Матеј 8
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1А кад сиђе с горе, за Њим иђаше народа много.
1Кынд С-а коборыт Исус де пе мунте, мулте нороаде ау мерс дупэ Ел.
2И гле, човек губав дође и клањаше Му се говорећи: Господе! Ако хоћеш, можеш ме очистити.
2Ши ун лепрос с-а апропият де Ел, И с-а ынкинат ши Й-а зис: „Доамне, дакэ врей, поць сэ мэ курэцешть.”
3И пруживши руку Исус, дохвати га се говорећи: Хоћу, очисти се. И одмах очисти се од губе.
3Исус а ынтинс мына, С-а атинс де ел ши а зис: „Да, вряу, фий курэцит!” Ындатэ а фост курэцитэ лепра луй.
4И рече му Исус: Гледај, ником не казуј, него иди и покажи се свештенику, и принеси дар који је заповедио Мојсије ради сведочанства њима.
4Апой, Исус й-а зис: „Везьсэ ну спуй ла нимень, чи ду-те де те аратэ преотулуй ши аду дарул пе каре л-а рындуитМойсе, ка мэртурие пентру ей.”
5А кад уђе у Капернаум, приступи к Њему капетан молећи Га
5Пе кынд интра Исус ын Капернаум, с-а апропият де Ел ун суташ, каре-Л руга
6и говорећи: Господе! Слуга мој лежи дома узет, и мучи се врло.
6ши-Й зичя: „Доамне, робул меу заче ын касэ слэбэног ши се кинуеште кумплит.”
7А Исус му рече: Ја ћу доћи и исцелићу га.
7Исус й-а зис: „Ам сэ вин ши сэ-л тэмэдуеск.”
8И капетан одговори и рече: Господе! Нисам достојан да под кров мој уђеш; него само реци реч, и оздравиће слуга мој.
8„Доамне”, а рэспунс суташул, „ну сунт вредник сэ интри суб акоперэмынтул меу, чи зи нумай ун кувынт, ши робул меу ва фи тэмэдуит.
9Јер и ја сам човек под власти, и имам под собом војнике, па кажем једном: Иди, и иде; и другом: Дођи, и дође; и слузи свом: Учини то, и учини.
9Кэч ши еу сунт ом суб стэпынире; ам суб мине осташь ши зик унуя: ‘Ду-те!’ ши се дуче; алтуя: ‘Вино!’ ши вине; ши робулуй меу: ‘Фэ кутаре лукру!’ ши-л фаче.”
10А кад чу Исус, удиви се и рече онима што иђаху за Њим: Заиста вам кажем: ни у Израиљу толике вере не нађох.
10Кынд а аузит Исус ачесте ворбе, С-а мират ши а зис челор че веняу дупэ Ел: „Адевэрат вэ спун кэ нич ын Исраел н-ам гэсит о крединцэ аша де маре.
11И то вам кажем да ће многи од истока и запада доћи и сешће за трпезу с Авраамом и Исаком и Јаковом у царству небеском:
11Дар вэ спун кэ вор вени мулцьде ла рэсэрит ши де ла апус ши вор ста ла масэ ку Авраам, Исаак ши Иаков ын Ымпэрэция черурилор.
12А синови царства изгнаће се у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.
12Ярфиий Ымпэрэцией ворфи арункаць ын ынтунерикул де афарэ, унде вор фи плынсул ши скрышниря динцилор.”
13А капетану рече Исус: Иди, и како си веровао нека ти буде. И оздрави слуга његов у тај час.
13Апой а зис суташулуй: „Ду-те ши факэ-ци-се дупэ крединца та.” Ши робул луй с-а тэмэдуит кяр ын часул ачела.
14И дошавши Исус у дом Петров виде ташту његову где лежи и грозница је тресе.
14Исус С-а дус апой ын каса луй Петру ши а вэзут пе соакра ачестуя зэкынд ын пат, принсэ де фригурь.
15И прихвати је за руку, и пусти је грозница, и уста, и служаше Му.
15С-а атинс де мына ей ши ау лэсат-о фригуриле; апой еа с-а скулат ши а ынчепут сэ-Й служяскэ.
16А увече доведоше к Њему бесних много, и изгна духове речју, и све болеснике исцели:
16Сяра, ау адус ла Исус пе мулць ындрэчиць. Ел, прин кувынтул Луй, а скос дин ей духуриле некурате ши а тэмэдуит пе тоць болнавий,
17Да се збуде шта је казао Исаија пророк говорећи: Он немоћи наше узе и болести понесе.
17ка сэ се ымплиняскэ че фусесе вестит прин пророкул Исая, каре зиче: „Ел а луат асупра Луй непутинцеле ноастре ши а пуртат болиле ноастре.”
18А кад виде Исус много народа око себе, заповеди ученицима својим да иду на оне стране.
18Исус а вэзут мулте нороаде ымпрежурул Сэу ши а порунчит сэ трякэ де чялалтэ парте.
19И приступивши један књижевник рече Му: Учитељу! Ја идем за Тобом куд год Ти пођеш.
19Атунч с-а апропият де Ел ун кэртурар ши Й-а зис: „Ынвэцэторуле, вряу сэ Те урмез орьунде вей мерӂе.”
20Рече њему Исус: Лисице имају јаме и птице небеске гнезда; а Син човечији нема где главе заклонити.
20Исус й-а рэспунс: „Вулпиле ау визуинь ши пэсэриле черулуй ау куйбурь, дар Фиул омулуй н-аре унде-Шь одихни капул.”
21А други од ученика Његових рече Му: Господе! Допусти ми најпре да идем да укопам оца свог.
21Ун алтул, каре ера динтре ученичь, Й-а зис: „Доамне, дэ-мь вое сэ мэ дук май ынтый сэ ынгроп пе татэл меу.”
22А Исус рече њему: Хајде за мном, а остави нека мртви укопавају своје мртваце.
22„Вино дупэ Мине” , й-а рэспунс Исус, „ши ласэ морций сэ-шь ынгроапе морций.”
23И кад уђе у лађу, за Њим уђоше ученици Његови.
23Исус С-а суит ынтр-о корабие, ши ученичий Луй ау мерс дупэ Ел.
24И гле, олуја велика постаде на мору да се лађа покри валовима; а Он спаваше.
24Ши, деодатэ, с-а стырнит пе маре о фуртунэ атыт де страшникэ, ынкыт корабия ера акоперитэ де валурь. Ши Ел дормя.
25И прикучивши се ученици Његови пробудише Га говорећи: Господе! Избави нас, изгибосмо.
25Ученичий с-ау апропият де Ел ши Л-ау дештептат, стригынд: „Доамне, скапэ-не, кэ перим!”
26И рече им: Зашто сте страшљиви, маловерни? Тада уставши запрети ветровима и мору, и постаде тишина велика.
26Ел ле-а зис: „Де че вэ есте фрикэ, пуцин крединчошилор?” Апой С-а скулат, а чертат вынтуриле ши маря ши с-а фэкут о линиште маре.
27А људи чудише се говорећи: Ко је Овај да Га слушају и ветрови и море?
27Оамений ачея се мирау ши зичяу: „Че фел де ом есте ачеста, де-Л аскултэ пынэ ши вынтуриле ши маря?”
28А кад дође на оне стране у земљу гергесинску, сретоше Га два бесна, који излазе из гробова, тако зла да не могаше нико проћи путем оним.
28Кынд а ажунс Исус де партя чялалтэ, ын цинутул гадаренилор, Л-ау ынтымпинат дой ындрэчиць, каре ешяу дин морминте. Ерау аша де кумплиць, кэ нимень ну путя трече пе друмул ачела.
29И гле, повикаше: Шта је Теби до нас, Исусе, Сине Божји? Зар си дошао амо пре времена да мучиш нас?
29Ши ятэ кэ ау ынчепут сэ стриӂе: „Че легэтурэ есте ынтре ной ши Тине, Исусе, Фиул луй Думнезеу? Ай венит аич сэ не кинуешть ынаинте де време?”
30А далеко од њих пасаше велико крдо свиња.
30Департе де ей ера о турмэ маре де порчь, каре пэштяу.
31И ђаволи мољаху Га говорећи: Ако нас изгониш, пошљи нас да идемо у крдо свиња.
31Драчий ругау пе Исус ши зичяу: „Дакэ не скоць афарэ дин ей, дэ-не вое сэ не дучем ын турма ачея де порчь.”
32И рече им: Идите. И они изишавши отидоше у свиње. И гле, навали сво крдо с брега у море, и потопише се у води.
32„Дучеци-вэ” , ле-а зис Ел. Ей ау ешит ши ау интрат ын порчь. Ши, деодатэ, тоатэ турма с-а репезит де пе рыпэ ын маре ши а перит ын апе.
33А свињари побегоше; и дошавши у град казаше све, и за бесне.
33Поркарий ау фуӂит ши с-ау дус ын четате де ау повестит тот че се петрекусе ши челе ынтымплате ку ындрэчиций.
34И гле, сав град изиђе на сусрет Исусу; и видевши Га молише да би отишао из њиховог краја.
34Ши ятэ кэ тоатэ четатя а ешит ын ынтымпинаря луй Исус ши, кум Л-ау вэзут, Л-ау ругат сэ плече дин цинутул лор.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.