Матеј 12
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Meriam Mir Gospels
1У то време иђаше Исус у суботу кроз усеве: а ученици Његови огладнеше, и почеше тргати класје, и јести.
1Abele kerker, Iesu nakas kon gedub ge abele sabath; abara kaimeg giz uererege, uiaba tagpote ismi kon ra pote a uiaba eroli.
2А фарисеји видевши то рекоше Му: Гле, ученици твоји чине шта не ваља чинити у суботу.
2Ege Faresaio giz uiabi erdali, a uiaba kega abim, Dasmer, mara kaimeg giz ikerare abele lu nole abkoreb sabath ge.
3А Он рече им: Нисте ли читали шта учини Давид кад огладне, он и који беху с њим?
3E uiabim detagerare, Nako uaba nole etagare kak abele lu Dauida ikeli E uererege, pako gaire le abi kemem;
4Како уђе у кућу Божју, и хлебове постављене поједе, којих није ваљало јести њему ни онима што су били с њим, него самим свештеницима.
4E balu Ade ra meta a eroli areto didmerik opem, E nole abkoreb teroli, pako gaire le abi kemem, a tepteb gaire zogozogo le giz?
5Или нисте читали у закону како у суботу свештеници у цркви суботу погане, па нису криви?
5Nako uaba nole etagare abele gelar ge, gaire sabath uridili zogozogo le datupid abele sabath muige abele zogo meta, a uiaba nole adud kak?
6А ја вам кажем да је овде онај који је већи од цркве.
6Kaka uabi detagerare, Ike abele le aule tumem abele zogo meta ge.
7Кад бисте пак знали шта је то: Милости хоћу а не прилога, никад не бисте осуђивали праве;
7Ese uaba umele tonar abele mer, Kaka au lagelag abele nase, a nole abele zegur lu, uaba nole bodomalam le nole adud kak.
8јер је Господар и од суботе Син човечији.
8Abelelam Le la Uerem sabath Opole.
9И отишавши оданде дође у зборницу њихову.
9E bakeamulu abele utebelam, ege E balu uiaba sunago ge:
10И гле, човек беше ту с руком сувом; и запиташе Га говорећи: Ваља ли у суботу лечити? Да би Га окривили.
10Dasmer, abele le abara tag euselu, epe uiaba abi itimer kega, Nako abkoreb le idigir sabath ge? iaueakai uiaba ko nagri mer ais abielam.
11А Он рече им: Који је међу вама човек који има овцу једну па ако она у суботу упадне у јаму неће је узети и извадити?
11Ege E uiabi detagerare, Nete le uabim, nagri netat mamoe, ese ekesmeri abele au uak sabath ge, nako E nole ko etaruk abele au uaklam?
12А колико је човек претежнији од овце? Дакле ваља у суботу добро чинити.
12Nako le nole aule abele mamoe? Peike abkoreb debe tonar abele sabath ge.
13Тада рече човеку: Пружи руку своју. И пружи. И постаде здрава као и друга.
13E abi detager abele le, Mara tag idrimurik. Epe abara tag idrimurik, a ko debele mokakalam nerute.
14А фарисеји изишавши начинише веће о Њему како би Га погубили. Но Исус дознавши то уклони се оданде.
14Faresaio giz baosi adige, uiaba mer atager abim ko abi ipit eumid.
15И за Њим идоше људи многи, и исцели их све.
15Ege Iesu erdali, epe bakeamulu adem abele uteblam; a gaire le lakub abi irmilare, E uiabi uridili idigir,
16И запрети им да Га не разглашују:
16E uiaba aukase detagerare nole abi atomeret kak:
17Да се збуде шта је казао Исаија пророк говорећи:
17Iaueakai bakedida abele perofeta Isaia ra mer, kega,
18Гле, слуга мој, кога сам изабрао, љубазни мој, који је по вољи душе моје: метнућу дух свој на Њега, и суд незнабошцима јавиће.
18Dasmer, kara memeg le kaka dabgiri, kaka abi nase ge, a abim sererege kara nerkep; kaka abi ikuar kara Lamar abi tumge, E etomeret abele meratager uiabim gaire nogle giz.
19Неће се свађати ни викати, нити ће чути ко по распутицама глас Његов.
19E nole asareda, E nole ereretikri, a nole nerute le asoli abara kodo mer abele gab ge.
20Трску стучену неће преломити и свештило запаљено неће угасити док правда не одржи победу.
20E nole narbeid abele mebud pakesa, E nole asameida abele uik kebikebi datki, a mena E upinati abele meratager ko saserim.
21И у име Његово уздаће се народи.
21Abara nei ko abi oituli abele gaire nogle giz.
22Тада доведоше к Њему беснога који беше нем и слеп; и исцели га да неми и слепи стаде говорити и гледати.
22Ege tais abim abele le demona balu muige, abele le E sadamer, a E ko te dabimdabim: E abi idigir, a mamor mer etkalu, a ko dasmer, abele le sadamer pako te dabimdabim.
23И дивљаху се сви људи говорећи: Није ли ово Христос, син Давидов?
23Ege gaire le lakub uridili abi damered, a uiaba mer, kega, Nako nole Dauida ra Uerem pedali?
24А фарисеји чувши то рекоше: Овај другачије не изгони ђавола до помоћу Веелзевула кнеза ђаволског.
24Gaire Faresaio giz aserare, a uiaba mer abielam, Ese nole Belezebul demona giz opole, umer kak abele le demona imud.
25А Исус знајући мисли њихове рече им: Свако царство које се раздели само по себи, опустеће; и сваки град или дом који се раздели сам по себи, пропашће.
25Ege Iesu opasereret uiaba dikiaporare, E uiabi daratagerare, Gaire baselaia uridili ese kurabkurab a uekueku, nole niai tekuei, a sobkak eseamulu; a gaire uteb uridili, pako boai giz, ese kurabkurab a uekueku, nole niai tekuei.
26И ако сотона сотону изгони, сам по себи разделио се; како ће дакле остати царство његово?
26Ese Satana imuare Satana, ege abi kurabkurab, a uekueku abim; Nako niaiem tekuei abara baselaia?
27И ако ја помоћу Веелзевула изгоним ђаволе, синови ваши чијом помоћу изгоне? Зато ће вам они бити судије.
27Ese kaka imuare demoni giz Belezebulelam, a nete imuare demoni uaba omasker giz? abele lu peike ikeli uiaba meratager uabim.
28А ако ли ја Духом Божијим изгоним ђаволе, дакле је дошло к вама царство небеско.
28Ese Ade ra Lamarlam kaka imuare demoni giz, emetu bakedid uabim Ade ra baselaia ge.
29Или како може ко ући у кућу јакога и покућство његово отети, ако најпре не свеже јакога? И онда ће кућу његову опленити.
29Nako umele nerute le balu abele saserim le la meta, a ko itkamer abara lu? mena kekiam didbare abele saserim le, epe itkamer abara lu abara meta ge.
30Који није са мном, против мене је; и који не сабира са мном, просипа.
30Abele le nole kari lakak E nole kari kemem; Abele le nole etami kari dog, a ko debek.
31Зато вам кажем: сваки грех и хула опростиће се људима; а на Духа Светог хула неће се опростити људима.
31Abele lu kaka uabi detagerare, Uit uridili pako adud mer, umele idigir lelam; ege abele le adud mer abele Lamar, umer kak le idigir.
32И ако ко рече реч на Сина човечијег, опростиће му се; а који рече реч на Духа Светог, неће му се опростити ни на овом свету ни на оном.
32Ese le abi adud mer abele Le la Uerem, umele idigir, ege abele le abi adud mer abele Lamar zogo, umer kak idigir abele eded, pako niai eded.
33Или усадите дрво добро, и род његов биће добар; или усадите дрво зло, и род његов зао биће; јер се по роду дрво познаје.
33Uaba nei atker abele debe lu, a ko debele abara turum; ese nole, uaba nei atker abele adud lu, a ko adud abara turum; abelelam turum atamelam gaire lu.
34Породи аспидини! Како можете добро говорити, кад сте зли? Јер уста говоре од сувишка срца.
34Tabo ra omasker ae, uaba le au adud, nako uaba umele debe mer egali? Abelelam gaire lu le la nerkep ge, a ko te detaut.
35Добар човек из добре клети износи добро; а зао човек из зле клети износи зло.
35Gaire debe lu tais abele le debe tonar abara lu muige abara nerkep; ege abele le adud tonar ko tais gaire adud lu, abara adud lu muige abara nerkep.
36А ја вам кажем да ће за сваку празну реч коју кажу људи дати одговор у дан страшног суда.
36Kaka uabi detagerare, Gaire kebi mer uridili le detaut, uiaba etomeret abele gerger meratager.
37Јер ћеш се својим речима оправдати, и својим ћеш се речима осудити.
37Abelelam mara mer barkak mari desperet, a mara mer ko mari desauersili.
38Тада одговорише неки од књижевника и фарисеја говорећи: Учитељу! Ми би ради од тебе знак видети.
38Ege uader aotale le pako Faresaio giz, kega, Ereuer le, keriba lagelag ma detomertare nerute atamelam mabielam.
39А Он одговарајући рече им: Род зли и прељуботворни тражи знак; и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка.
39E etkalu uiabim, kega, Abele nosik adud le pako eruam sus uiaba karim deraimer nerute atamelam; ege umer kaka uiabi dekuarare, a tepeteb Iona perofeta ra atamelam:
40Јер као што је Јона био у трбуху китовом три дана и три ноћи: тако ће бити и Син човечији у срцу земље три дана и три ноћи.
40Abelelam mokakalam Iona muige abele au lar kem ge neis netat gerger ge, a neis netat ki ge; mokakalam Le la Uerem ko muige sep ge neis netat gerger ge, pako neis netat ki ge.
41Ниневљани изићи ће на суд с родом овим, и осудиће га; јер се покајаше Јониним поучењем: а гле, овде је већи од Јоне.
41Nineua le ko tekuei abele gerger meratager kemem abele nosik adud le pako eruam sus abkoreb; abelelam uiaba obazged Iona ra marau; dasmer, ike abele le aule tumem Iona.
42Царица јужна изићи ће на суд с родом овим, и осудиће га; јер она дође с краја земље да слуша премудрост Соломунову: а гле, овде је већи од Соломуна.
42Kosker opole koki apek ko tekuei kemem abele nosik abele meratager; abelelam E tabarki abele bakedid geseb ge, a asoli Solomona ra pardale; dasmer, ike abele le aule tumem Solomona.
43А кад нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја, и не нађе га.
43Ese osmeda adige abele adud lamar lelam, E degemeli abele ni kak ged, a deraimer nerezi uteb, a nole erdali.
44Онда рече: Да се вратим у дом свој откуда сам изишао; и дошавши нађе празан, пометен и украшен.
44E detager, kega, Kaka ko akomeda karabara meta, emeret kaka emeri; E bakeam a erdali nole le kak, a emetu paret dirup.
45Тада отиде и узме седам других духова горих од себе, и ушавши живе онде; и буде потоње горе човеку оном од првог. Тако ће бити и овоме роду зломе.
45Ege E bakeamulu, a taraisare uader sefen lamar au adud abi tumge, ege uiaba barot a bamer; ege au adud mop abele le, a kebi adud abara giz. Mokakalam ikeli abkoreb abele nosik le adud.
46Док Он још говораше с људима, гле, мати Његова и браћа Његова стајаху напољу и чекаху да говоре с Њиме.
46E uiabi detaut abele le lakub, dasmer, ekuei adige abara apu, pako abara keimer giz, uiaba lagelag abi mer atager.
47И неко Му рече: Ево мати Твоја и браћа Твоја стоје на пољу, ради су да говоре с Тобом.
47Ege nerute le abi detager, Dasmer, ekuei adige mara apu, pako mara keimer giz, uiaba lagelag mari mer uanatager.
48А Он одговори и рече ономе што Му каза: Ко је мати моја, и ко су браћа моја?
48E abi etkalu, kega, abele le abim detager, Nete kara apu? a nete kara keimer?
49И пруживши руку своју на ученике своје рече: Ето мати моја и браћа моја.
49E tabara tag idrimur tabara kaimeg giz, kega, Dasmer, kara apu, pako kara keimer giz!
50Јер ко извршује вољу Оца мог који је на небесима, онај је брат мој и сестра и мати.
50Abelelam abele le ikeli kara Baba ra lag penoka kotor ge, E dali kara keimer, pako kara berbet, a kara apu.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.