Матеј 20
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Meriam Mir Gospels
1Јер је царство небеско као човек домаћин који ујутру рано изиђе да наима посленике у виноград свој.
1Abelelam kotor baselaia abkoreb nerute tarim le, kebi gerger E bakeam a mer atager uader le ikeli abara uina gedub, a ko uiabi bodomalam.
2И погодивши се с посленицима по грош на дан посла их у виноград свој.
2E uiabi detager uader le dorge ikerare netate gerger a netate denari, E uiabi namarkare abara uina gedub.
3И изишавши у трећи сат, виде друге где стоје на тргу беспослени,
3Abele thri haua ge, E bakeam a ko erdali uader le bako abele zekur uteb, a nole dorge kak;
4и њима рече: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право даћу вам.
4E uiabi detager, Ua ko bakeuare abele uina gedub, a kaka uabi daisuerare lu abkoreb. Ege uiaba ko bakeuare.
5И они отидоше. И опет изишавши у шести и девети сат, учини тако.
5E ko bakeam abele sikis haua ge, pako nain haua, E ko ikeli mokakalam.
6И у једанаести сат изишавши нађе друге где стоје беспослени, и рече им: Што стојите овде сав дан беспослени?
6Abele ten haua, pako eleuen E ko bakeam, E ko erdali uader le bako a nole dorge kak; E uiabi detager, Nalugem uaba bako ike abele gerger kemerkemer, a nole dorge kak?
7Рекоше му: Нико нас не најми. Рече им: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право примићете.
7A uiaba abi detagerare, Nole le keribi detager. E uiabi detager, Ua ko bakeuare abele uina gedub, a uaba nagri lu abkoreb.
8А кад би у вече, рече господар од винограда к приставу свом: Дозови посленике и подај им плату почевши од последњих до првих.
8Ege kikem tabarki, abele tarim le abara uina gedub E detager abara sirdam memeg le, Dabgerare gaire gedub le, ma uiaba nakuarare uiaba bodomalam, ditimedilu keubu le ge, a bakedilu kekiam le ge.
9И дошавши који су у једанаести сат најмљени примише по грош.
9Uiaba tabakeuare uader le ditimedilu abele ten haua, pako eleuen haua ge, uiaba nagri netate denari.
10А кад дођоше први, мишљаху да ће више примити: И примише и они по грош.
10Ege kekiam le tabarkare, a uiaba dikiaporare uiaba lu aule nagri; a uiaba netate denari ko daragri.
11И примивши викаху на господара.
11Uiaba erdarare abele, uiaba mude mer darameare abele tarim le,
12Говорећи: Ови последњи један сат радише, и изједначи их с нама који смо се читав дан мучили и горели.
12Kega, Netate abele haua ge uiaba keubu le dorge, a ma abkoreb uiaba lu keriba lu, keriba au asiasi abele dorgelam, pako abele gereger au urueri.
13А он одговарајући рече једном од њих: Пријатељу! Ја теби не чиним криво; ниси ли погодио са мном по грош?
13E detager abele nerute uiabielam a abi kega, Makanali, nole kara adud tonar marim; nako meriba nole mer atager abele netate denari?
14Узми своје па иди; а ја хоћу и овом последњем да дам као и теби.
14Ma ekao mabara lu, ma bakeam; kara dikiapor peike kaka ko ikuar keubu le, mokakalam kaka mari ikuar.
15Или зар ја нисам властан у свом чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар?
15Nako kaka nole karbabu sirdam karbara lu? Nako ma kari op ausiausi kara nase marim?
16Тако ће бити последњи први и први последњи; јер је много званих, а мало избраних.
16Mokakalam uader le kekiam a ko keubu, a uader keubu le a ko kekiam. Abelelam gaire le uridili aserare, a neis le mamor epei.
17И пошавши Исус у Јерусалим узе насамо дванаест ученика на путу, и рече им:
17Iesu ogi bakeam Ierusalemaem, E ais abara kaimeg giz tuelf le, abele gab ge uiaba tepteb, E uiabi kega,
18Ево идем у Јерусалим, и Син човечији биће предан главарима свештеничким и књижевницима; и осудиће Га на смрт;
18Dasmer, meriba ogi Ierusalemaem; a ko namarid Le la Uerem abele au zogozogo le giz pako aotale giz; uiaba abi dedkoare a ko eumilu,
19и предаће Га незнабошцима да Му се ругају и да Га бију и разапну; и трећи дан устаће.
19Uiaba abi namarid uiabim gaire nogle, iaueakai uiaba abi neg degarare, pako damerik, a ko abi satauroem: E ko eded akaida thri gerger.
20Тада приступи к Њему мати синова Зеведејевих са својим синовима клањајући Му се и молећи Га за нешто.
20Ege abi tabaruk uiaba apu Zebedaio ra uerem okakis abara neis kimiar uerem, a abi etkobeilu, a damosdare nerute lu.
21А Он јој рече: Шта хоћеш? Рече Му: Заповеди да седу ова моја два сина, један с десне стране Теби, а један с леве стране Теби, у царству Твом.
21E abim detager, kega, Nalu lu ma laglag? E abim detaut, Ma uiabi daratager neis kara uerem emeri mari dog, nerute le mara tuter pek, a nerute le mar ber pek, mara baselaia ge.
22А Исус одговарајући рече: Не знате шта тражите; можете ли пити чашу коју ћу ја пити и крстити се крштењем којим се ја крстим? Рекоше Му: Можемо.
22Ege Iesu etkalu, a uiabi kega, Uaba umer kak abele lu ua kari namosi. Nako uaba umele ereli abele tanelu kaka are, a ko bapatiso abele kari bapatiso ge? A neis le abim kega, Keriba umele.
23И рече им: Чашу дакле моју испићете, и крстићете се крштењем којим се ја крстим; али да седете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати, него коме је уготовио Отац мој.
23E uiabi daratager, Uaba ereli kara tanelu, a ko bapataiso kara bapatiso; epe abele le emeri kara tuter pek, pako kara ber pek, nole kara dorge abi ikuar, a uader le kara Aba nakuarare abkoreb uiaba emetu derser.
24И кад чуше осталих десет ученика, расрдише се на та два брата.
24Uiaba ten le aserare, uiaba nerkep au uekueku abele neis le.
25А Исус дозвавши их рече: Знате да кнезови народни заповедају народу, и поглавари управљају њим.
25Ege Iesu uiaba dabgerare, E uiabim kega, Ua umele gaire nogle uiaba tarim le nagri E uiabi asesered, a uader aule uiabi tumge E uiabi sirdam.
26Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.
26Uaba nole mokakalam; ese le uaba lagelag aule, debele E uaba memeg le;
27И који хоће међу вама да буде први, да вам буде слуга.
27Ese le uaba lagelag esaimer, E uaba sorge ekase;
28Као што ни Син човечији није дошао да Му служе, него да служи и да душу своју у откуп да за многе.
28Mokakalam Le la Uerem nole tabarki memeg le taraisare, a E uiaba memeg le, a ko ikuar abara eded bodomalam gaire le giz.
29И кад је излазио из Јерихона за Њим иђаше народ многи.
29Uiaba osmed Ierikolam, gaire le lakub abi irmilare.
30И гле, два слепца сеђаху крај пута, и чувши да Исус пролази повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!
30Dasmer, neis le pone asadamer emrilei abele gab ge, a uiaba aserei Iesu tabakeam, uiaba ereretikri, kega, Opole ae, Dauida ra uerem, ma keribi omare.
31А народ прећаше им да ућуте; а они још већма повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!
31Ege gaire le lakub uiabi daraisumdarare: epe neis le au ereretikri, kega, Opole ae, Dauida ra uerem, ma keribi omare.
32И уставивши се Исус дозва их, и рече: Шта хоћете да вам учиним?
32Ege Iesu ekueilu, a darabgere neis le, E uiabi kega, Nalu lu uaba lagelag kaka uabim ikeli?
33Рекоше Му: Господе, да се отворе очи наше.
33A ui ge abi detagerei, Opole ae, keriba pone bakaerti.
34И смилова се Исус, и дохвати се очију њихових, и одмах прогледаше очи њихове, и отидоше за Њим.
34Ege Iesu au nasenase, a natutilu uiaba pone: ege sobkak ui ge pone bakaerti, a ui ge abi irmilei.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.