Матеј 13
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kralice Bible (1613)
1И онај дан изишавши Исус из куће сеђаше крај мора.
1A v ten den vyšed Ježíš z domu, sedl podle moře.
2И сабраше се око Њега људи многи, тако да мора ући у лађу и сести; а народ сав стајаше по брегу.
2I sešli se k němu zástupové mnozí, takže vstoupiv na lodí, seděl, všecken pak zástup stál na břehu.
3И Он им казива много у причама говорећи: Гле, изиђе сејач да сеје.
3I mluvil jim mnoho v podobenstvích, řka: Aj, vyšel rozsevač, aby rozsíval.
4И кад сејаше, једна зрна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их;
4A když on rozsíval, některá seménka padla podle cesty, a přiletěli ptáci, i szobali je.
5а друга падоше на каменита места, где не беше много земље, и одмах изникоше; јер не беше у дубину земље.
5Jiná pak padla na místa skalnatá, kdežto neměla mnoho země; a rychle vzešla, protože neměla hlubokosti země.
6И кад обасја сунце, повенуше, и будући да немаху жила, посахнуше.
6Ale když slunce vzešlo, uvadla, a že neměla kořene, uschla.
7А друга падоше у трње, и нарасте трње, и подави их.
7Jiná pak padla v trní; i vzrostlo trní, a udusilo je.
8А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто, а једно по шездесет, а једно по тридесет.
8A jiná padla v zemi dobrou; i vydalo užitek, některé stý, jiné šedesátý a jiné třidcátý.
9Ко има уши да чује нека чује.
9Kdo má uši k slyšení, slyš.
10И приступивши ученици рекоше Му: Зашто им говориш у причама?
10Tedy přistoupivše učedlníci, řekli jemu: Proč jim v podobenstvích mluvíš?
11А Он одговарајући рече им: Вама је дано да знате тајне царства небеског, а њима није дано.
11On pak odpověděv, řekl jim: Nebo vám dáno jest znáti tajemství království nebeského, ale jim není dáno.
12Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а који нема, узеће му се и оно што има.
12(Nebo kdož má, bude jemu dáno a rozhojníť se; ale kdož nemá, i to, což má, bude od něho odjato.)
13Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде, и чујући не чују нити разумеју.
13Protoť v podobenstvích mluvím jim, že vidouce nevidí, a slyšíce neslyší, ani rozumějí.
14И збива се на њима пророштво Исаијино, које говори: Ушима ћете чути, и нећете разумети; и очима ћете гледати, и нећете видети.
14A plní se na nich proroctví Izaiáše, řkoucí: Ušima uslyšíte, ale nesrozumíte; a hledíce, hleděti budete, ale neuzříte.
15Јер је одрвенило срце ових људи, и ушима тешко чују, и очи су своје затворили да како не виде очима, и ушима не чују, и срцем не разумеју, и не обрате се да их исцелим.
15Nebo ztučnělo jest srdce lidu tohoto, a ušima těžce slyšeli a oči své zamhouřili, aby snad někdy neuzřeli očima a ušima neslyšeli a srdcem nesrozuměli, a neobrátili se, a já abych jich neuzdravil.
16А благо вашим очима што виде, и ушима вашим што чују.
16Ale oči vaše blahoslavené jsou, že vidí, i uši vaše, že slyší.
17Јер вам кажем заиста да су многи пророци и праведници желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.
17Amen zajisté pravím vám, že mnozí proroci a spravedliví žádali viděti to, což vy vidíte, a neviděli, a slyšeti to, což vy slyšíte, a neslyšeli.
18Ви пак чујте причу о сејачу:
18Vy tedy slyšte podobenství rozsevače.
19Свакоме који слуша реч о царству и не разуме, долази нечастиви и краде посејано у срцу његовом: то је око пута посејано.
19Každý, kdož slyší slovo království a nerozumí, přichází ten zlý a uchvacuje to, což jest vsáto v srdce jeho. To jest ten, kterýž podle cesty vsát jest.
20А на камену посејано то је који слуша реч и одмах с радости прими је,
20Ale v skalnatou zemi vsátý, ten jest, kterýž slyší slovo, a hned je s radostí přijímá.
21али нема корена у себи, него је непостојан, па кад буде до невоље или га потерају речи ради, одмах удари натраг.
21Než nemá v sobě kořene, ale jest časný, a když přichází soužení nebo protivenství pro slovo, hned se horší.
22А посејано у трњу то је који слуша реч, но брига овог света и превара богатства загуше реч, и без рода остане.
22Ale mezi trní vsátý, ten jest, kterýž slyší slovo Boží, ale pečování tohoto světa a oklamání zboží udušuje slovo, i bývá učiněno bez užitku.
23А посејано на доброј земљи то је који слуша реч и разуме, који дакле и род рађа, и доноси један по сто, а један по шездесет, а један по тридесет.
23V dobrou pak zemi vsátý, ten jest, kterýž slyší slovo a rozumí, i ovoce nese a vydává, některé zajisté stý, a jiné šedesátý, jiné pak třidcátý.
24Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као човек који посеја добро семе у пољу свом,
24Jiné podobenství předložil jim, řka: Podobno jest království nebeské člověku, rozsívajícímu dobré semeno na poli svém.
25а кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посеја кукољ по пшеници, па отиде.
25Když pak lidé zesnuli, přišel nepřítel jeho a nasál koukole mezi pšenici a odšel.
26А кад ниче усев и род донесе, онда се показа кукољ.
26A když vzrostla bylina a užitek přinesla, tedy ukázal se i koukol.
27Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: Господару! Ниси ли ти добро семе сејао на својој њиви? Откуда дакле кукољ?
27I přistoupivše služebníci hospodáře toho, řekli jemu: Pane, všaks dobrého semene nasál na poli svém, kdeže se pak vzal koukol?
28А он рече им: Непријатељ човек то учини. А слуге рекоше му: Хоћеш ли дакле да идемо да га почупамо?
28A on řekl jim: Nepřítel člověk to učinil. Služebníci pak řekli mu: Chceš-liž, tedy půjdeme a vytrháme jej?
29А он рече: Не; да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме пшеницу.
29On pak odpověděl: Nikoli, abyste trhajíce koukol, spolu s ním nevytrhali pšenice.
30Оставите нека расте обоје заједно до жетве; и у време жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите најпре кукољ, и свежите га у снопље да га сажежем; а пшеницу свезите у житницу моју.
30Nechte, ať obé spolu roste až do žni. A v čas žni dím žencům: Vytrhejte nejprv koukol a svažte jej v snopky k spálení, ale pšenici shromažďte do stodoly mé.
31Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као зрно горушичино које узме човек и посеје на њиви својој,
31Jiné podobenství předložil jim, řka: Podobno jest království nebeské zrnu horčičnému, kteréž vzav člověk, vsál na poli svém.
32које је истина најмање од свију семена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе, и седају на његовим гранама.
32Kteréžto zajisté nejmenší jest mezi všemi semeny, když pak vzroste, větší jest všech bylin, a bývá strom, takže ptactvo nebeské přiletíce, hnízda sobě dělají na ratolestech jeho.
33Другу причу каза им: Царство је небеско као квасац који узме жена и метне у три копање брашна док све не ускисне.
33Jiné podobenství mluvil jim, řka: Podobno jest království nebeské kvasu, kterýž vzavši žena, zadělala ve třech měřicích mouky, až by zkysalo všecko.
34Све ово у причама говори Исус људима, и без приче ништа не говораше им:
34Toto všecko mluvil Ježíš v podobenstvích k zástupům, a bez podobenství nemluvil jim,
35Да се збуде шта је казао пророк говорећи: Отворићу у причама уста своја, казаћу сакривено од постања света.
35Aby se naplnilo povědění skrze proroka, řkoucího: Otevru v podobenstvích ústa svá, vypravovati budu skryté věci od založení světa.
36Тада остави Исус људе, и дође у кућу. И приступише к Њему ученици Његови говорећи: Кажи нам причу о кукољу на њиви.
36Tedy rozpustiv zástupy, šel do domu Ježíš. I přistoupili k němu učedlníci jeho, řkouce: Vylož nám podobenství o koukoli toho pole.
37А Он одговарајући рече им: Који сеје добро семе оно је Син човечији;
37On pak odpovídaje, řekl jim: Rozsevač dobrého semene jestiť Syn člověka.
38а њива је свет; а добро семе синови су царства, а кукољ синови су зла;
38A pole jest tento svět, dobré pak símě jsouť synové království, ale koukol jsou synové toho zlostníka.
39а непријатељ који га је посејао јесте ђаво; а жетва је последак овог века; а жетеоци су анђели.
39A nepřítel, kterýž jej rozsívá, jestiť ďábel, ale žeň jest skonání světa, a ženci jsou andělé.
40Као што се дакле кукољ сабира, и огњем сажиже, тако ће бити на крају овог века.
40Protož jakož vytrhávají koukol a ohněm spalují, takť bude při skonání světa tohoto.
41Послаће Син човечији анђеле своје, и сабраће из царства Његовог све саблазни и који чине безакоње.
41Pošle Syn člověka anděly své, i vyberouť z království jeho všecka pohoršení, i ty, kteříž činí nepravost,
42И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.
42A uvrhouť je do peci ohnivé. Tamť bude pláč a škřipení zubů.
43Тада ће се праведници засјати као сунце у царству Оца свог. Ко има уши да чује нека чује.
43A tehdážť spravedliví stkvíti se budou jako slunce v království Otce svého. Kdo má uši k slyšení, slyš.
44Још је царство небеско као благо сакривено у пољу, које нашавши човек сакри и од радости зато отиде и све што има продаде и купи поље оно.
44Opět podobno jest království nebeské pokladu skrytému v poli, kterýž nalezna člověk, skrývá, a radostí pro něj odejde a prodá všecko, což má, a koupí pole to.
45Још је царство небеско као човек трговац који тражи добар бисер,
45Opět podobno jest království nebeské člověku kupci, hledajícímu dobrých perel.
46па кад нађе једно многоцено зрно бисера, отиде и продаде све што имаше и купи га.
46Kterýž nalezna jednu velmi drahou perlu, odšel a prodal všecko, což měl, a koupil ji.
47Још је царство небеско као мрежа која се баци у море и заграби од сваке руке рибе;
47Opět podobno jest království nebeské vrši puštěné do moře a ze všelikého plodu shromažďující;
48која кад се напуни, извукоше је на крај, и седавши, избраше добре у судове, а зле бацише напоље.
48Kteroužto, když naplněna byla, vytáhše na břeh a sedíce, vybírali, což dobrého bylo, v nádoby své, a což bylo zlého, preč zamítali.
49Тако ће бити на послетку века: изићи ће анђели и одлучиће зле од праведних.
49Takť bude při skonání světa. Vyjdou andělé a oddělí zlé z prostředku spravedlivých,
50И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.
50A uvrhou je do peci ohnivé. Tamť bude pláč a škřipení zubů.
51Рече им Исус: Разуместе ли ово? Рекоше Му: Да, Господе.
51Potom dí jim Ježíš: Srozuměli-li jste tomuto všemu? Řekli jemu: I ovšem, Pane.
52А Он им рече: Зато је сваки књижевник који се научио царству небеском као домаћин који износи из клети своје ново и старо.
52On pak řekl jim: Protož každý učitel umělý v království nebeském podoben jest člověku hospodáři, kterýž vynáší z pokladu svého nové i staré věci.
53И кад сврши Исус приче ове, отиде оданде.
53I stalo se, když dokonal Ježíš podobenství tato, bral se odtud.
54И дошавши на постојбину своју, учаше их по зборницама њиховим тако да Му се дивљаху, и говораху: Откуд овоме премудрост ова и моћи?
54A přišed do vlasti své, učil je v školách jejich, takže se velmi divili, řkouce: Odkud má tento moudrost tuto a moc tuto?
55Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се мати његова Марија, и браћа његова Јаков, и Јосија, и Симон, и Јуда?
55Zdaliž tento není syn tesařův? a zdaliž matka jeho neslove Maria a bratří jeho Jakub a Jozes a Šimon a Judas?
56И сестре његове нису ли све код нас? Откуд њему ово све?
56A sestry jeho zdaliž také všecky u nás nejsou? Odkudž tedy má tyto všecky věci?
57И саблажњаваху се о Њега. А Исус рече им: Нема пророка без части осим на постојбини својој и у дому свом.
57I zhoršili se na něm. A Ježíš řekl: Není prorok beze cti, než v své vlasti a v domu svém.
58И не створи онде чудеса многих за неверство њихово.
58I neučinil tu mnoho divů, pro nevěru jejich.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.