Матеј 8
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Baibal Olcim (Matupi Chin)
1А кад сиђе с горе, за Њим иђаше народа много.
1Tlang lamkah a suntlak vaengah anih te hlangping loh muep a vai uh.
2И гле, човек губав дође и клањаше Му се говорећи: Господе! Ако хоћеш, можеш ме очистити.
2Te vaengah hmaibae aka khueh loh tarha ham paan. Te vaengah a bawk doela, “Boeipa na ngaih atah, kai nan cim sak thai,” a ti nah.
3И пруживши руку Исус, дохвати га се говорећи: Хоћу, очисти се. И одмах очисти се од губе.
3Te dongah kut a yueng tih a taek phoeiah, “ Ka ngaih, cimcaih pai saeh,” a ti nah tih hmaibae te pahoi cing.
4И рече му Исус: Гледај, ником не казуј, него иди и покажи се свештенику, и принеси дар који је заповедио Мојсије ради сведочанства њима.
4Te vaengah Jesuh loh, “ Na thui pawt ham ngaithuen, tedae namah te cet lamtah khosoih taengah tueng. Amih taengah laipainah ham tah Moses loh a uen kutdoe te nawn,” a ti nah.
5А кад уђе у Капернаум, приступи к Њему капетан молећи Га
5Te phoeiah Kapernaum la a kun hatah, rhalboei loh a taengla a paan.
6и говорећи: Господе! Слуга мој лежи дома узет, и мучи се врло.
6Jesuh te a hloep tih, “Boeipa ka ca aka khawn he mat tlo tih im ah yalh,” a ti nah.
7А Исус му рече: Ја ћу доћи и исцелићу га.
7Te vaengah anih te , “Kamah ka lo vetih anih te ka hoeih sak bitni ,” a ti nah.
8И капетан одговори и рече: Господе! Нисам достојан да под кров мој уђеш; него само реци реч, и оздравиће слуга мој.
8Rhalboei loh a doo tih, “Boeipa ka imphu hmuiah na kun khaw koihvaih la ka om moenih, na ol neh dawk thui mai , ka ca te hoeih bitni.
9Јер и ја сам човек под власти, и имам под собом војнике, па кажем једном: Иди, и иде; и другом: Дођи, и дође; и слузи свом: Учини то, и учини.
9Kai khaw saithainah hmuikah hlang ni, kai hmuiah khaw rhalkap rhoek om van. Te dongah pakhat te , “Cet,” ka ti nah atah cet mai. A tloe te khaw, “Lo lah,” ka ti nah vaengah ha lo mai. Ka sal te khaw he he saii ka ti nah atah a saii ta,” a ti nah.
10А кад чу Исус, удиви се и рече онима што иђаху за Њим: Заиста вам кажем: ни у Израиљу толике вере не нађох.
10Jesuh loh a yaak vaengah a ngaihmang tih aka vai rhoek te, “ Nangmih taengah rhep kan thui Israel khuiah ka hmuh vaengah tangnah heyet a om moenih .
11И то вам кажем да ће многи од истока и запада доћи и сешће за трпезу с Авраамом и Исаком и Јаковом у царству небеском:
11Te dongah ni , ' Khocuk neh khotlak lamkah loh muep a paan uh vetih, Abraham, Isaak, Jakob neh vaan ram ah ngolhlung uh ni , ' tila nangmih taengah kan thui .
12А синови царства изгнаће се у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.
12Tedae ram kah a ca tah poengben kah yinnah khuila a haek uh ni. Te ah te rhah neh no rhuengnah om ni,” a ti nah.
13А капетану рече Исус: Иди, и како си веровао нека ти буде. И оздрави слуга његов у тај час.
13Te phoeiah Jesuh loh rhalboei te, “ Cet, Na tangnah bangla nang soah om saeh,” a ti nah. Te vaeng tue ah a ca te khaw hoeih.
14И дошавши Исус у дом Петров виде ташту његову где лежи и грозница је тресе.
14Jesuh tah Peter im la pawk. Te vaengah Peter masae te tlo tih a yalh te a hmuh.
15И прихвати је за руку, и пусти је грозница, и уста, и служаше Му.
15Te vaengah a kut te a taek pah hatah anih te satloh loh a hlah. Te dongah thoo tih Jesuh te a doedan.
16А увече доведоше к Њему бесних много, и изгна духове речју, и све болеснике исцели:
16Hlaem a pha vaengah, rhaithae aka kaem rhoek te Jesuh taengla muep a khuen uh. Te vaengah mueihla te ol neh a haek tih tloh aka khueh rhoek te boeih a hoeih sak.
17Да се збуде шта је казао Исаија пророк говорећи: Он немоћи наше узе и болести понесе.
17Tonghma Isaiah loh a thui tih, “ Mamih kah vawtthoeknah he a loh tih tlohtat khaw a phueih coeng,” a ti te soep tangloeng.
18А кад виде Исус много народа око себе, заповеди ученицима својим да иду на оне стране.
18Jesuh loh a taengvai kah hlangping te a hmuh vaengah rhalvangan la caeh ham ol a paek.
19И приступивши један књижевник рече Му: Учитељу! Ја идем за Тобом куд год Ти пођеш.
19Te vaengah cadaek pakhat loh ham paan tih, “Saya, mela na caeh akhaw, kam vai ni,” a ti nah.
20Рече њему Исус: Лисице имају јаме и птице небеске гнезда; а Син човечији нема где главе заклонити.
20Tedae anih te Jesuh loh, “ Metang rhoek tah a khui a khueh uh tih vaan kah vaa rhoek khaw a bu a khueh. Tedae hlang capa tah a lu a tloeng nah te khueh pawh,” a ti nah.
21А други од ученика Његових рече Му: Господе! Допусти ми најпре да идем да укопам оца свог.
21A tloe a hnukbang loh a taengah, “Boeipa kai tah lamhma la n' caeh sak lamtah a pa te ka vuei dae eh,” a ti nah.
22А Исус рече њему: Хајде за мном, а остави нека мртви укопавају своје мртваце.
22Tedae Jesuh loh, “ Kai m'vai laeh, amamih aka duek puei vuei ham tah aka duek puei taengah hlah pah nawn,” a ti nah.
23И кад уђе у лађу, за Њим уђоше ученици Његови.
23Jesuh te lawng khuila a kun vaengah a hnukbang rhoek loh a vai uh.
24И гле, олуја велика постаде на мору да се лађа покри валовима; а Он спаваше.
24Te vaengah hlipuei loh tuili soah tarha hli tih, tuiphu loh lawng te dalhdalh a khup. Te vaengah Jesuh tah ip.
25И прикучивши се ученици Његови пробудише Га говорећи: Господе! Избави нас, изгибосмо.
25Te dongah amah te a paan uh phoeiah a thoh uh tih, “Boeipa n'khang lah m'poci uh coeng he,” a ti nah uh.
26И рече им: Зашто сте страшљиви, маловерни? Тада уставши запрети ветровима и мору, и постаде тишина велика.
26Tedae amih te, “ Uepvawt rhoek Balae tih rhalyawp la na om uh?,” a ti nah. Te phoeiah, thoo tih khohli neh tuipuei te a ho hatah suepduem la boeih om.
27А људи чудише се говорећи: Ко је Овај да Га слушају и ветрови и море?
27Hlang rhoek khaw a ngaihmang uh tih, “Anih he metlam nim a om? Khohli neh tuipuei long pataeng a ol a ngai pah,” a ti uh.
28А кад дође на оне стране у земљу гергесинску, сретоше Га два бесна, који излазе из гробова, тако зла да не могаше нико проћи путем оним.
28Jesuh te rhalvangan kah Gadarenes kho la pawk. Te vaengah rhaithae aka kaem rhoi tah anih doe hamla phuel khui lamkah loh ha moe rhoi. Rhai thakbat tih te kah longpuei ah pakhat khaw khumpael thai pawh.
29И гле, повикаше: Шта је Теби до нас, Исусе, Сине Божји? Зар си дошао амо пре времена да мучиш нас?
29Te vaengah tah tarha pang rhoi tih, “Pathen Capa, kaimih rhoi taeng neh nang taengah balae aka om? A tuetang hlanah kaimih rhoi phaep ham nim hela na pawk dae? a ti rhoi.
30А далеко од њих пасаше велико крдо свиња.
30Amih taeng lamloh a lakhla la om tih ok hui muep luem.
31И ђаволи мољаху Га говорећи: Ако нас изгониш, пошљи нас да идемо у крдо свиња.
31Te dongah rhaithae rhoek loh Jesuh te a hloep uh tih, “Kaimih he nan haek atah, ok hui kah a khuila kaimih n'tueih mai,” a ti nah.
32И рече им: Идите. И они изишавши отидоше у свиње. И гле, навали сво крдо с брега у море, и потопише се у води.
32Te vaengah amih te, “ Cet uh,” a ti nah. Te dongah te rhoek te ok khuila kun uh. Te vaengah ok hui boeih tah laengpoeng lamloh tuili la voek cu tih tui khuiah duek uh.
33А свињари побегоше; и дошавши у град казаше све, и за бесне.
33Ok vuelh rhoek te yong uh tih khopuei khuila kun uh. Rhaithae aka kaem rhoi kah a kawng te khaw a sikim la puen uh.
34И гле, сав град изиђе на сусрет Исусу; и видевши Га молише да би отишао из њиховог краја.
34Te dongah kho pum loh Jesuh doenah la pawk cet uh. Amah te a hmuh uh vaengah amih vaang lamloh thoeih ham a hloep uh.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.