Матеј 12
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1У то време иђаше Исус у суботу кроз усеве: а ученици Његови огладнеше, и почеше тргати класје, и јести.
1Ын время ачея, Исус тречя прин лануриле де грыу ынтр-о зи де Сабат. Ученичий Луй, каре ерау флэмынзь, ау ынчепут сэ смулгэ спиче де грыу ши сэ ле мэнынче.
2А фарисеји видевши то рекоше Му: Гле, ученици твоји чине шта не ваља чинити у суботу.
2Фарисеий, кынд ау вэзут лукрул ачеста, Й-ау зис: „Уйте кэ ученичий Тэй фак че ну есте ынгэдуит сэ факэ ын зиуа Сабатулуй.”
3А Он рече им: Нисте ли читали шта учини Давид кад огладне, он и који беху с њим?
3Дар Исус ле-а рэспунс: „Оаре н-аць читит чеа фэкут Давид кынд а флэмынзит, ел ши чей че ерау ымпреунэ ку ел?
4Како уђе у кућу Божју, и хлебове постављене поједе, којих није ваљало јести њему ни онима што су били с њим, него самим свештеницима.
4Кум а интрат ын Каса луй Думнезеу ши а мынкат пынилепентру пунеря ынаинтя Домнулуй, пе каре ну-й ера ынгэдуит сэ ле мэнынче нич луй, нич челор че ерау ку ел, чинумай преоцилор?
5Или нисте читали у закону како у суботу свештеници у цркви суботу погане, па нису криви?
5Сау н-аць читит ын Леӂекэ, ын зилеле де Сабат, преоций калкэ Сабатул ын Темплу, ши тотушь сунт невиноваць?
6А ја вам кажем да је овде онај који је већи од цркве.
6Дар Еу вэ спун кэ аич есте Унулмай маре декыт Темплул.
7Кад бисте пак знали шта је то: Милости хоћу а не прилога, никад не бисте осуђивали праве;
7Дакэ аць фи штиут че ынсямнэ: ‘Милэвоеск, яр ну жертфе’, н-аць фи осындит пе ниште невиноваць.
8јер је Господар и од суботе Син човечији.
8Кэч Фиул омулуй есте Домн ши ал Сабатулуй.”
9И отишавши оданде дође у зборницу њихову.
9Исус а плекат де аколо ши а интрат ын синагогэ.
10И гле, човек беше ту с руком сувом; и запиташе Га говорећи: Ваља ли у суботу лечити? Да би Га окривили.
10Ши ятэ кэ ын синагогэ ера ун ом каре авя о мынэ ускатэ. Ей, ка сэ поатэ ынвинуи пе Исус, Л-ау ынтребат: „Есте ынгэдуит а виндека ын зилеле де Сабат?”
11А Он рече им: Који је међу вама човек који има овцу једну па ако она у суботу упадне у јаму неће је узети и извадити?
11Ел ле-а рэспунс: „Чине есте омул ачела динтре вой каре, дакэ аре о оае ши-йкаде ынтр-о гроапэ, ын зиуа Сабатулуй, сэ н-о апуче ши с-о скоатэ афарэ?
12А колико је човек претежнији од овце? Дакле ваља у суботу добро чинити.
12Ку кыт май де прец есте деч ун ом декыт о оае? Де ачея есте ынгэдуит а фаче бине ын зилеле де Сабат.”
13Тада рече човеку: Пружи руку своју. И пружи. И постаде здрава као и друга.
13Атунч а зис омулуй ачелуя: „Ынтинде-ць мына!” Ел а ынтинс-о ши мына с-а фэкут сэнэтоасэ, ка ши чялалтэ.
14А фарисеји изишавши начинише веће о Њему како би Га погубили. Но Исус дознавши то уклони се оданде.
14Фарисеий ау ешит афарэ ши с-ау сфэтуит кум сэ омоаре пе Исус.
15И за Њим идоше људи многи, и исцели их све.
15Дар Исус, ка унул каре штия лукрул ачеста, а плекат де аколо. Дупэ Ел ау мерс мулте нороаде. Ел а тэмэдуит пе тоць болнавий
16И запрети им да Га не разглашују:
16ши ле-а порунчит ку тот динадинсул сэ ну-Л факэ куноскут,
17Да се збуде шта је казао Исаија пророк говорећи:
17ка сэ се ымплиняскэ че фусесе вестит прин пророкул Исая, каре зиче:
18Гле, слуга мој, кога сам изабрао, љубазни мој, који је по вољи душе моје: метнућу дух свој на Њега, и суд незнабошцима јавиће.
18„Ятэ Робул Меу, пе каре Л-ам алес, Пряюбитул Меу, ын каре суфлетул Меу ышь гэсеште плэчеря. Вой пуне Духул Меу песте Ел ши ва вести нямурилор жудеката.
19Неће се свађати ни викати, нити ће чути ко по распутицама глас Његов.
19Ел ну Се ва луа ла чартэ, нич ну ва стрига. Ши нимень ну-Й ва аузи гласул пе улице.
20Трску стучену неће преломити и свештило запаљено неће угасити док правда не одржи победу.
20Ну ва фрынӂе о трестие руптэ ши нич ну ва стинӂе ун фитил каре фумегэ, пынэ ва фаче сэ бируе жудеката.
21И у име Његово уздаће се народи.
21Ши нямуриле вор нэдэждуи ын Нумеле Луй.”
22Тада доведоше к Њему беснога који беше нем и слеп; и исцели га да неми и слепи стаде говорити и гледати.
22Атунч, Й-ау адус ун ындрэчит орб ши мут ши Исус л-а тэмэдуит, аша кэ мутул ворбя ши ведя.
23И дивљаху се сви људи говорећи: Није ли ово Христос, син Давидов?
23Тоате нороаделе, мирате, зичяу: „Ну кумва есте ачеста Фиул луй Давид?”
24А фарисеји чувши то рекоше: Овај другачије не изгони ђавола до помоћу Веелзевула кнеза ђаволског.
24Кынд ау аузит фарисеий лукрул ачеста, ау зис: „Омул ачеста ну скоате драчий декыт ку Беелзебул, домнул драчилор!”
25А Исус знајући мисли њихове рече им: Свако царство које се раздели само по себи, опустеће; и сваки град или дом који се раздели сам по себи, пропашће.
25Исус, каре ле куноштя гындуриле, ле-а зис: „Орьче ымпэрэцие дезбинатэ ымпотрива ей ынсэшь есте пустиитэ ши орьче четате сау касэ дезбинатэ ымпотрива ей ынсэшь ну поате дэйнуи.
26И ако сотона сотону изгони, сам по себи разделио се; како ће дакле остати царство његово?
26Дакэ Сатана скоате пе Сатана, есте дезбинат; деч кум поате дэйнуи ымпэрэция луй?
27И ако ја помоћу Веелзевула изгоним ђаволе, синови ваши чијом помоћу изгоне? Зато ће вам они бити судије.
27Ши дакэ Еу скот афарэ драчий ку ажуторул луй Беелзебул, фиий воштри ку чине-й скот? Де ачея, ей вор фи жудекэторий воштри.
28А ако ли ја Духом Божијим изгоним ђаволе, дакле је дошло к вама царство небеско.
28Дар дакэ Еу скот афарэ драчий ку Духул луй Думнезеу, атунч Ымпэрэциялуй Думнезеу а венит песте вой.
29Или како може ко ући у кућу јакога и покућство његово отети, ако најпре не свеже јакога? И онда ће кућу његову опленити.
29Сау,кум поате чинева сэ интре ын каса челуй таре ши сэ-й жефуяскэ господэрия, дакэ н-а легат май ынтый пе чел таре? Нумай атунч ый ва жефуи каса.
30Који није са мном, против мене је; и који не сабира са мном, просипа.
30Чине ну есте ку Мине есте ымпотрива Мя ши чине ну стрынӂе ку Мине рисипеште.
31Зато вам кажем: сваки грех и хула опростиће се људима; а на Духа Светог хула неће се опростити људима.
31Де ачея вэ спун: Орьчепэкат ши орьче хулэ вор фи ертате оаменилор, дархула ымпотрива Духулуй Сфынт ну ле ва фи ертатэ.
32И ако ко рече реч на Сина човечијег, опростиће му се; а који рече реч на Духа Светог, неће му се опростити ни на овом свету ни на оном.
32Орьчине ва ворбиымпотрива Фиулуй омулуй ва фи ертат, дар орьчине ва ворби ымпотрива Духулуй Сфынт ну ва фи ертат нич ын вякул ачеста, нич ын чел виитор.
33Или усадите дрво добро, и род његов биће добар; или усадите дрво зло, и род његов зао биће; јер се по роду дрво познаје.
33Орь фачець помул бун ши родуллуй бун, орь фачець помул рэу ши родул луй рэу; кэч помул се куноаште дупэ родул луй.
34Породи аспидини! Како можете добро говорити, кад сте зли? Јер уста говоре од сувишка срца.
34Пуйде нэпырчь, кум аць путя вой сэ спунець лукрурь буне, кынд вой сунтець рэй? Кэчдин присосул инимий ворбеште гура.
35Добар човек из добре клети износи добро; а зао човек из зле клети износи зло.
35Омул бун скоате лукрурь буне дин вистиерия бунэ а инимий луй, дар омул рэу скоате лукрурь реле дин вистиерия ря а инимий луй.
36А ја вам кажем да ће за сваку празну реч коју кажу људи дати одговор у дан страшног суда.
36Вэ спун кэ, ын зиуа жудекэций, оамений вор да сокотялэ де орьче кувынт нефолоситор, пе каре-л вор фи ростит.
37Јер ћеш се својим речима оправдати, и својим ћеш се речима осудити.
37Кэч дин кувинтеле тале вей фи скос фэрэ винэ ши дин кувинтеле тале вей фи осындит.”
38Тада одговорише неки од књижевника и фарисеја говорећи: Учитељу! Ми би ради од тебе знак видети.
38Атунч, уний дин кэртурарь ши дин фарисей ау луат кувынтул ши Й-ау зис: „Ынвэцэторуле, ам вря сэ ведем ун семн де ла Тине!”
39А Он одговарајући рече им: Род зли и прељуботворни тражи знак; и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка.
39Дрепт рэспунс, Ел ле-а зис: „Ун ням виклян ши прякурварчере ун семн, дар ну и се ва да алт семн декыт семнул пророкулуй Иона.
40Јер као што је Јона био у трбуху китовом три дана и три ноћи: тако ће бити и Син човечији у срцу земље три дана и три ноћи.
40Кэч, дупэ кум Иона а стат трей зиле ши трей нопць ын пынтечеле китулуй, тот аша ши Фиул омулуй ва ста трей зиле ши трей нопць ын инима пэмынтулуй.
41Ниневљани изићи ће на суд с родом овим, и осудиће га; јер се покајаше Јониним поучењем: а гле, овде је већи од Јоне.
41Бэрбацийдин Ниниве се вор скула алэтурь де нямул ачеста ын зиуа жудекэций ши-лвор осынди, пентру кэей с-ау покэит ла проповэдуиря луй Иона; ши ятэ кэ аич есте Унул май маре декыт Иона.
42Царица јужна изићи ће на суд с родом овим, и осудиће га; јер она дође с краја земље да слуша премудрост Соломунову: а гле, овде је већи од Соломуна.
42Ымпэрэтясаде ла Мязэзи се ва скула алэтурь де нямул ачеста ын зиуа жудекэций ши-л ва осынди, пентру кэ еа а венит де ла марӂиниле пэмынтулуй ка сэ аудэ ынцелепчуня луй Соломон; ши ятэ кэ аич есте Унул май маре декыт Соломон.
43А кад нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја, и не нађе га.
43Духулнекурат, кынд а ешит динтр-ун ом, умблэприн локурь фэрэ апэ, кэутынд одихнэ ши н-о гэсеште.
44Онда рече: Да се вратим у дом свој откуда сам изишао; и дошавши нађе празан, пометен и украшен.
44Атунч зиче: ‘Мэ вой ынтоарче ын каса мя, де унде ам ешит.’ Ши, кынд вине ын еа, о гэсеште гоалэ, мэтуратэ ши ымподобитэ.
45Тада отиде и узме седам других духова горих од себе, и ушавши живе онде; и буде потоње горе човеку оном од првог. Тако ће бити и овоме роду зломе.
45Атунч се дуче ши я ку ел алте шапте духурь май реле декыт ел: интрэ ын касэ, локуеск аколо, шистаря дин урмэ а омулуй ачестуя ажунӂе май ря декыт чя динтый. Токмай аша се ва ынтымпла ши ку ачест ням виклян.”
46Док Он још говораше с људима, гле, мати Његова и браћа Његова стајаху напољу и чекаху да говоре с Њиме.
46Пе кынд ворбя ынкэ Исус нороаделор, ятэ кэ мама ши фраций Луй стэтяу афарэ ши кэутау сэ ворбяскэ ку Ел.
47И неко Му рече: Ево мати Твоја и браћа Твоја стоје на пољу, ради су да говоре с Тобом.
47Атунч, чинева Й-а зис: „Ятэ, мама Та ши фраций Тэй стау афарэ ши каутэ сэ ворбяскэ ку Тине.”
48А Он одговори и рече ономе што Му каза: Ко је мати моја, и ко су браћа моја?
48Дар Исус а рэспунс челуй че-Й адусесе штиря ачаста: „Чине есте мама Мя ши каре сунт фраций Мей?”
49И пруживши руку своју на ученике своје рече: Ето мати моја и браћа моја.
49Апой, Шь-а ынтинс мына спре ученичий Сэй ши а зис: „Ятэ мама Мя ши фраций Мей!
50Јер ко извршује вољу Оца мог који је на небесима, онај је брат мој и сестра и мати.
50Кэч орьчинефаче воя Татэлуй Меу каре есте ын черурь, ачела Ымь есте фрате, сорэ ши мамэ.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.