Матеј 20
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Јер је царство небеско као човек домаћин који ујутру рано изиђе да наима посленике у виноград свој.
1Фииндкэ Ымпэрэция черурилор се асямэнэ ку ун господар каре а ешит дис-де-диминяцэ сэ-шь токмяскэ лукрэторь ла вие.
2И погодивши се с посленицима по грош на дан посла их у виноград свој.
2С-а ынвоит ку лукрэторий ку кыте ун леупе зи ши й-а тримис ла вие.
3И изишавши у трећи сат, виде друге где стоје на тргу беспослени,
3А ешит пе ла часул ал трейля ши а вэзут пе алций стынд ын пяцэ фэрэ лукру.
4и њима рече: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право даћу вам.
4‘Дучеци-вэ ши вой ын вия мя’, ле-а зис ел, ‘ши вэ вой да че ва фи ку дрептул.’ Ши с-ау дус.
5И они отидоше. И опет изишавши у шести и девети сат, учини тако.
5А ешит ярэшь пе ла часул ал шаселя ши ал ноуэля ши а фэкут ла фел.
6И у једанаести сат изишавши нађе друге где стоје беспослени, и рече им: Што стојите овде сав дан беспослени?
6Кынд а ешит пе ла часул ал унспрезечеля, а гэсит пе алций стынд ын пяцэ ши ле-а зис: ‘Де че стаць аич тоатэ зиуа фэрэ лукру?’
7Рекоше му: Нико нас не најми. Рече им: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право примићете.
7Ей й-ау рэспунс: ‘Пентру кэ ну не-а токмит нимень.’ ‘Дучеци-вэ ши вой ын вия мя’, ле-а зис ел, ‘ши вець прими че ва фи ку дрептул.’
8А кад би у вече, рече господар од винограда к приставу свом: Дозови посленике и подај им плату почевши од последњих до првих.
8Сяра, стэпынул вией а зис исправникулуй сэу: ‘Кямэ пе лукрэторь ши дэ-ле плата, ынчепынд де ла чей де пе урмэ пынэ ла чей динтый.’
9И дошавши који су у једанаести сат најмљени примише по грош.
9Чей дин часул ал унспрезечеля ау венит ши ау луат фиекаре кыте ун леу.
10А кад дођоше први, мишљаху да ће више примити: И примише и они по грош.
10Кынд ау венит чей динтый, сокотяу кэ вор прими май мулт, дар ау примит ши ей тот кыте ун леу де фиекаре.
11И примивши викаху на господара.
11Дупэ че ау примит баний, кыртяу ымпотрива господарулуй
12Говорећи: Ови последњи један сат радише, и изједначи их с нама који смо се читав дан мучили и горели.
12ши зичяу: ‘Ачештя де пе урмэ н-ау лукрат декыт ун час, ши ла платэ й-ай фэкут деопотривэ ку ной, каре ам суферит греул ши зэдуфул зилей.’
13А он одговарајући рече једном од њих: Пријатељу! Ја теби не чиним криво; ниси ли погодио са мном по грош?
13Дрепт рэспунс, ел а зис унуя динтре ей: ‘Приетене, цие ну-ць фак ничо недрептате. Ну те-ай токмит ку мине ку ун леу?
14Узми своје па иди; а ја хоћу и овом последњем да дам као и теби.
14Я-ць че ци се кувине ши плякэ. Еу вряу сэ плэтеск ши ачестуя дин урмэ ка ши цие.
15Или зар ја нисам властан у свом чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар?
15Ну потсэ фак че вряу ку че-й ал меу? Орьесте окюл тэу рэу, фииндкэ еу сунт бун?’
16Тако ће бити последњи први и први последњи; јер је много званих, а мало избраних.
16Тот аша, чей дин урмэ вор фи чей динтый, ши чей динтый вор фи чей дин урмэ; пентру кэмулць сунт кемаць, дар пуцинь сунт алешь.”
17И пошавши Исус у Јерусалим узе насамо дванаест ученика на путу, и рече им:
17Пе кынд Се суя Исус ла Иерусалим, пе друм, а луат деопарте пе чей дойспрезече ученичь ши ле-а зис:
18Ево идем у Јерусалим, и Син човечији биће предан главарима свештеничким и књижевницима; и осудиће Га на смрт;
18„Ятэкэ не суим ла Иерусалим, ши Фиул омулуй ва фи дат ын мыниле преоцилор челор май де сямэ ши кэртурарилор. Ей Ыл вор осынди ла моарте
19и предаће Га незнабошцима да Му се ругају и да Га бију и разапну; и трећи дан устаће.
19ши-Лвор да ын мыниле нямурилор, ка сэ-Л батжокоряскэ, сэ-Л батэ ши сэ-Л рэстигняскэ, дар а трея зи ва ынвия.”
20Тада приступи к Њему мати синова Зеведејевих са својим синовима клањајући Му се и молећи Га за нешто.
20Атунч, мама фиилор луй Зебедей с-а апропият де Исус, ымпреунэ ку фиий ей, ши И с-а ынкинат, врынд сэ-Й факэ о черере.
21А Он јој рече: Шта хоћеш? Рече Му: Заповеди да седу ова моја два сина, један с десне стране Теби, а један с леве стране Теби, у царству Твом.
21Ел а ынтребат-о: „Че врей?” „Порунчеште”, Й-а зис еа, „ка, ын Ымпэрэция Та, ачешть дой фий ай мей сэ шадэ унул ла дряпта ши алтул ла стынга Та.”
22А Исус одговарајући рече: Не знате шта тражите; можете ли пити чашу коју ћу ја пити и крстити се крштењем којим се ја крстим? Рекоше Му: Можемо.
22Дрепт рэспунс, Исус а зис: „Ну штиць че черець. Путець вой сэ бець пахарулпе каре ам сэ-л бяу Еу ши сэ фиць ботезаць ку ботезулку каре ам сэ фиу ботезат Еу?” „Путем”, Й-ау зис ей.
23И рече им: Чашу дакле моју испићете, и крстићете се крштењем којим се ја крстим; али да седете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати, него коме је уготовио Отац мој.
23Ши Ел ле-а рэспунс: „Есте адевэраткэ вець бя пахарул Меу ши вець фи ботезаць ку ботезул ку каре ам сэ фиу ботезат Еу, дар а шедя ла дряпта ши ла стынга Мя ну атырнэ де Мине с-одау, чи есте пэстратэ пентру ачея пентру каре а фост прегэтитэ де Татэл Меу.”
24И кад чуше осталих десет ученика, расрдише се на та два брата.
24Чей зече, кынд ау аузит, с-ау мыният пе чей дой фраць.
25А Исус дозвавши их рече: Знате да кнезови народни заповедају народу, и поглавари управљају њим.
25Исус й-а кемат ши ле-а зис: „Штиць кэ домниторий нямурилор домнеск песте еле, ши май-марий лор ле порунческ ку стэпынире.
26Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.
26Ынтревой сэ ну фие аша. Чи орькарева вря сэ фие маре ынтре вой сэ фие служиторул востру;
27И који хоће међу вама да буде први, да вам буде слуга.
27ши орькаре ва вря сэ фие чел динтый ынтре вой сэ вэ фие роб.
28Као што ни Син човечији није дошао да Му служе, него да служи и да душу своју у откуп да за многе.
28Пентрукэ нич Фиуломулуй н-а венит сэ И се служяскэ, чиЕл сэ служяскэ ши сэ-Шьдя вяца ка рэскумпэраре пентрумулць.”
29И кад је излазио из Јерихона за Њим иђаше народ многи.
29Кынд ау ешит дин Иерихон, о маре глоатэ а мерс дупэ Исус.
30И гле, два слепца сеђаху крај пута, и чувши да Исус пролази повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!
30Ши дой орбь шедяу лынгэ друм. Ей ау аузит кэ трече Исус ши ау ынчепут сэ стриӂе: „Ай милэ де ной, Доамне, Фиул луй Давид!”
31А народ прећаше им да ућуте; а они још већма повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!
31Глоата ый черта сэ такэ. Дар ей май таре стригау: „Ай милэ де ной, Доамне, Фиул луй Давид!”
32И уставивши се Исус дозва их, и рече: Шта хоћете да вам учиним?
32Исус С-а оприт, й-а кемат ши ле-а зис: „Че врець сэ вэ фак?”
33Рекоше Му: Господе, да се отворе очи наше.
33„Доамне”, Й-ау зис ей, „сэ ни се дескидэ окий!”
34И смилова се Исус, и дохвати се очију њихових, и одмах прогледаше очи њихове, и отидоше за Њим.
34Луй Исус И с-а фэкут милэ де ей, С-а атинс де окий лор ши ындатэ орбий шь-ау кэпэтат ведеря ши ау мерс дупэ Ел.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.