Матеј 5
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kralice Bible (1613)
1А кад Он виде народ, попе се на гору, и седе, и приступише Му ученици Његови.
1Vida pak Ježíš zástupy, vstoupil na horu; a když se posadil, přistoupili k němu učedlníci jeho.
2И отворивши уста своја учаше их говорећи:
2I otevřev ústa svá, učil je, řka:
3Благо сиромашнима духом, јер је њихово царство небеско.
3Blahoslavení chudí duchem, nebo jejich jest království nebeské.
4Благо онима који плачу, јер ће се утешити.
4Blahoslavení lkající, nebo oni potěšeni budou.
5Благо кроткима, јер ће наследити земљу.
5Blahoslavení tiší, nebo oni dědictví obdrží na zemi.
6Благо гладнима и жеднима правде, јер ће се наситити.
6Blahoslavení, kteříž lačnějí a žíznějí spravedlnosti, nebo oni nasyceni budou.
7Благо милостивима, јер ће бити помиловани.
7Blahoslavení milosrdní, nebo oni milosrdenství důjdou.
8Благо онима који су чистог срца, јер ће Бога видети.
8Blahoslavení čistého srdce, nebo oni Boha viděti budou.
9Благо онима који мир граде, јер ће се синови Божји назвати.
9Blahoslavení pokojní, nebo oni synové Boží slouti budou.
10Благо прогнанима правде ради, јер је њихово царство небеско.
10Blahoslavení, kteříž protivenství trpí pro spravedlnost, neb jejich jest království nebeské.
11Благо вама ако вас узасрамоте и успрогоне и кажу на вас свакојаке рђаве речи лажући, мене ради.
11Blahoslavení jste, když vám zlořečiti budou lidé a protivenství činiti, a mluviti všecko zlé o vás, lhouce, pro mne.
12Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима, јер су тако прогонили пророке пре вас.
12Radujte se a veselte se, nebo odplata vaše hojná jest v nebesích. Takť zajisté protivili se prorokům, kteříž byli před vámi.
13Ви сте со земљи; ако со обљутави, чим ће се осолити? Она већ неће бити низашта, осим да се проспе напоље и да је људи погазе.
13Vy jste sůl země. Jestliže sůl zmařena bude, čím bude osolena? K ničemuž se nehodí více, než aby byla ven vyvržena a od lidí potlačena.
14Ви сте видело свету; не може се град сакрити кад на гори стоји.
14Vy jste světlo světa. Nemůžeť město na hoře ležící skryto býti.
15Нити се ужиже свећа и меће под суд него на свећњак, те светли свима који су у кући.
15Aniž rozsvěcují svíce a stavějí ji pod kbelec, ale na svícen; i svítí všechněm, kteříž v domu jsou.
16Тако да се светли ваше видело пред људима, да виде ваша добра дела, и славе Оца вашег који је на небесима.
16Tak svěť světlo vaše před lidmi, ať vidí skutky vaše dobré, a slaví Otce vašeho, jenž jest v nebesích.
17Не мислите да сам ја дошао да покварим закон или пророке: нисам дошао да покварим, него да испуним.
17Nedomnívejte se, že bych přišel rušiti Zákon anebo Proroky. Nepřišelť jsem rušiti, ale naplniti.
18Јер вам заиста кажем: докле небо и земља стоји, неће нестати ни најмање словце или једна титла из закона док се све не изврши.
18Amen zajisté pravím vám: Dokudž nepomine nebe i země, jediná literka aneb jediný puňktík nepomine z Zákona, až se všecky věci stanou.
19Ако ко поквари једну од ових најмањих заповести и научи тако људе, најмањи назваће се у царству небеском; а ко изврши и научи, тај ће се велики назвати у царству небеском.
19Protož zrušil-li by kdo jedno z přikázání těchto nejmenších a učil by tak lidi, nejmenší slouti bude v království nebeském. Kdož by pak koli činil i jiné učil, ten veliký slouti bude v království nebeském.
20Јер вам кажем да ако не буде већа правда ваша него књижевника и фарисеја, нећете ући у царство небеско.
20Nebo pravím vám: Nebude-liť hojnější spravedlivost vaše nežli zákoníků a farizeů, nikoli nevejdete do království nebeského.
21Чули сте како је казано старима: Не убиј; јер ко убије, биће крив суду.
21Slyšeli jste, že řečeno jest od starých: Nezabiješ. Pakli by kdo zabil, povinen bude státi k soudu.
22А ја вам кажем да ће сваки који се гневи на брата свог низашта, бити крив суду; а ако ли ко рече брату свом: Рака! Биће крив скупштини; а ко рече: Будало! Биће крив паклу огњеном.
22Ale jáť pravím vám: Že každý, kdož se hněvá na bratra svého bez příčiny, povinen k soudu státi. Kdož by pak řekl bratru svému: Rácha, povinen bude před radou státi; a kdož by řekl: Blázne, povinen bude pekelný oheň trpěti.
23Зато дакле ако принесеш дар свој к олтару, и онде се опоменеш да брат твој има нешто на те,
23Protož obětoval-li bys dar svůj na oltář, a tu bys se rozpomenul, že bratr tvůj má něco proti tobě,
24остави онде дар свој пред олтаром, и иди пре те се помири с братом својим, па онда дођи и принеси дар свој.
24Nechejž tu daru svého před oltářem a jdi, prve smiř se s bratrem svým, a potom přijda, obětuj dar svůj.
25Мири се са супарником својим брзо, док си на путу с њим, да те супарник не преда судији, а судија да те не преда слузи и у тамницу да те не ставе.
25Vejdi v dobrou vůli s protivníkem svým rychle, dokudž jsi s ním na cestě, ať by snad nedal tebe protivník tvůj soudci, a soudce dal by tě služebníku, a byl bys uvržen do žaláře.
26Заиста ти кажем: нећеш изаћи оданде док не даш до последњег динара.
26Amen pravím tobě: Nevyjdeš odtud nikoli, dokudž i toho posledního haléře nenavrátíš.
27Чули сте како је казано старима: Не чини прељубе.
27Slyšeli jste, že řečeno jest od starých: Nezcizoložíš.
28А ја вам кажем да сваки који погледа на жену са жељом, већ је учинио прељубу у срцу свом.
28Ale jáť pravím vám: Že každý, kdož by pohleděl na ženu ku požádání jí, již zcizoložil s ní v srdci svém.
29А ако те око твоје десно саблажњава, ископај га и баци од себе: јер ти је боље да погине један од удова твојих неголи све тело твоје да буде бачено у пакао.
29Jestliže pak oko tvé pravé horší tě, vylupiž je a vrz od sebe; nebť jest užitečněji tobě, aby raději zahynul jeden úd tvůj, nežli by celé tělo tvé uvrženo bylo do ohně pekelného.
30И ако те десна рука твоја саблажњава, одсеци је и баци од себе: јер ти је боље да погине један од удова твојих неголи све тело твоје да буде бачено у пакао.
30A pakli ruka tvá pravá horší tě, utniž ji a vrz od sebe; nebo užitečněji jest tobě, aby zahynul raději jeden úd tvůj, nežli by všecko tělo tvé uvrženo bylo do pekelného ohně.
31Тако је казано: Ако ко пусти жену своју, да јој да књигу распусну.
31Též řečeno jest: Kdož by koli propustil manželku svou, aby jí dal lístek rozloučení.
32А ја вам кажем да сваки који пусти жену своју, осим за прељубу, наводи је те чини прељубу; и који пуштеницу узме прељубу чини.
32Jáť pak pravím vám: Že kdožkoli propustil by manželku svou, kromě příčiny cizoložstva, uvodí ji v cizoložstvo, a kdož propuštěnou pojme, cizoloží.
33Још сте чули како је казано старима: Не куни се криво, а испуни шта си се Господу заклео.
33Opět slyšeli jste, že řečeno jest od starých: Nebudeš křivě přisahati, ale splníš Pánu přísahy své.
34А ја вам кажем: не куните се никако: ни небом, јер је престо Божји;
34Ale jáť pravím vám: Abyste nepřisahali všelijak, ani skrze nebe, nebo stolice Boží jest,
35ни земљом, јер је подножје ногама Његовим; ни Јерусалимом, јер је град великог Цара.
35Ani skrze zemi, nebo podnož jeho jest, ani skrze Jeruzalém, nebo město velikého Krále jest.
36Ни главом својом не куни се, јер не можеш длаке једне беле или црне учинити.
36Ani skrze hlavu svou budeš přisahati, nebo nemůžeš jednoho vlasu učiniti bílého aneb černého.
37Дакле нека буде ваша реч: да - да; не - не; а шта је више од овог, ода зла је.
37Ale buď řeč vaše: Jistě, jistě; nikoli, nikoli. Což pak nad to více jest, to od toho zlého jest.
38Чули сте да је казано: Око за око, и зуб за зуб.
38Slyšeli jste, že řečeno jest: Oko za oko, a zub za zub.
39А ја вам кажем да се не браните ода зла, него ако те ко удари по десном твом образу, обрни му и други;
39Jáť pak pravím vám: Abyste neodpírali zlému. Ale udeří-li tě kdo v pravé líce tvé, nasaď jemu i druhého.
40и који хоће да се суди с тобом и кошуљу твоју да узме, подај му и хаљину.
40A tomu, kdož se s tebou chce souditi a sukni tvou vzíti, nech mu i pláště.
41И ако те потера ко један сат, иди с њиме два.
41A nutil-li by tě kdo jíti s sebou míli jednu, jdi s ním dvě.
42Који иште у тебе, подај му; и који хоће да му узајмиш, не одреци му.
42A prosícímu tebe dej, a od toho, kdo by chtěl vypůjčiti od tebe, neodvracuj se.
43Чули сте да је казано: Љуби ближњег свог, и мрзи на непријатеља свог.
43Slyšeli jste, že řečeno jest: Milovati budeš bližního svého, a nenáviděti budeš nepřítele svého.
44А ја вам кажем: љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који на вас мрзе и молите се Богу за оне који вас гоне;
44Ale jáť vám pravím: Milujte nepřátely vaše, dobrořečte těm, kteříž vás proklínají, a dobře čiňte nenávidícím vás, a modlte se za nepřátely a protivníky vaše,
45да будете синови Оца свог који је на небесима; јер Он заповеда свом сунцу, те обасјава и зле и добре, и даје дажд праведнима и неправеднима.
45Abyste byli synové Otce vašeho, jenž jest v nebesích; ješto slunci svému velí vzchoditi na dobré i na zlé, a déšť dává na spravedlivé i na nespravedlivé.
46Јер ако љубите оне који вас љубе, какву плату имате? Не чине ли то и цариници?
46Nebo milujete-li ty, jenž vás milují, jakou odplatu míti budete? Zdaliž i publikáni téhož nečiní?
47И ако Бога називате само својој браћи, шта одвише чините? Не чине ли тако и незнабошци?
47A budete-li pozdravovati toliko bratří svých, což více nad jiné činíte? Však i publikáni to činí.
48Будите ви дакле савршени, као што је савршен Отац ваш небески.
48Buďtež vy tedy dokonalí, jako i Otec váš nebeský dokonalý jest.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.