Матеј 13
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1И онај дан изишавши Исус из куће сеђаше крај мора.
1Ын ачеяшь зи, Исус а ешит дин касэ ши шедя лынгэ маре.
2И сабраше се око Њега људи многи, тако да мора ући у лађу и сести; а народ сав стајаше по брегу.
2О мулциме де нороаде с-ау стрынс ла Ел, аша кэ а требуит сэ Се суе сэ шадэ ынтр-о корабие, яр тот нородул стэтя пе цэрм.
3И Он им казива много у причама говорећи: Гле, изиђе сејач да сеје.
3Ел ле-а ворбит деспре мулте лукрурь ын пилде ши ле-а зис: „Ятэ, семэнэторул а ешит сэ семене.
4И кад сејаше, једна зрна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их;
4Пе кынд семэна ел, о парте дин сэмынцэ а кэзут лынгэ друм ши ау венит пэсэриле ши ау мынкат-о.
5а друга падоше на каменита места, где не беше много земље, и одмах изникоше; јер не беше у дубину земље.
5О алтэ парте а кэзут пе локурь стынкоасе, унде н-авя пэмынт мулт: а рэсэрит ындатэ, пентру кэ н-а гэсит ун пэмынт адынк.
6И кад обасја сунце, повенуше, и будући да немаху жила, посахнуше.
6Дар, кынд а рэсэрит соареле, с-а пэлит ши, пентру кэ н-авя рэдэчинь, с-а ускат.
7А друга падоше у трње, и нарасте трње, и подави их.
7О алтэпарте а кэзут ынтре спинь: спиний ау крескут ши ау ынекат-о.
8А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто, а једно по шездесет, а једно по тридесет.
8О алтэ парте а кэзут ын пэмынт бун ши а дат род: ун грэунте а дат о сутэ, алтул, шайзечь ши алтул, трейзечь.
9Ко има уши да чује нека чује.
9Чинеаре урекь де аузит сэ аудэ.”
10И приступивши ученици рекоше Му: Зашто им говориш у причама?
10Ученичий с-ау апропият де Ел ши Й-ау зис: „Де че ле ворбешть ын пилде?”
11А Он одговарајући рече им: Вама је дано да знате тајне царства небеског, а њима није дано.
11Исус ле-а рэспунс: „Пентру кэ воуэв-а фост дат сэ куноаштець тайнеле Ымпэрэцией черурилор, яр лор ну ле-а фост дат.
12Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а који нема, узеће му се и оно што има.
12Кэччелуй че аре, и се ва да ши ва авя де присос; яр де ла чел че н-аре, се ва луа кяр ши че аре.
13Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде, и чујући не чују нити разумеју.
13Де ачея ле ворбеск ын пилде, пентру кэ ей, мэкар кэ вэд, ну вэд ши мэкар кэ ауд, ну ауд, нич ну ынцелег.
14И збива се на њима пророштво Исаијино, које говори: Ушима ћете чути, и нећете разумети; и очима ћете гледати, и нећете видети.
14Ши ку привире ла ей се ымплинеште пророчия луй Исая, каре зиче: ‘Вецьаузи ку урекиле воастре ши ну вець ынцелеӂе; вець приви ку окий воштри ши ну вець ведя.’
15Јер је одрвенило срце ових људи, и ушима тешко чују, и очи су своје затворили да како не виде очима, и ушима не чују, и срцем не разумеју, и не обрате се да их исцелим.
15Кэч инима ачестуй попор с-а ымпетрит; ау ажунстарь де урекь, шь-ау ынкис окий, ка ну кумва сэ вадэ ку окий, сэ аудэ ку урекиле, сэ ынцелягэ ку инима, сэ се ынтоаркэ ла Думнезеу ши сэ-й виндек.
16А благо вашим очима што виде, и ушима вашим што чују.
16Дар феричеде окий воштри кэ вэд ши де урекиле воастре кэ ауд!
17Јер вам кажем заиста да су многи пророци и праведници желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.
17Адевэрат вэ спун кэ мулцьпророчь ши оамень неприхэниць ау дорит сэ вадэ лукруриле пе каре ле ведець вой, ши ну ле-ау вэзут; ши сэ аудэ лукруриле пе каре ле аузиць вой, ши ну ле-ау аузит.
18Ви пак чујте причу о сејачу:
18Аскултацьдар че ынсямнэ пилда семэнэторулуй.
19Свакоме који слуша реч о царству и не разуме, долази нечастиви и краде посејано у срцу његовом: то је око пута посејано.
19Кынд ун ом ауде Кувынтул привитор ла Ымпэрэциеши ну-л ынцелеӂе, вине чел рэу ши рэпеште че а фост семэнат ын инима луй. Ачаста есте сэмынца кэзутэ лынгэ друм.
20А на камену посејано то је који слуша реч и одмах с радости прими је,
20Сэмынца кэзутэ ын локурь стынкоасе есте чел че ауде Кувынтул ши-л примеште ындатэ кубукурие,
21али нема корена у себи, него је непостојан, па кад буде до невоље или га потерају речи ради, одмах удари натраг.
21дар н-аре рэдэчинэ ын ел, чи цине пынэ ла о време; ши, кум вине ун неказ сау о пригонире дин причина Кувынтулуй, селяпэдэ ындатэ де ел.
22А посејано у трњу то је који слуша реч, но брига овог света и превара богатства загуше реч, и без рода остане.
22Сэмынцакэзутэ ынтреспинь есте чел че ауде Кувынтул, дар ынгрижорэриле вякулуй ачестуя ши ыншелэчуня богэциилор ынякэ ачест Кувынт ши ажунӂе неродитор.
23А посејано на доброј земљи то је који слуша реч и разуме, који дакле и род рађа, и доноси један по сто, а један по шездесет, а један по тридесет.
23Яр сэмынца кэзутэ ын пэмынт бун есте чел че ауде Кувынтул ши-л ынцелеӂе; ел адуче род: ун грэунте дэ о сутэ, алтул, шайзечь, алтул, трейзечь.”
24Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као човек који посеја добро семе у пољу свом,
24Исус ле-а пус ынаинте о алтэ пилдэ ши ле-а зис: „Ымпэрэция черурилор се асямэнэ ку ун ом каре а семэнат о сэмынцэ бунэ ын царина луй.
25а кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посеја кукољ по пшеници, па отиде.
25Дар, пе кынд дормяу оамений, а венит врэжмашул луй, а семэнат негинэ ынтре грыу ши а плекат.
26А кад ниче усев и род донесе, онда се показа кукољ.
26Кынд ау рэсэрит фиреле де грыу ши ау фэкут род, а ешит ла ивялэ ши негина.
27Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: Господару! Ниси ли ти добро семе сејао на својој њиви? Откуда дакле кукољ?
27Робий стэпынулуй касей ау венит ши й-ау зис: ‘Доамне, н-ай семэнат сэмынцэ бунэ ын царина та? Де унде аре дар негинэ?’
28А он рече им: Непријатељ човек то учини. А слуге рекоше му: Хоћеш ли дакле да идемо да га почупамо?
28Ел ле-а рэспунс: ‘Ун врэжмаш а фэкут лукрул ачеста.’ Ши робий й-ау зис: ‘Врей дар сэ мерӂем с-о смулӂем?’
29А он рече: Не; да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме пшеницу.
29‘Ну’, ле-а зис ел, ‘ка ну кумва, смулгынд негина, сэ смулӂець ши грыулымпреунэ ку еа.
30Оставите нека расте обоје заједно до жетве; и у време жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите најпре кукољ, и свежите га у снопље да га сажежем; а пшеницу свезите у житницу моју.
30Лэсаци-ле сэ кряскэ амындоуэ ымпреунэ пынэ ла сечериш; ши, ла время сечеришулуй, вой спуне сечерэторилор: «Смулӂець ынтый негина ши легаць-о ын снопь, ка с-о ардем, яр грыул стрынӂеци-л ын грынарул меу.»’”
31Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као зрно горушичино које узме човек и посеје на њиви својој,
31Исус ле-а пус ынаинте о алтэ пилдэ ши ле-а зис: „Ымпэрэциячерурилор се асямэнэ ку ун грэунте де муштар, пе каре л-а луат ун ом ши л-а семэнат ын царина са.
32које је истина најмање од свију семена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе, и седају на његовим гранама.
32Грэунтеле ачеста, ын адевэр, есте чя май микэ динтре тоате семинцеле, дар, дупэ че а крескут, есте май маре декыт зарзаватуриле ши се фаче ун копак, аша кэ пэсэриле черулуй вин ши ышь фак куйбурь ын рамуриле луй.”
33Другу причу каза им: Царство је небеско као квасац који узме жена и метне у три копање брашна док све не ускисне.
33Ле-а спус о алтэ пилдэ, ши ануме: „Ымпэрэция черурилор се асямэнэ ку ун алуат пе каре л-а луат о фемее ши л-а пус ын трей мэсурь де фэинэ де грыу, пынэ с-а доспит тоатэ плэмэдяла.”
34Све ово у причама говори Исус људима, и без приче ништа не говораше им:
34Исус а спус нороаделор тоате ачесте лукрурь ын пилде ши ну ле ворбя делок фэрэ пилдэ,
35Да се збуде шта је казао пророк говорећи: Отворићу у причама уста своја, казаћу сакривено од постања света.
35ка сэ се ымплиняскэ че фусесе вестит прин пророкул, каре зиче: „Вой ворби ын пилде, вой спуне лукрурь аскунсе де ла фачеря лумий.”
36Тада остави Исус људе, и дође у кућу. И приступише к Њему ученици Његови говорећи: Кажи нам причу о кукољу на њиви.
36Атунч, Исус а дат друмул нороаделор ши а интрат ын касэ. Ученичий Луй с-ау апропият де Ел ши Й-ау зис: „Тылкуеште-не пилда ку негина дин царинэ.”
37А Он одговарајући рече им: Који сеје добро семе оно је Син човечији;
37Ел ле-а рэспунс: „Чел че сямэнэ сэмынца бунэ есте Фиул омулуй.
38а њива је свет; а добро семе синови су царства, а кукољ синови су зла;
38Царинаесте лумя; сэмынца бунэ сунт фиий Ымпэрэцией; негина сунт фиийчелуй рэу.
39а непријатељ који га је посејао јесте ђаво; а жетва је последак овог века; а жетеоци су анђели.
39Врэжмашул каре а семэнат-о есте дяволул; сечеришулесте сфыршитул вякулуй; сечерэторий сунт ынӂерий.
40Као што се дакле кукољ сабира, и огњем сажиже, тако ће бити на крају овог века.
40Деч, кум се смулӂе негина ши се арде ын фок, аша ва фи ши ла сфыршитул вякулуй.
41Послаће Син човечији анђеле своје, и сабраће из царства Његовог све саблазни и који чине безакоње.
41Фиул омулуй ва тримите пе ынӂерий Сэй шией вор смулӂе дин Ымпэрэция Луй тоате лукруриле каре сунт причинэ де пэкэтуире ши пе чей че сэвыршеск фэрэделеӂя
42И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.
42ши-йвор арунка ын купторул апринс; аколовор фи плынсул ши скрышниря динцилор.
43Тада ће се праведници засјати као сунце у царству Оца свог. Ко има уши да чује нека чује.
43Атунч, чей неприхэниць вор стрэлучи ка соареле ын Ымпэрэция Татэлуй лор. Чинеаре урекь де аузит сэ аудэ.
44Још је царство небеско као благо сакривено у пољу, које нашавши човек сакри и од радости зато отиде и све што има продаде и купи поље оно.
44Ымпэрэция черурилор се май асямэнэ ку о комоарэ аскунсэ ынтр-о царинэ. Омул каре о гэсеште о аскунде ши, де букурия ей, се дуче ши винде тот че аре ши кумпэрэцарина ачея.
45Још је царство небеско као човек трговац који тражи добар бисер,
45Ымпэрэция черурилор се май асямэнэ ку ун негустор каре каутэ мэргэритаре фрумоасе.
46па кад нађе једно многоцено зрно бисера, отиде и продаде све што имаше и купи га.
46Ши, кынд гэсеште унмэргэритар де маре прец, се дуче де винде тот че аре ши-л кумпэрэ.
47Још је царство небеско као мрежа која се баци у море и заграби од сваке руке рибе;
47Ымпэрэция черурилор се май асямэнэ ку ун нэвод арункат ын маре, каре принде тот фелул де пешть.
48која кад се напуни, извукоше је на крај, и седавши, избраше добре у судове, а зле бацише напоље.
48Дупэ че с-а умплут, пескарий ыл скот ла мал, шед жос, алег ын васе че есте бун ши арункэ афарэ че есте рэу.
49Тако ће бити на послетку века: изићи ће анђели и одлучиће зле од праведних.
49Тот аша ва фи ши ла сфыршитул вякулуй. Ынӂерий вор еши, вор деспэрципе чей рэй дин мижлокул челор бунь
50И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.
50ши-йвор арунка ын купторул апринс; аколо вор фи плынсул ши скрышниря динцилор.”
51Рече им Исус: Разуместе ли ово? Рекоше Му: Да, Господе.
51„Аць ынцелес вой тоате ачесте лукрурь?” , й-а ынтребат Исус. „Да, Доамне”, Й-ау рэспунс ей.
52А Он им рече: Зато је сваки књижевник који се научио царству небеском као домаћин који износи из клети своје ново и старо.
52Ши Ел ле-а зис: „Де ачея, орьче кэртурар, каре а ынвэцат че требуе деспре Ымпэрэция черурилор, се асямэнэ ку ун господар каре скоате дин вистиерия луй лукрурь нойши лукрурь векь.”
53И кад сврши Исус приче ове, отиде оданде.
53Дупэ че а испрэвит Исус пилделе ачестя, а плекат де аколо.
54И дошавши на постојбину своју, учаше их по зборницама њиховим тако да Му се дивљаху, и говораху: Откуд овоме премудрост ова и моћи?
54А венит ын патрия Са ши а ынчепут сэ ынвеце пе оамень ын синагогэ; аша кэ чей че-Л аузяу се мирау ши зичяу: „Де унде аре Ел ынцелепчуня ши минуниле ачестя?
55Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се мати његова Марија, и браћа његова Јаков, и Јосија, и Симон, и Јуда?
55Оаре ну есте Ел фиул тымпларулуй? Ну есте Мария мама Луй? Ши Иаков, Иосиф, Симон ши Иуда ну сунт ей фраций Луй?
56И сестре његове нису ли све код нас? Откуд њему ово све?
56Ши сурориле Луй ну сунт тоате принтре ной? Атунч де унде аре Ел тоате лукруриле ачестя?”
57И саблажњаваху се о Њега. А Исус рече им: Нема пророка без части осим на постојбини својој и у дому свом.
57Ши гэсяу астфел ын Ел о причинэ де потикнире. Дар Исус ле-а зис: „Никэерь нуесте прецуит ун пророк май пуцин декыт ын патрия ши ын каса Луй.”
58И не створи онде чудеса многих за неверство њихово.
58Ши н-а фэкут мулте минунь ын локул ачела дин причина некрединцей лор.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.