Матеј 5
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
World English Bible
1А кад Он виде народ, попе се на гору, и седе, и приступише Му ученици Његови.
1Seeing the multitudes, he went up onto the mountain. When he had sat down, his disciples came to him.
2И отворивши уста своја учаше их говорећи:
2He opened his mouth and taught them, saying,
3Благо сиромашнима духом, јер је њихово царство небеско.
3“Blessed are the poor in spirit, for theirs is the Kingdom of Heaven.
4Благо онима који плачу, јер ће се утешити.
4Blessed are those who mourn, for they shall be comforted.
5Благо кроткима, јер ће наследити земљу.
5Blessed are the gentle, for they shall inherit the earth.
6Благо гладнима и жеднима правде, јер ће се наситити.
6Blessed are those who hunger and thirst for righteousness, for they shall be filled.
7Благо милостивима, јер ће бити помиловани.
7Blessed are the merciful, for they shall obtain mercy.
8Благо онима који су чистог срца, јер ће Бога видети.
8Blessed are the pure in heart, for they shall see God.
9Благо онима који мир граде, јер ће се синови Божји назвати.
9Blessed are the peacemakers, for they shall be called children of God.
10Благо прогнанима правде ради, јер је њихово царство небеско.
10Blessed are those who have been persecuted for righteousness’ sake, for theirs is the Kingdom of Heaven.
11Благо вама ако вас узасрамоте и успрогоне и кажу на вас свакојаке рђаве речи лажући, мене ради.
11“Blessed are you when people reproach you, persecute you, and say all kinds of evil against you falsely, for my sake.
12Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима, јер су тако прогонили пророке пре вас.
12Rejoice, and be exceedingly glad, for great is your reward in heaven. For that is how they persecuted the prophets who were before you.
13Ви сте со земљи; ако со обљутави, чим ће се осолити? Она већ неће бити низашта, осим да се проспе напоље и да је људи погазе.
13“You are the salt of the earth, but if the salt has lost its flavor, with what will it be salted? It is then good for nothing, but to be cast out and trodden under the feet of men.
14Ви сте видело свету; не може се град сакрити кад на гори стоји.
14“You are the light of the world. A city located on a hill can’t be hidden.
15Нити се ужиже свећа и меће под суд него на свећњак, те светли свима који су у кући.
15Neither do you light a lamp and put it under a measuring basket, but on a stand; and it shines to all who are in the house.
16Тако да се светли ваше видело пред људима, да виде ваша добра дела, и славе Оца вашег који је на небесима.
16Even so, let your light shine before men, that they may see your good works and glorify your Father who is in heaven.
17Не мислите да сам ја дошао да покварим закон или пророке: нисам дошао да покварим, него да испуним.
17“Don’t think that I came to destroy the law or the prophets. I didn’t come to destroy, but to fulfill.
18Јер вам заиста кажем: докле небо и земља стоји, неће нестати ни најмање словце или једна титла из закона док се све не изврши.
18For most certainly, I tell you, until heaven and earth pass away, not even one smallest letter or one tiny pen stroke shall in any way pass away from the law, until all things are accomplished.
19Ако ко поквари једну од ових најмањих заповести и научи тако људе, најмањи назваће се у царству небеском; а ко изврши и научи, тај ће се велики назвати у царству небеском.
19Therefore, whoever shall break one of these least commandments and teach others to do so, shall be called least in the Kingdom of Heaven; but whoever shall do and teach them shall be called great in the Kingdom of Heaven.
20Јер вам кажем да ако не буде већа правда ваша него књижевника и фарисеја, нећете ући у царство небеско.
20For I tell you that unless your righteousness exceeds that of the scribes and Pharisees, there is no way you will enter into the Kingdom of Heaven.
21Чули сте како је казано старима: Не убиј; јер ко убије, биће крив суду.
21“You have heard that it was said to the ancient ones, ‘You shall not murder;’ and ‘Whoever murders will be in danger of the judgment.’
22А ја вам кажем да ће сваки који се гневи на брата свог низашта, бити крив суду; а ако ли ко рече брату свом: Рака! Биће крив скупштини; а ко рече: Будало! Биће крив паклу огњеном.
22But I tell you that everyone who is angry with his brother without a cause will be in danger of the judgment. Whoever says to his brother, ‘Raca!’ will be in danger of the council. Whoever says, ‘You fool!’ will be in danger of the fire of Gehenna.
23Зато дакле ако принесеш дар свој к олтару, и онде се опоменеш да брат твој има нешто на те,
23“If therefore you are offering your gift at the altar, and there remember that your brother has anything against you,
24остави онде дар свој пред олтаром, и иди пре те се помири с братом својим, па онда дођи и принеси дар свој.
24leave your gift there before the altar, and go your way. First be reconciled to your brother, and then come and offer your gift.
25Мири се са супарником својим брзо, док си на путу с њим, да те супарник не преда судији, а судија да те не преда слузи и у тамницу да те не ставе.
25Agree with your adversary quickly while you are with him on the way; lest perhaps the prosecutor deliver you to the judge, and the judge deliver you to the officer, and you be cast into prison.
26Заиста ти кажем: нећеш изаћи оданде док не даш до последњег динара.
26Most certainly I tell you, you shall by no means get out of there until you have paid the last penny.
27Чули сте како је казано старима: Не чини прељубе.
27“You have heard that it was said, ‘You shall not commit adultery;’
28А ја вам кажем да сваки који погледа на жену са жељом, већ је учинио прељубу у срцу свом.
28but I tell you that everyone who gazes at a woman to lust after her has committed adultery with her already in his heart.
29А ако те око твоје десно саблажњава, ископај га и баци од себе: јер ти је боље да погине један од удова твојих неголи све тело твоје да буде бачено у пакао.
29If your right eye causes you to stumble, pluck it out and throw it away from you. For it is more profitable for you that one of your members should perish than for your whole body to be cast into Gehenna.
30И ако те десна рука твоја саблажњава, одсеци је и баци од себе: јер ти је боље да погине један од удова твојих неголи све тело твоје да буде бачено у пакао.
30If your right hand causes you to stumble, cut it off, and throw it away from you. For it is more profitable for you that one of your members should perish, than for your whole body to be cast into Gehenna.
31Тако је казано: Ако ко пусти жену своју, да јој да књигу распусну.
31“It was also said, ‘Whoever shall put away his wife, let him give her a writing of divorce,’
32А ја вам кажем да сваки који пусти жену своју, осим за прељубу, наводи је те чини прељубу; и који пуштеницу узме прељубу чини.
32but I tell you that whoever puts away his wife, except for the cause of sexual immorality, makes her an adulteress; and whoever marries her when she is put away commits adultery.
33Још сте чули како је казано старима: Не куни се криво, а испуни шта си се Господу заклео.
33“Again you have heard that it was said to the ancient ones, ‘You shall not make false vows, but shall perform to the Lord your vows,’
34А ја вам кажем: не куните се никако: ни небом, јер је престо Божји;
34but I tell you, don’t swear at all: neither by heaven, for it is the throne of God;
35ни земљом, јер је подножје ногама Његовим; ни Јерусалимом, јер је град великог Цара.
35nor by the earth, for it is the footstool of his feet; nor by Jerusalem, for it is the city of the great King.
36Ни главом својом не куни се, јер не можеш длаке једне беле или црне учинити.
36Neither shall you swear by your head, for you can’t make one hair white or black.
37Дакле нека буде ваша реч: да - да; не - не; а шта је више од овог, ода зла је.
37But let your ‘Yes’ be ‘Yes’ and your ‘No’ be ‘No.’ Whatever is more than these is of the evil one.
38Чули сте да је казано: Око за око, и зуб за зуб.
38“You have heard that it was said, ‘An eye for an eye, and a tooth for a tooth.’
39А ја вам кажем да се не браните ода зла, него ако те ко удари по десном твом образу, обрни му и други;
39But I tell you, don’t resist him who is evil; but whoever strikes you on your right cheek, turn to him the other also.
40и који хоће да се суди с тобом и кошуљу твоју да узме, подај му и хаљину.
40If anyone sues you to take away your coat, let him have your cloak also.
41И ако те потера ко један сат, иди с њиме два.
41Whoever compels you to go one mile, go with him two.
42Који иште у тебе, подај му; и који хоће да му узајмиш, не одреци му.
42Give to him who asks you, and don’t turn away him who desires to borrow from you.
43Чули сте да је казано: Љуби ближњег свог, и мрзи на непријатеља свог.
43“You have heard that it was said, ‘You shall love your neighbor and hate your enemy.’
44А ја вам кажем: љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који на вас мрзе и молите се Богу за оне који вас гоне;
44But I tell you, love your enemies, bless those who curse you, do good to those who hate you, and pray for those who mistreat you and persecute you,
45да будете синови Оца свог који је на небесима; јер Он заповеда свом сунцу, те обасјава и зле и добре, и даје дажд праведнима и неправеднима.
45that you may be children of your Father who is in heaven. For he makes his sun to rise on the evil and the good, and sends rain on the just and the unjust.
46Јер ако љубите оне који вас љубе, какву плату имате? Не чине ли то и цариници?
46For if you love those who love you, what reward do you have? Don’t even the tax collectors do the same?
47И ако Бога називате само својој браћи, шта одвише чините? Не чине ли тако и незнабошци?
47If you only greet your friends, what more do you do than others? Don’t even the tax collectors do the same?
48Будите ви дакле савршени, као што је савршен Отац ваш небески.
48Therefore you shall be perfect, just as your Father in heaven is perfect.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.