Матеј 27
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Baibal Olcim (Matupi Chin)
1А кад би ујутру, учинише веће сви главари свештенички и старешине народне за Исуса да Га погубе.
1Mincang a pha atah Jesuh te duek sak hamla khosoihham rhoek neh pilnam khuikah a ham rhoek tah dawtletnah boeih a khueh uh .
2И свезавши Га одведоше, и предаше Га Понтију Пилату, судији.
2Jesuh te a khih uh phoeiah a khuen uh tih khoboei Pilat taengah a thak uh .
3Тада видевши Јуда издајник Његов да Га осудише раскаја се, и врати тридесет сребрника главарима свештеничким и старешинама
3Jesuh a boe sak uh te anih aka voei Judah loh a hmuh vaengah yut tih khosoihham rhoek neh a ham rhoek taengah tangka sawmthum te a balkhong.
4говорећи: Ја сагреших што издадох крв праву. А они рекоше: Шта ми маримо за то? Ти ћеш видети.
4“Ka tholh tih ommongsitoe thii ka voeih,” a ti nah. Tedae te rhoek loh, “Kaimih neh balae benbo benpang, namah loh ming saw,” a ti na uh.
5И бацивши сребрнике у цркви изиђе, и отиде те се обеси.
5Te dongah tangka te bawkim khuiah a voeih tih vik khoe uh. Te phoeiah cet tih kuiok.
6А главари свештенички узевши сребрнике рекоше: Не ваља их метнути у црквену хазну, јер је узето за крв.
6Tedae khosoihham rhoek loh tangka te a loh uh tih, “Thii phu la a om dongah Korban khuila khueh ham tueng pawh,” a ti uh.
7Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље гостима.
7Te dongah dawtletnah a khueh uh tih te nen te kholong rhoek kah phuel la ambop kah lo te a lai uh.
8Од тога се и прозва она њива крвна њива и до данас.
8Te dongah te kah lohmuen tah tihnin due, “Thii lohmuen, “tila a khue uh.
9Тада се изврши шта је казао пророк Јеремија говорећи: И узеше тридесет сребрника, цену цењенога кога су ценили синови Израиљеви;
9Te dongah tonghma Jeremiah loh a thui tah soep coeng. Te vaengah, “Tangka sawmthum te a doe uh. A phu a tloek te Israel ca rhoek lamloh a tloek uh,” a ti.
10и дадоше их за њиву лончареву, као што ми каза Господ.
10Te phoeiah ka boeipa loh a thuinuet bangla ambop kah lohmuen te tangka la a paek uh ,” a ti.
11А Исус стаде пред судијом, и запита Га судија говорећи: Ти ли си цар јудејски? А Исус рече му: Ти кажеш.
11Jesuh te khoboei hmaiah a pai vaengah khoboei loh a dawt tih, “Nang Judah manghai la na om a?” a ti nah hatah Jesuh loh, “ Namah long ni na ti,” a ti nah.
12И кад Га тужаху главари свештенички и старешине, ништа не одговори.
12Te vaengah khosoihham rhoek neh patong rhoek loh Jesuh te a paelnaeh dae a doo moenih.
13Тада рече ми Пилат: Чујеш ли шта на тебе сведоче?
13Te dongah Pilat loh Jesuh te, “Nang he muep m'pael uh te na yaak moenih a?” a ti nah.
14И не одговори му ни једну реч тако да се судија дивљаше врло.
14Tedae Jesuh loh olka kam khat nen pataeng a lan pawt dongah khoboei te bahoeng a ngaihmang.
15А о сваком празнику пасхе беше обичај у судије да пусти народу по једног сужња кога они хоће.
15Khotue ah ana sainoek tah khoboei loh hlangping ham amamih ngaih thongtla pakhat te a hlah.
16А тада имаху знатног сужња по имену Варава.
16Te vaengah Barabbas Jesuh la a khue thongtla mingthang te a khueh uh.
17И кад се сабраше, рече им Пилат: Кога хоћете да вам пустим? Вараву или Исуса прозваног Христа?
17Amih a tingtun uh vaengah Pilat loh amih te, “Jesuh Barabbas neh Khrih la a khue Jesuh khuiah nangmih ham ulae kan hlah ham na ngaih uh,” a ti nah.
18Јер знаше да су Га из зависти предали.
18Uethnetnah dongah anih he a voeih uh tila a ming.
19А кад сеђаше у суду, поручи му жена његова говорећи: Немој се ти ништа мешати у суд тог праведника, јер сам данас у сну много пострадала њега ради.
19Pailat te laitloek ngolkhoel dongah a ngol vaengah a yuu loh anih te ol a tah tih, “Hlang dueng te nang hut moenih, anih kongah tihnin ka mang ah mat ka patang,” a ti nah.
20А главари свештенички и старешине наговорише народ да ишту Вараву, а Исуса да погубе.
20Tedae khosoihham rhoek neh a ham rhoek loh Barabbas te bih tih Jesuh te poci hamla hlangping te a yoek uh.
21А судија одговарајући рече им: Кога хоћете од ове двојице да вам пустим? А они рекоше: Вараву.
21Te phoeiah khoboei loh amih te a doo tih, “Panit khuiah ulae nangmih taengah hlah ham na ngaih uh,” a ti nah. Te vaengah te rhoek loh, “Barabbas,” a ti uh.
22Рече им Пилат: А шта ћу чинити с Исусом прозваним Христом? Рекоше му сви: Да се разапне.
22Pilat loh amih taengah, “Te koinih Khrih la a khue Jesuh te metlam ka saii eh?” a ti nah hatah, “Tai saeh,” boeih a ti uh.
23Судија пак рече: А какво је зло учинио? А они гласно повикаше говорећи: Да се разапне.
23Tedae Pilat loh, “Balae thae a saii te,” a ti nah . Te vaengah amih pang uh khungdaeng tih, “Tai laeh,” a ti uh .
24А кад виде Пилат да ништа не помаже него још већа буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: Ја нисам крив у крви овог праведника: ви ћете видети.
24Pilat loh a hoeikhang hae moenih olpungnah ni aka om tila a hmuh. Tui a loh tih hlangping hmaiah kut a yuh phoeiah, “Anih thii dongah ommongsitoe lamni ka om, namamih loh na ming bitni ,” a ti nah .
25И одговарајући сав народ рече: Крв његова на нас и на децу нашу.
25Te dongah pilnam boeih loh a doo tih, “Anih kah thii tah kaimih so neh ka ca rhoek soah tla saeh,” a ti nah .
26Тада пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да се разапне.
26Te vaengah amih hamla Barabbas te a hlah pah. Tedae Jesuh te a tam tih tai ham a paek.
27Тада војници судијини узеше Исуса у судницу и скупише на Њ сву чету војника.
27Te phoeiah Jesuh te khoboei kah rhalkap rhoek loh khoboeiyung la a khuen uh tih caem pum loh a tingtun thil uh.
28И свукавши Га обукоше Му скерлетну кабаницу.
28A himbai te a pit pa uh tih rhalkap himbai a nukyum te anih a bai sak uh.
29И оплетавши венац од трња метнуше Му на главу, и дадоше Му трску у десницу; и клекнувши на колена пред Њим ругаху Му се говорећи: Здраво, царе јудејски!
29Hling rhuisam khaw a vaeh uh tih a lu soah a khuem sak uh. Te phoeiah capu kong te a bantang kut ah a pom sak uh. Te vaengah a hmaiah cungkueng neh a tamdaeng uh tih, “Judah manghai na sading saeh,” a ti uh.
30И пљунувши на Њ узеше трску и бише Га по глави.
30Te phoeiah Jesuh te a timthoeih uh, capu te a loh uh tih a lu ah a boh uh.
31И кад Му се наругаше, свукоше с Њега кабаницу, и обукоше Га у хаљине Његове, и поведоше Га да Га разапну.
31Jesuh a tamdaeng uh vaengah rhalkap himbai te a pit pa uh tih amah kah himbai te a bai sakuh. Te phoeiah tai hamla a khuen uh .
32И излазећи нађоше човека из Кирине по имену Симона и натераше га да Му понесе крст.
32A caeh uh vaengah Kurena hlang, a ming ah Simon te a hmuh uh tih anih te thinglam te a koh hamla a tanolh uh.
33И дошавши на место које се зове Голгота, то јест костурница,
33Te phoeiah Golgotha a ti hmuen la pawk uh. Te tah lurhuh la a khue hmuen ni.
34дадоше Му да пије сирће помешано са жучи, и окусивши не хте да пије.
34Te vaengah ankhaa neh a thoek misurtui te ok hamla Jesuh te a paek uh dae a ten vaengah ok ham ngaih pawh.
35А кад Га разапеше, разделише хаљине Његове бацивши коцке;
35Anih a tai uh phoeiah tah a himbai te tael uh thae tih hmulung a naan uh.
36и сеђаху онде те Га чуваху.
36Te phoeiah ngol uh tih amah te pahoi a tawt uh.
37И метнуше Му више главе кривицу Његову написану: Ово је Исус цар јудејски.
37Te vaengah a paelnaehnah te a lu soah a khing pa uh tih, “Anih tah Judah manghai Jesuh ni,” tila a daek.
38Тада распеше с Њиме два хајдука, једног с десне а једног с леве стране.
38Te vaengah dingca rhoi tah Jesuh taengkah banvoei ah pakhat neh bantang ah pakhat a tai uh.
39А који пролажаху хуљаху на Њ машући главама својим.
39Aka van paitai loh a lu a hinghuen uh tih anih te a soehsal uh.
40И говорећи: Ти који цркву разваљујеш и за три дана начињаш помози сам себи; ако си син Божји, сиђи с крста.
40Te vaengah, “Bawkim te aka phae tih hnin thum ah aka sa aw, namah te khang uh lamtah Pathen Capa la na om atah thinglam lamloh suntla lah saw,” a ti na uh.
41А тако и главари свештенички с књижевницима и старешинама подсмевајући се говораху:
41Khosoihham rhoek, cadaek rhoek neh a ham rhoek long khaw a tamdaeng uh van.
42Другима поможе, а себи не може помоћи. Ако је цар Израиљев, нека сиђе сад с крста па ћемо га веровати.
42“Hlang tloe te a khang tih amah te khang thai pawh, Israel manghai ni, thinglam lamloh suntla laeh saeh, te vaengah anih te ka tangnah uh bitni.
43Он се уздао у Бога: нека му помогне сад, ако му је по вољи, јер говораше: Ја сам син Божји.
43Pathen dongah pangtung lah ko, a ngaih atah hlawt laeh saeh, 'Kai he Pathen Capa ni,’ a ti lah ko,” a ti uh.
44Тако исто и хајдуци разапети с Њим ругаху Му се.
44A taengkah a tai uh dingca rhoi long khaw amah la a thuithet rhoi.
45А од шестог сата би тама по свој земљи до сата деветог.
45Khonoek parhuk lamloh khonoek pako duela diklai boeih te yinnah loh a khuk thil coeng.
46А око деветог сата повика Исус гласно говорећи: Или! Или! Лама савахтани? То јест: Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио?
46Khonoek pako tluk atah Jesuh tah ol a len pang tih, “ Eli Eli lama sabakhthani,” a ti. Te tah, 'Ka Pathen, Ka Pathen oeh, balae tih kai nan phap, ' tila om.
47А неки од оних што стајаху онде чувши то говораху: Овај зове Илију.
47Aka pai rhoek khuikah hlangvang a yaak uh vaengah, “Anih loh Elijah a khue,” a ti uh.
48И одмах отрча један од њих те узе сунђер, и напуни оцта, па натаче на трску, те Га појаше.
48Te vaengah amih khuikah pakhat tah tlek yong tih caethum te a loh. Yuthui neh a sul phoeiah capu kong dongah a yen tih Jesuh te a tul.
49А остали говораху: Стани да видимо хоће ли доћи Илија да му помогне.
49Tedae a tloe rhoek loh, “Hlah dae, anih aka khang ham Elijah ha pawk venim so uh lah sih,” a ti uh.
50А Исус опет повика гласно и испусти душу.
50Te phoeiah Jesuh te ol a len ngai la koep pang tih mueihla te pak a hlah.
51И гле, завеса црквена раздре се надвоје од горњег краја до доњег; и земља се потресе, и камење се распаде;
51Te vaengah bawkim kah hniyan te a so lamloh a hmui due panit la pawn tih diklai khaw hinghuen, lungpang khaw paeng.
52и гробови се отворише, и усташе многа тела светих који су помрли;
52Hlan khaw ong uh tih aka ip tangtae hlangcim rhoek kah a pum muep thoo uh.
53и изашавши из гробова, по васкрсењу Његовом, уђоше у свети град и показаше се многима.
53A thohkoepnah hnukah phuel lamkah aka cet rhoek tah khopuei cim la kun uh tih muep a yaak sak uh.
54А капетан и који с њим чуваху Исуса видевши да се земља тресе и шта би, поплашише се врло говорећи: Заиста овај беше Син Божји.
54Te vaengah rhalboei neh anih taengkah Jesuh aka tawt rhoek loh lingluei neh aka thoeng hno te a hmuh uh tih bahoeng a rhih uh. Te vaengah, “Anih tah Pathen Capa la om tangtang,” a ti uh.
55И онде беху и гледаху издалека многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје и служиле Му.
55Tekah aka om huta rhoek long khaw a hla lamloh muep a hmuh uh. Amih loh Jesuh te Galilee lamkah a vai uh tih a taengah thotat uh.
56Међу којима беше Марија Магдалина и Марија мати Јаковљева и Јосијина и мати синова Зеведејевих.
56Amih lakliah Magadala kah Mary, James neh Joseph kah a manu Mary neh Zebedee kah capa rhoek kah a manu khaw om.
57А кад би увече, дође човек богат из Ариматеје, по имену Јосиф, који је такође био ученик Исусов.
57Hlaem a pha vaengah tah Arimathea kah kuirhang hlang pakhat a ming ah Joseph te ha pawk. Anih tah amah rhoe khaw Jesuh taengah bang.
58Овај приступивши к Пилату замоли га за тело Исусово. Тада Пилат заповеди да му даду тело.
58Anih loh Jesuh rhok bih hamla Pilat te a paan vaengah mael hamla Pilat loh ol a paek.
59И узевши Јосиф тело зави Га у платно чисто;
59Joseph loh rhok te a loh phoeiah hnipen aka caih neh a yen.
60и метну Га у нови свој гроб што је био исекао у камену; и наваливши велики камен на врата од гроба отиде.
60Te phoeiah lungpang khuiah a thai la a thuk hlan khuiah a khueh. Te vaengah hlan thohka te lungto len a paluet thil tih a caeh tak .
61А онде беше Марија Магдалина и друга Марија, и сеђаху према гробу.
61Te vaengah Magadala Mary neh a tloe Mary tah pahoi om tih hlan kah hmai ah ngol rhoi.
62Сутрадан пак по петку сабраше се главари свештенички и фарисеји код Пилата,
62Rhuengphongnah a om phoeikah a vuen ah khosoihham rhoek neh Pharisee rhoek loh Pilat taengah tingtun uh .
63и рекоше: Господару! Ми се опоменусмо да овај лажа каза још за живота: После три дана устаћу.
63Te vaengah “Boeipa, te kah laithaelaidang loh a hing vaengah, “' Hnin thum phoeiah ka thoo ni,’ a ti te ka poek uh.
64Зато заповеди да се утврди гроб до трећег дана да не дођу како ученици његови ноћу и да га не украду и не кажу народу: Уста из мртвих; и биће последња превара гора од прве.
64Te dongah hlan te a thum hnin duela tawt ham olpae mai. A hnukbang rhoek ha pawk uh tih huen uh ve. Te vaengah pilnam taengah, 'Duek lamloh thoo coeng,’ ti ve. Te dongah a hnukkhueng kah tholhhiknah tah lamhma lakah a thae la om ve,” a ti uh.
65Рече им Пилат: Ево вам страже, па идите те утврдите како знате.
65Pilat loh amih taengah, “Rhaltawt na khueh uh te ta, Cet uh lamtah na ming uh bangla tawt uh ,” a ti nah .
66А они отишавши са стражом утврдише гроб, и запечатише камен.
66Te phoeiah amih te cet uh tih phuel ah rhaltawt taengkah lungto te kutnoek a daeng thil tih a khoh uh .
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.