажем да ће цариници и курве пре вас ући у царство Божје.
31Which of the two did the will of his father?” They said to him, “The first.” Jesus said to them, “Most certainly I tell you that the tax collectors and the prostitutes are entering into God’s Kingdom before you.
32Јер дође к вама Јован путем праведним, и не веровасте му; а цариници и курве вероваше му; и ви пошто видесте то, не раскајасте се да му верујете.
32For John came to you in the way of righteousness, and you didn’t believe him; but the tax collectors and the prostitutes believed him. When you saw it, you didn’t even repent afterward, that you might believe him.
33Другу причу чујте: Беше човек домаћин који посади виноград, и огради га плотом, и ископа у њему пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима и отиде.
33“Hear another parable. There was a man who was a master of a household who planted a vineyard, set a hedge about it, dug a wine press in it, built a tower, leased it out to farmers, and went into another country.
34А кад се приближи време родовима, посла слуге своје к виноградарима да приме родове његове.
34When the season for the fruit came near, he sent his servants to the farmers to receive his fruit.
35И виноградари похватавши слуге његове једног избише, а једног убише, а једног засуше камењем.
35The farmers took his servants, beat one, killed another, and stoned another.
36Опет посла друге слуге, више него пре, и учинише им тако исто.
36Again, he sent other servants more than the first; and they treated them the same way.
37А по том посла к њима сина свог говорећи: Постидеће се сина мог.
37But afterward he sent to them his son, saying, ‘They will respect my son.’
38А виноградари видевши сина рекоше међу собом: Ово је наследник; ходите да га убијемо, и да нама остане достојање његово.
38But the farmers, when they saw the son, said among themselves, ‘This is the heir. Come, let’s kill him and seize his inheritance.’
39И ухватише га, па изведоше га напоље из винограда, и убише.
39So they took him and threw him out of the vineyard, then killed him.
40Кад дође дакле господар од винограда шта ће учинити виноградарима оним?
40When therefore the lord of the vineyard comes, what will he do to those farmers?”
41Рекоше Му: Злочинце ће злом смрти поморити; а виноград даће другим виноградарима, који ће му давати родове у своје време.
41They told him, “He will miserably destroy those miserable men, and will lease out the vineyard to other farmers who will give him the fruit in its season.”
42А рече им Исус: Зар нисте никада читали у Писму: Камен који одбацише зидари, он је постао глава од угла; то би од Господа и дивно је у вашим очима.
42Jesus said to them, “Did you never read in the Scriptures, ‘The stone which the builders rejected was made the head of the corner. This was from the Lord. It is marvelous in our eyes’?
43Зато вам кажем да ће се од вас узети царство Божје, и даће се народу који његове родове доноси.
43“Therefore I tell you, God’s Kingdom will be taken away from you and will be given to a nation producing its fruit.
44И ко падне на овај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.
44He who falls on this stone will be broken to pieces, but on whomever it will fall, it will scatter him as dust.”
45И чувши главари свештенички и фарисеји приче Његове разумеше да за њих говори.
45When the chief priests and the Pharisees heard his parables, they perceived that he spoke about them.
46И гледаху да Га ухвате, али се побојаше народа, јер Га држаху за пророка.
46When they sought to seize him, they feared the multitudes, because they considered him to be a prophet.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.