Матеј 13
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Baibal Olcim (Matupi Chin)
1И онај дан изишавши Исус из куће сеђаше крај мора.
1Te hnin ah Jesuh tah im lamloh cet tih tuili kaengah ngol.
2И сабраше се око Њега људи многи, тако да мора ући у лађу и сести; а народ сав стајаше по брегу.
2Te vaengah hlangping rhoek tah anih taengah muep tingtun uh. Te dongah amah tah lawng khuiah ngol hamla kun. Tedae hlangping tah tuikaeng ah boeih pai.
3И Он им казива много у причама говорећи: Гле, изиђе сејач да сеје.
3Te phoeiah amih taengah nuettahnah neh muep a thui tih, “ Cangti aka haeh tah cangti haeh la cet ne ,
4И кад сејаше, једна зрна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их;
4Cangti a haeh vaengah a ngen te longpuei ah tla. Te dongah vaa loh a paan tih a kueh .
5а друга падоше на каменита места, где не беше много земље, и одмах изникоше; јер не беше у дубину земље.
5Angen tah lungrhong dongah tla tih, laimen muep a om pawt dongah tlek poe. Tedae laimen a dung la aom moenih .
6И кад обасја сунце, повенуше, и будући да немаху жила, посахнуше.
6A yung a om pawt dongah khomik ha thoeng vaengah tah a kaeng tih koh .
7А друга падоше у трње, и нарасте трње, и подави их.
7Angen tah hling khuiah tla tih hling te a rhoeng vaengah tah cang te a huep .
8А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто, а једно по шездесет, а једно по тридесет.
8Tedae a ngen tah lai then dongah tla tih a thaih, a ngen yakhat, a ngen sawmrhuk, a ngen tah sawmthum la thaii .
9Ко има уши да чује нека чује.
9Hna aka khueh loh ya saeh,” a ti nah.
10И приступивши ученици рекоше Му: Зашто им говориш у причама?
10Te phoeiah hnukbang rhoek loh a paan uh tih, “Balae tih nuettahnah neh amih na voek?,” a ti na uh.
11А Он одговарајући рече им: Вама је дано да знате тајне царства небеског, а њима није дано.
11Jesuh loh amih te a doo tih, “ Vaan ram kah olhuep ming sak ham nangmih taengah m'paek coeng dae te rhoek taengah a paek moenih .
12Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а који нема, узеће му се и оно што има.
12Aka khueh te tah a paek thil vetih a coih pah ni. Tedae aka khueh pawt te a khueh duen pataeng te a taeng lamkah loh a lat pah ni .
13Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде, и чујући не чују нити разумеју.
13Te dongah ni amih taengah nuettahnah neh ka thui pah. A hmuh uh dae hmat uh pawh. A hnatun uh dae ya uh pawt tih hmuhming uh pawh .
14И збива се на њима пророштво Исаијино, које говори: Ушима ћете чути, и нећете разумети; и очима ћете гледати, и нећете видети.
14Te dongah Isaiah kah tonghma ol te amihtaengah , ' Hnavue neh na yaak uh vetih na hmuhming uh loengloeng mahpawh. Na hmuh tah na hmuh uh vetih na hmat uh loengloeng mahpawh .
15Јер је одрвенило срце ових људи, и ушима тешко чују, и очи су своје затворили да како не виде очима, и ушима не чују, и срцем не разумеју, и не обрате се да их исцелим.
15Pilnam kah thinko he tah a talh pah coeng. Te dongah hna neh a hnatun uh tloel tih a mik khaw a him uh. A mik neh a hmuh uh tih, hna neh a yaak uh, a thinko neh hmuhming uh tih ha bal uh koinih amih te ka hoeih sak ni,” a ti te soep coeng .
16А благо вашим очима што виде, и ушима вашим што чују.
16Tedae nangmih kah mik loh a hmuh tih na hna loh a yaak dongah a yoethen .
17Јер вам кажем заиста да су многи пророци и праведници желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.
17Rhep kan thui, tonghma rhoek boeih neh hlang dueng rhoek loh na hmuh uh te hmuh a hue uh dae hmu uh pawh, na yaak uh te yaak ham akhaw a yaak uh moenih .
18Ви пак чујте причу о сејачу:
18“Te dongah nangmih loh cangti aka tuh kah nuettahnah he hnatun uh .
19Свакоме који слуша реч о царству и не разуме, долази нечастиви и краде посејано у срцу његовом: то је око пута посејано.
19Ram kah olka te a yaak dae aka hmuhming pawt boeih tah, rhaithae loh ha pawk atah a thinko ah tuh tangtae a poel a yoe pah. Te tah longpuei kah a haeh coeng te ni .
20А на камену посејано то је који слуша реч и одмах с радости прими је,
20Lungrhong sokah a haeh te tah ol te a yaak vaengah omngaihnah neh tlek aka doe ni .
21али нема корена у себи, него је непостојан, па кад буде до невоље или га потерају речи ради, одмах удари натраг.
21Tedae a khuiah a yung a khueh pawt dongah kolkalh ni a om. Tedae olka kongah hnaemtaeknah neh phacipphabaem a om vaengah voeng a khah .
22А посејано у трњу то је који слуша реч, но брига овог света и превара богатства загуше реч, и без рода остане.
22Hling laklikah a tuh tah ol te aka ya la om dae dilai kah mawntangnah neh khuehtawn kah hmilhmaknah loh ol te a thing tih a tlongtlai la poeh .
23А посејано на доброј земљи то је који слуша реч и разуме, који дакле и род рађа, и доноси један по сто, а један по шездесет, а један по тридесет.
23Tedae lai then sokah a tuh tah ol te a yaak tih aka hmuhming la om. Anih tah a ngen yakhat, a ngen sawmrhuk, a ngen thumkip la vuei tih thaihtak,” a ti nah.
24Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као човек који посеја добро семе у пољу свом,
24A tloe nuettahnah te amih a paek tih, “ Vaan ram tah amah lo ah cangti then aka tuh hlang neh vai uh .
25а кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посеја кукољ по пшеници, па отиде.
25Tedae hlang a ih vaengah a rhal ha pawk tih, cang lak ah paitaang a haeh phoeiah vik cet .
26А кад ниче усев и род донесе, онда се показа кукољ.
26Khopol te muem tih a vuei a thaih vaengah tah paitaang te khaw phoe .
27Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: Господару! Ниси ли ти добро семе сејао на својој њиви? Откуда дакле кукољ?
27Te vaengah a sal rhoek loh a kungmah te a paan uh tih , “ Boeipa, na lo ah cangti then na haeh moenih a? Tedae paitaang aka om he me lamkah lae? ” a ti nah .
28А он рече им: Непријатељ човек то учини. А слуге рекоше му: Хоћеш ли дакле да идемо да га почупамо?
28Te vaengah amih te , “ He tah rhal hlang loh a saii,” a ti nah. Te dongah sal rhoek loh a taengah , “ Ka cet uh vetih te te yoep sak ham na ngaih a? ” a ti na uh .
29А он рече: Не; да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме пшеницу.
29Tedae amah loh , ' Pawh, paitaang te na yoep uh vaenngah cang neh rhenten na phu uh ve?
30Оставите нека расте обоје заједно до жетве; и у време жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите најпре кукољ, и свежите га у снопље да га сажежем; а пшеницу свезите у житницу моју.
30Cangah duela bok rhoeng sak mai. Cangah tue ah cangat rhoek te , ' Paitaang te lamhma la yoep uh lamtah hoeh hamla a pok la pok uh, tedae cang te tah kai kah khai khuila khoem uh , ' ka ti nah bitni ,’ a ti nah,” te a thui pah.
31Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као зрно горушичино које узме човек и посеје на њиви својој,
31A tloe nuettahnah amih a paek tih, “ Vaan ram tah mukang mu phek la om, te te hlang loh a loh tih a lo ah a tue .
32које је истина најмање од свију семена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе, и седају на његовим гранама.
32Te te a mu aka om boeih lakah yiit. Tedae a rhoeng vaengah toian aka om boeih lakah tanglue tih thing la poeh. Te daengah ni vaan kah vaa loh ha pawk uh tih a hlaeng dongah bu a tuk,” a ti nah.
33Другу причу каза им: Царство је небеско као квасац који узме жена и метне у три копање брашна док све не ускисне.
33A tloe nuettahnah neh amih te, “ Vaan ram tah tolrhu phek la om. Te te huta loh a loh tih vaidam khoi thum khuiah a hlum vaengah boeih a rhoi sak,” a ti nah.
34Све ово у причама говори Исус људима, и без приче ништа не говораше им:
34Jesuh loh he rhoek boeih he nuettahnah neh hlangping taengah a thui. Nuettahnah pawt atah amih taengah ol a thui moenih.
35Да се збуде шта је казао пророк говорећи: Отворићу у причама уста своја, казаћу сакривено од постања света.
35Te daengah ni tonghma loh a phong, “Nuettahnah neh ka ka ka ong vetih Diklai a tongnah lamloh a thuhphah te ka phoe ni,” a ti te a soep eh.
36Тада остави Исус људе, и дође у кућу. И приступише к Њему ученици Његови говорећи: Кажи нам причу о кукољу на њиви.
36Hlangping te a tueih phoeiah im khuila kun. Te vaengah a hnukbang rhoek loh a taengla a paan uh tih, “Lo kah paitaang nuettahnah te kaimih ham thuicaih lah,” a ti nah.
37А Он одговарајући рече им: Који сеје добро семе оно је Син човечији;
37Te vaengah Jesuh loh a doo tih, “ Cangti then aka tuh tah hlang capa ni .
38а њива је свет; а добро семе синови су царства, а кукољ синови су зла;
38Lohma tah Diklai ni. Te phoeiah cangti then tah ram kah a ca rhoek ni. Tedae paitaang tah rhaithae kah a ca rhoek ni .
39а непријатељ који га је посејао јесте ђаво; а жетва је последак овог века; а жетеоци су анђели.
39Te te aka haeh rhal te tah rhaithae ni. Cangah tue tah lunglai tue a bawtnah ni. Cangat rhoek tah puencawn rhoek ni .
40Као што се дакле кукољ сабира, и огњем сажиже, тако ће бити на крају овог века.
40Te dongah paitaang a yoep uh tih hmai neh a hoeh bangla kumhal kah a bawtnah dongah om van ni .
41Послаће Син човечији анђеле своје, и сабраће из царства Његовог све саблазни и који чине безакоње.
41Hlang capa loh a puencawn rhoek te a tueih ni. Te vaengah thangkui neh olaeknah aka saii rhoek boeih te a ram lamloh a bit uh ni .
42И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.
42Te phoeiah amih te hmai alh khuila a phum uh ni. Te rhoek ah rhah neh, no rhuengnah nen ni a om eh.
43Тада ће се праведници засјати као сунце у царству Оца свог. Ко има уши да чује нека чује.
43Te vaengah aka dueng rhoek tah Pa kah ram ah khomik bangla sae uh ni. Hna aka khueh loh ya saeh .
44Још је царство небеско као благо сакривено у пољу, које нашавши човек сакри и од радости зато отиде и све што има продаде и купи поље оно.
44Vaan ram tah lohma ah a thuh sut khohrhang phek la om. Te te hlang loh a hmuh vaengah a thuh tih a omngaihnah neh cet. Te phoeiah a khueh boeih te a yoih tih te kah lohmuen te a lai .
45Још је царство небеско као човек трговац који тражи добар бисер,
45Te phoeiah vaan ram tah laitha then aka toem hnoyoi hlang phek la om .
46па кад нађе једно многоцено зрно бисера, отиде и продаде све што имаше и купи га.
46Laitha a phu aka tlo pakhat la a hmuh dongah, a caeh neh a khueh boeih te a yoih tih a lai .
47Још је царство небеско као мрежа која се баци у море и заграби од сваке руке рибе;
47Vaan ram tah tuili khuila lawk aka voei bangla om bal tih namtu cungkuem lamkah khaw a coi .
48која кад се напуни, извукоше је на крај, и седавши, избраше добре у судове, а зле бацише напоље.
48Te te a bae vaengah lihmoi la a kawt uh. Te phoeiah ngol uh tih a then te busui khuila a sang uh. Tedae a thae te tah phawn a voeih uh .
49Тако ће бити на послетку века: изићи ће анђели и одлучиће зле од праведних.
49Kumhal kah a bawtnah dongah om van ni. Puencawn rhoek loh cet uh vetih aka dueng lakli kah boethae rhoek te a hoep ni .
50И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.
50Te phoeiah amih te hmai alh khuila a voeih uh ni. Te hmuen ah rhah neh no rhuengnah ni aka om eh.,” a ti nah .
51Рече им Исус: Разуместе ли ово? Рекоше Му: Да, Господе.
51“ He rhoek boeih he na hmuhming uh a? ” a ti nah. Amah taengah, “Ue,” a ti uh.
52А Он им рече: Зато је сваки књижевник који се научио царству небеском као домаћин који износи из клети своје ново и старо.
52Te dongah amih taengah, “ Vaan ram kah aka bang cadaek boeih tah a khohrhang khuikah a rhuem neh a thai aka pok hlang imkung phek la om,” a ti nah .
53И кад сврши Исус приче ове, отиде оданде.
53Jesuh loh nuettahnah he bawt a khah tih te lamloh vik nong.
54И дошавши на постојбину своју, учаше их по зборницама њиховим тако да Му се дивљаху, и говораху: Откуд овоме премудрост ова и моћи?
54Te phoeiah amah tolrhum la pawk tih amamih kah tunim ah amih te a thuituen hatah let uh tih, “Anih kah cueihnah neh a thaomnah he me lamkah nim?
55Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се мати његова Марија, и браћа његова Јаков, и Јосија, и Симон, и Јуда?
55“Anih he kutthai capa la aom moenih a? A manu tah Mary la a khue uh moenih a? A mana rhoek khaw James, Josephb, Simon, Judah ta.
56И сестре његове нису ли све код нас? Откуд њему ово све?
56A ngannu rhoek khaw mamih taengah boeih a om uh moenih a? Te dongah anih taengkah boeih he me lamkah nim?” a ti uh.
57И саблажњаваху се о Њега. А Исус рече им: Нема пророка без части осим на постојбини својој и у дому свом.
57Tedae anih kongah amamih te a khah uh. Te dongah Jesuh loh amih te , “ Tonghma he amah im neh amah kah tolrhum pawt atah sawtsit ti om pawh,” a ti nah.
58И не створи онде чудеса многих за неверство њихово.
58Tedae amih kah hnalvalnah kongah a thaomnah muep tueng sak pawh.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.